Da slobodno doje kad god je beba gladna majkama neophodna podrška društva

Dojenje je najbolji način za ishranu beba i pomaže oporavku majke nakon porođaja, ali se mnoge i dalje stide da nahrane dete na javnom mestu. Pored osude okoline koja ih u tome sprečava, majkama je potrebna podrška da to slobodno čine na bilo kom mestu u gradu, a zaključak foruma koji je na ovu temu održan u niškom Media i reform centru je da bi se time povećao broj žena koje doje bebe.

Mame ne treba osuđivati ako hrane bebe u prevozu, na klupi u parku, kafiću ili na bilo kom javnom mestu – ističu govornici tribine u Nišu o podršci dojenju.

Učesnici foruma su istakli da osuda nije jedini problem, već i to što nema podrške. Neki od saveta su da poslodavci omoguće mamama koje moraju ranije da se vrate na posao da imaju svoju prostoriju i mir u kome će moći jednom ili dva puta dnevno da podoje bebu. Podršku osim okruženja treba da imaju i u kafićima i lokalima po gradu, gde bi bez brige mogle da nahrane bebu.

Koordinatorka programa podrške dojenju u niškom Kliničkom centru Marina Jonović pojašnjava koji su najveći benefiti dojenja i zašto je ta podrška važna.

Prvo mleko odnosno kolostrum je kao neka vakcina koju beba dobija, jer sadrži sve neophodne sastojke koje su bebi neophodne, štiti je od infekcija, utiče na smanjenje rizika od pojave hroničnih bolesti i time se ulaže u budućnost. Bitno je i za majku jer se smanjuje rizik za pojavu osteoporoze, malignih oboljenja dojke, jajnika, manja je mogućnost postporođajne depresije – kaže doktorka.

Stručnjaci objašnjavaju da su pored zdravstvenih važni i emotivni benefiti, jer dojenje nije samo hrana. Posebno je važno isključivo dojenje, odnosno podrška prirodnoj ishrani beba u prvih 6 meseci, jer je u tom periodu to važno kako bi se dete pravilno psihofizički razvijalo.

Mame u početku najveću podršku za to imaju od zdravstvenih službi, kroz „baby friendly“ programe u porodilištima i kroz rad patronažne službe, ali i lokalna zajednica i njihovo okruženje treba da ih stimuliše i ohrabruje da doje.

Patronažna sestra iz Doma zdravlja Dragana Stanković kaže da se majke suočavaju i sa strahom od nepoznatog, muči ih da li imaju dovoljno mleka i da li je ono dobro, te je to još jedna prepreka za koju im je potrebna podrška da je prebrode.

Mislim da je taj strah blokator svega lepog. Postoje tu neki tehnički problemi, da mama ne ume lepo da legne, ne postavi se lepo pa se ukoči, naš je cilj da kažemo mami da ona prva treba da bude u nekom udobnom položaju, u nekom lepom okruženju, uz laganu muziku, da bi sam čin dojenja bio uspešan. Treba da isključe sve negativne faktore iz okruženja koji bi negativno uticali na mamu, a i na bebu – ističe Stankovićeva.

Neki od problema kada mame kreću sa dojenjem su i informacije sa društvenih mreža, a sagovornici ocenjuju da je razmena iskustva vrlo važna, ali da te grupe ne treba da budu primarni izbor informacija. Apeluju na njih da slušaju sebe, svoju decu i stručnjake i da ne veruju slepo društvenim mrežama.