Na Svetski dan pisanja pisama Nišlije kažu da se ne sećaju kada su poslednji put nekome poslali pismo, a da nije bilo službeno.
Ljubavna pisma, razglednice sa mora i novogodišnje čestitke deluju kao davna prošlost. Zamenile su ih SMS poruke i mejlovi, kominikacija Skajpom, 3G i druge tehničke novotarije.
Nišlije koje su u niškoj pošti, uglavnom plaćale račune ne sećaju se kada su poslednji put nekom poslali pismo. Kako kažu ima tome 5-6 godina.
Ovakvo stanje profesor, sociolog Nikola Božilović objašnjava činjenicom da je tehnologija uzela sve pod svoje.
– Pisma su postala luksuz. To je danak tehnologije. Uzela nam je nešto što je naše lično, jer to je intima, lična svojina, pisma se ne brišu. Ja imam punu kutiju razglednica sa mora. To je podsećanje na ambijent i ljude – rekao je Božilović. Pisma u poštanskim policama
On je naglasio da je to sve iza nas i da je danas sve pretvoreno u novac i biznis. Danas, zaključuje Božilović, ako pišeš pisma ispadaš nemoderan.
Moderni ili ne bilo bi lepo da makar danas svako od nas napiše po jedno pismo, obraduje nekog i na pravi način obeleži Svetski dan pisanja pisama.
Ja i dalje zbog nasegh FNW filmskog festivala dobijam pisma tj filmove u kovertama sa aplikacijama i toliko ima predivnih markica iz svih krajeva sveta da evo sa zakasnjenjem ali ne i prekasno pocinjem da skuopljam markice i nadam se uskoro i nekoj izlozbi…pisma i dalje treba da p[ostoje – ima nekog smeka u tome
Svojevremeno je „najveći sin naših naroda i narodnosti“(J.B.Tito), uputio pismo rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije povodom nekih piz…ija u zemlji. Davili su nas mesecima na televiziji (bila je samo jedna). Svakog dana su prenosili saopštenja pojedinih opštinskih, pokrajinskih… i drugih organizacionih jedinica Saveza komunista. Dosadili su i Bogu i ljudima. Kao, svi podravaju Tita ! A ko je smeo da ga ne podržava ?! Elem, jedan niščija povodom toga smisli vic : „Ko piše pisma“? Odgovor :“Onaj ko je daleko od svojih“! Ispriča vic na jednoj sedeljci, okružen „prijateljima“ i zaglavi 6 meseci u kazneno popravnom domu. Naravoučenije : Budi blizu sa svojima i ne piši pisma !
Pisma sam prestala da pisem pre neku godinu, a i slabo putujem, ali zato mi moje divne drugarice obavezno salju razglednice s mora jer znaju da to obozavam, iako te sarene slicice stignu mnogo nakon njihovog povratka s mora.
Supruga i ja se još borimo sa vetrenjačama.
Za novu godinu pošaljemo po neku čestitku a sa mora po neku razglednicu.
Nije teško biti fin ali izgleda nije ni lako?
“Neznanac“ (kako inače sebe naziva) me je prošlog decembra dodao na socijalnoj mreži (pogađajte) facebook. Pošto nije imao ni jednu svoju fotografiju, niti prijatelja,nisam ga prihvatila. Slao je poruke i bio,moram priznati ,zanimljiv, ali kada sam shvatila da on ipak previše zna o meni a ja o njemu ništa zamolila sam da ne piše više i onda je izbrisao profil.
Pre dva dana mi je stiglo pismo bez imena pošiljaoca na kućnu adresu,u šarenoj koverti. Unutra dva papira,crveni i žuti. Na crvenom nešto poput sastava koji na neki način obuhvata svo naše dopisivanje, na žutom pesma za mene. Pisano decembra. Oduševila sam se,jer nikad ranije nisam ni dobila pismo,a kamo li tako lepo napisano. Ko god da je, lepo je što se toga setio.Tih starih,lepih stvari. Na kraju krajeva, nasmejao me i ulepšao mi dan. Toliko malo treba da ljudima bude lepše a toga slabo ima.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ja i dalje zbog nasegh FNW filmskog festivala dobijam pisma tj filmove u kovertama sa aplikacijama i toliko ima predivnih markica iz svih krajeva sveta da evo sa zakasnjenjem ali ne i prekasno pocinjem da skuopljam markice i nadam se uskoro i nekoj izlozbi…pisma i dalje treba da p[ostoje – ima nekog smeka u tome
Svojevremeno je „najveći sin naših naroda i narodnosti“(J.B.Tito), uputio pismo rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije povodom nekih piz…ija u zemlji. Davili su nas mesecima na televiziji (bila je samo jedna). Svakog dana su prenosili saopštenja pojedinih opštinskih, pokrajinskih… i drugih organizacionih jedinica Saveza komunista. Dosadili su i Bogu i ljudima. Kao, svi podravaju Tita ! A ko je smeo da ga ne podržava ?! Elem, jedan niščija povodom toga smisli vic : „Ko piše pisma“? Odgovor :“Onaj ko je daleko od svojih“! Ispriča vic na jednoj sedeljci, okružen „prijateljima“ i zaglavi 6 meseci u kazneno popravnom domu. Naravoučenije : Budi blizu sa svojima i ne piši pisma !
Pisma sam prestala da pisem pre neku godinu, a i slabo putujem, ali zato mi moje divne drugarice obavezno salju razglednice s mora jer znaju da to obozavam, iako te sarene slicice stignu mnogo nakon njihovog povratka s mora.
Supruga i ja se još borimo sa vetrenjačama.
Za novu godinu pošaljemo po neku čestitku a sa mora po neku razglednicu.
Nije teško biti fin ali izgleda nije ni lako?
“Neznanac“ (kako inače sebe naziva) me je prošlog decembra dodao na socijalnoj mreži (pogađajte) facebook. Pošto nije imao ni jednu svoju fotografiju, niti prijatelja,nisam ga prihvatila. Slao je poruke i bio,moram priznati ,zanimljiv, ali kada sam shvatila da on ipak previše zna o meni a ja o njemu ništa zamolila sam da ne piše više i onda je izbrisao profil.
Pre dva dana mi je stiglo pismo bez imena pošiljaoca na kućnu adresu,u šarenoj koverti. Unutra dva papira,crveni i žuti. Na crvenom nešto poput sastava koji na neki način obuhvata svo naše dopisivanje, na žutom pesma za mene. Pisano decembra. Oduševila sam se,jer nikad ranije nisam ni dobila pismo,a kamo li tako lepo napisano. Ko god da je, lepo je što se toga setio.Tih starih,lepih stvari. Na kraju krajeva, nasmejao me i ulepšao mi dan. Toliko malo treba da ljudima bude lepše a toga slabo ima.