Da bi upotpunili priču o istoriji niške Tvrđave iz Arhiva prikupljaju dokumenta iz Beča i Istanbula
I pored brojnih dokumenata i bogate arhivske građe koja broji preko 800 fondova, o istoriji niške Tvrđave koja je simbol grada, ipak se mnogo toga ne zna. Zbog toga će Istorijski arhiv Niš u narednom periodu početi sa prikupljanjem podataka iz Beča i Istanbula.
Gde su se Nišlije nekada sastajale, najmračniji događaji 70-ih godina i sećanje na “El-Niš” samo su neki od tekstova u kojima se nalaze podaci i fotografije Istorijskog arhiva Niš, a iz čije čitanosti možemo da vidimo da Nišlije interesuje istorija grada.
Slične interesantne priče, fotografije i dokumata, koja javnost nije imala priliku da vidi do sada, Istorijski arhiv redovno objavljuje na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici. Od skoro veliki doprinos u prikupljanju arhivske dokumentacije, fotografija i spisa imaju i sami građani koji donose dokumenta koja Arhiv digitalizuje. 
Najčešće su to porodične fotografije ili neka dokumentacija. Recimo u zbirci Varija, koja nam je veoma bogata, čuvamo dnevnike koje su pisali ljudi iz prvog svetskog rata. To su prvo razredni izvori, to pise čovek koji je bio tamo i koji je preživeo svaki taj momenat i stavio na papir – kaže istoričar Arhiva, Dušan Andrejević.
Ovakva dokumentacija koju građani donose je, po rečima Andrejevića, dragocena i ukoliko se ona ne sačuva, stvara se nenadoknadivi gubitak.
Puno gubitaka je i u informacijama o samoj istoriji niške Tvrđave koja je kroz vreme više puta menjala svoju namenu. Kako bi se upotpunila priča o najznačajnijem simbolu grada Istorijski arhiv će u narednom periodu pokašati da prikupi dokumenta iz arhiva iz Austrije i Turske.
Kolko se zna o Tvrđavi i šta sve sve čuva u niškom Istorijskom arhivu saznajte u emisiji “15 minuta”.
Autor:
T. Todorović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Добро да су се напокон сетили.Потребно је за многе области и периоде из нишке историје истражити иностране архиве у Турској, Аустрији, Немачкој и Бугарској.Потребно је да Град подржи и финансира истраживање.Ах, да, који Град?
Gradu puno priznanje na istrajnosti tolikih vekova, svojoj posebnosti i istorijskom znacaju i doprinosu evropskoj i svetskoj civilizaciji. Verovatno ste mislili na ljude koji ga vode a to ne zasluzuju ni svojom strucnoscu, ni ljubavlju prema njemu a ni svojim urbanim poreklom!
A be, će si bude! Polacka.
Svakako su ljudi iz niškog Arhiva profesionalci, bili i ostali. Ali, ne bi bilo loše, napraviti „pregled“ učesnika u uništavanju „Elektronske“, MINa, „Jastrepca“ „Poljoprometa“, „Duvanske“. Postoje podaci, siguran sam, ali mene interesuje da li postoji i jedna „procena“da ova industrija „nije mogla da radi“ nego je sravnjena sa zemljom, učinjen „genocid nad Nišlijama“ putem iništavanja industrije.