Da li su zbog kovida ugroženi drugi pacijenti – u KC Niš tvrde da nisu i da hitne operacije i dijagnostika ne čekaju

Zbog sve većeg broja pacijenata koji boluju od korone, te angažovanja lekara i medicinskog osoblja sa drugih klinika, ponovo se nameće pitanje šta je sa građanima koji boluju od drugih bolesti i da li su oni ugroženi zbog borbe sa kovidom. Nadležni iz KC Niš uveravaju da hitne operacije ne odlažu, da funkcioniše internistička dijagnostika i da deca i trudnice nisu zapostavljeni. Tvrde i da je velika borba lekara da i non-kovid sistem funkcioniše što bolje i pored teške epidemiološke situacije.

Podatak od pre dva dana je da 109 zaposlenih u KC Niš ima koronavirus, od toga 28 lekara, 62 sestre i 19 nemedicinskih radnika. Dok je manje lekara, sve više je obolelih – juče je bilo 350 pacijenata na lečenju u niškim kovid bolnicama.

Na pitanje ima li dovoljno mesta u bolnicama i lekara u Nišu za one koji nemaju koronu pomoćnik direktora za hirurška pitanja u KC Niš Goran Stanojević odgovara da i dalje sve najurgentnije operacije ne čekaju, ali da jesu odložene takozvane dobroćudne bolesti zbog aktuelne situacije sa koronom.

U ovom trenutku rade nam sale za urgentna hirurška stanja i maligna oboljenja, odnosno onkološke pacijente. Trudićemo se da tako i ostane u narednom periodu, naravno to zavisi od epidemiološke situacije. Imamo veliki broj obolelih zdravstvenih radnika, ali borimo se – kaže Stanojević.

Stanojević pojašnjava da prema novom stručno-metodološkom uputstvu u bolnicama ostaju srednje teški pacijenti i oni najkomplikovaniji kojima je neophodan respirator.

To znači da se ne hospitalizuju oni sa lakšom kliničkom slikom i oni mogu da se leče kod kuće, pa lekari i dalje mogu da se posvete drugim bolesnicima.

Radi se sve hitno što je obavezno i ono što bi eventualno odlaganje intervencije za nekoliko dana ugrozilo stanje pacijenta, naravno maligna oboljenja. Ako imate pacijenta koji nije super hitan, ali vidite da će za 5 do 7 dana doći do pogoršanja, to su oni hitni, polu hitni i onkološki pacijenti i to moramo da održimo. Moramo da se borimo za nekovid pacijente, desetak sala dnevno nam svaki dan radi – tvrdi Stanojević.

---

Dijagnostika takođe funkcioniše, problem ležeći pacijenti

Više od polovine pacijenata koji se od kovida leče u Nišu su iz drugih gradova, posebno u privremenim bolnicama u Niškoj Banji i Čairu. Zato dodatno postoji bojazan kod građana da za njih neće biti mesta za lečenje zbog kovid bolesnika iz drugih gradova.

Ipak, i pomoćnik direktora za internističku delatnost Radivoj Kocić uverava da sistem u Kliničkom centru funkcioniše, sa dosta napora, ali tako da niko ne bude ugrožen.

Iako deluje da je manji deo ove zdravstvene ustanove kovid, jer su u tom sistemu Infektivna klinika, dva sprata nove zgrade i nulti koji je Intenzivna nega, Kocić kaže da prostor jeste problem i da ga nema dovoljno zbog velikog priliva kovid bolesnika.

Sve je svedeno na specijalističku službu, broj dijagnostičkih metoda koji se normalno odvijao sada je smanjen, jer dijagnostiku internističke grane koje rade su malo otežane zbog prostora pre svega, ali je broj ljudi relativno u funkciji. Dve ključne grane koje imaju najviše tih dijagnostičkih grana tipa kardiologija i gastroenterologije to uslovno rečeno normalno funkcioniše i radi se ambulantno. Za ležeće pacijente je problem, jer je Neurologija svedena na krevete u okviru Intenzivne nege, redukovano je dosta – objašnjava.

Koncept je takav da kovid pacijente mahom vode lekari internisti, pojašnjava Kocić, a to znači da je sa svake klinike po 20 % srazmerno broju zaposlenih u kovid sistemu. Veća je opterećenost lekara, ali za razliku od prethodnih meseci kada su bile velike gužve ispred specijalističkih ambulanti, Kocić kaže da ih sada nema, jer se ljudi manje javljaju lekaru.

Ljudi su ozbiljno shvatili upozorenja i samo za ono što je najhitnije, najnužnije oni se javljaju lekaru, a postoji i strah da dođu da se ne zaraze – dodaje Kocić.

Da li možemo da kažemo da u ovom trenutku više ispaštaju oni koji nemaju virus, jer je fokus u svim bolnicama na kovid, Kocić kaže da nije tako, jer se samo „hladne stvari“ odlažu, dok sve što je hitno ne čeka.

Na primer gastroenterologija radi potpunu dijagnostiku, tu ništa nije stalo i nema ugroženosti. Kardiohirurgija je van kovid sistema, to je druga bolnica u Srbiji koja nesmetano radi sve vreme, nijedan zdravstveni radnik, lekar ili sestra sa Kardihirurgjije nisu u kovidu – napominje Kocić.

---

U KC Niš stiže ispomoć

Situaciju u KC Niš direktor Zoran Perišić pre dva dana je opisao kao tešku, ali stabilnu, jer se ubrzano popunjavaju kapaciteti u novoj zgradi, veći je priliv zaraženih van Niša, a uz to je i borba da funkcioniše non-kovid sistem.

Kovid je u ovom trenutku najveća pretnja koja visi nad glavom svih građana, ali boluje se i umire od svega ostalog. Jedna velika tercijalna ustanova kao što je Klinički centar u Nišu je dužna da obezbedi kvalitetan nivo lečenja i za sve urgentne bolesnike iz svih oblasti i mi se trudimo da to održimo. U svakom trenutku mora biti slobodnih mesta na Klinici za onkologiju i svakoj drugoj klinici sistema KC Niš – kaže Perišić.

Takođe pojašnjava da ne sme da se dogodi da zbog borbe sa koronom u koju lekari ulažu maksimalne napore ispaštaju drugi bolesnici, među kojima su i onkološki, ali i oni koji imaju bolesti srca ili dijabetes, a prioritet su i deca i trudnice.

U borbi za druge bolesnike trebalo bi da pomogne otvaranje Vojne bolnice, jer bi se time sprečilo zatvaranje drugog sprata u novoj zgradi KC Niš u kojoj su hirurške grane, a lekari kažu i da je dobra vest otvaranje kovid bolnica u Pirotu i Zaječaru, kako bi se smanjio broj pacijenata iz tih krajeva.

Osim medicinskih sestara iz „Pčelice“ koje su angažovane u KC Niš, Perišić kaže da su ponovo počeli da rade i volonteri koji su i tokom leta bili tu kao ispomoć, a najavio je da će uskoro dobiti pomoć i studenata završnih godina Medicinskog fakulteta.