Srpski vojnik Todor Stanković je 11. januara 1878. godine iznad Stambol-kapije na bedemu Tvrđave postavio srpsku zastavu i oglasio da je Niš posle petovekovnog robovanja pod Osmanlijama, najzad bio oslobođen. Ovaj datum Nišlije obeležavaju kao jedan od najznačajnijih za grad.
Borbe za osobođenje Srbije počele su 13. decembra 1877. godine, kada je objavljen rat Turskoj i tada su na frontu bila tri korpusa – Timočki, Šumadijski i Moravski.
Već 17. decembra na položaju iznad Mramora jedinice je obišao vrhovni komandant srpske vojske knez Milan Obrenović, pričao je ranije istoričar Aleksandar Dinčić.
Turci su organizovali odbranu Niša u velikom Abdi-pašinom šancu na Bubnju i na Viniku – rekao je Dinčić.
Borbe na ovim položajima, prema zapisima, vođene su do 10. januara 1878, kada su Turci zbog velikih gubitaka, naročito jakog pritiska Moravske vojske pod komandom đeneralštabnog pukovnika Milojka Lešjanina, zatražili primirje.
Srpska vojska nije htela ni da čuje i zatražena je kapitulacija. Turci su posle kraćeg premišljenja prihvatili sve srpske zahteve. Knez Milan se obavezao da će garantovati život i čast svakog vojnika, da će dopustiti turskim oficirima i činovnicima da nose oružje, ali i da će pomoći svakog onog čoveka koji bi izrazio želju da ode iz grada – navodi istoričar Dinčić.
Kapitulaciju su potpisali komandant Niša Halil-paša i njegov zamenik Rašid-paša, a sa srpske strane pukovnik Milojko Lešjanin.
Todor Stanković, nekadašnji član Tajnog komiteta niških zaverenika a tada srpski vojnik, je 11. januara, iznad Stambol-kapije na bedemu Tvrđave postavio srpsku zastavu i oglasio da je Niš posle petovekovnog robovanja najzad bio oslobođen – navodi istoričar.
U borbama je, prema istorijskim podacima, poginulo 120 srpskih vojnika i oficira, a ranjeno 791, dok su gubici turske vojske bili duplo veći.
Po oslobođenju Niša, devojke nisu smele danima da čekaju mladiće, naročito ako su oni bili u vojničkom odelu. Po niškim ulicama koje vode ka Tvrđavi jedva se prolazilo od vojnika, kola i stoke. Na samom starom drvenom mostu preko Nišave postojali su turski dućani od dasaka, i u njima su prodavane leblebije, šećerleme, rahat-lokum, ćeten-alva, baklava, kadaif, duvan, ćibrit i ostalo. Svi ti dućani bili su širom otvoreni – navodi se u istorijskim zapisima.
Zahvalnost srpskoj vojsci i oficirima, kako je zapisano, izražavana je danima na ulicama Niša.
Vrhunsko zadovoljstvo ispoljile su Nišlije kada je u oslobođeni grad ušao na konju knez Milan Obrenović, 15. januara i kada ga je narod dočekao ovacijama, a topovi sa Vinika zagrmeli. U njegovoj pratnji bili su oficiri, članovi vlade i sveštenstvo na čelu sa deda Vikorom, niškim vladikom – dodaje.
Ulica koja prolazi samim centrom grada nosi ime upravo Milojka Lešjanina, a početkom 20. veka, oslobodioci Niša od Turaka i knez Milan Obrenović dobili su spomenik u Tvrđavi, u obliku puščanog metka.
Nedugo posle oslobođenja, srpske vlasti su izvršile popis stanovništva kako bi utvrdili stanje u varoši, navode iz Istorijskog arhiva Niš.
Do oslobođenja, u njemu je živelo oko 8.500 Turaka, a sa oslobođenjem grada demografska slika se izmenila. Prema popisu, u gradu je nakon 1878/1879. živelo ukupno 12.817 stanovnika i to: 10.719 Srba, Turaka 401, Jevreja 900 i Cigana 797. Ukupno je bilo 2.719 kuća i 3.277 porodica. Pismenih muškaraca bilo je 1.915, a pismenih žena 73. Iz grada se iselilo oko 1.075 turskih porodica ili 4.275 ljudi koji su se mahom naseljavali u Prištinu, Skoplje, Prizren i Solun – kažu u Arhivu.
U oslobođenom Nišu Engleska, Francuska, Austrougarska i Italija su imali svoje konzulate, kažu u Arhivu, dok je Osmanlijama to pravo uskraćeno iz „opravdanih razloga“.
11. januar se obeležava i kao Dan grada Niša, a pojedincima i organizacijama zaslužnim za njegov razvoj, dodeljuje se nagrada „11. januar“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Danas bi Nislijske „meraklije“ ,ako se nisu vratili u Republiku SrBsku , trebali da organizuju vatromet ali ne crvene boje već svih boja ! Trebalo slaviti Dan oslobodjenja Niša ali džabe je kada nema dovoljno onih koji to znaju kako da organizuju…
Zadnje vreme !!!
BRAVO za članak! Odlična prilika da mi Nišlije obnovimo istoriju svog grada, ali i da mnogi (npr. iz Sokobanje) nauče u kakav su se grad naselili.
Malo gruba slika, Smuce, kako da slave oslobodjenje od Turaka,kad nose tursko ime ?
Sta da slavimo? Pa mi smo jos „pod Turcima“, samo sto su to sada ovdašnji Turci. Ovi su gori od svih osvajaca koji su prosli kroz Nis. Pogledajte na sta lici ovaj grad i kakav je mentalitet vecine i sami cete zakljuciti da treba bar jos 350 god da prodje za jedan ozbiljan reset mozgova.
Niš! Za mene najlepši grad,iako sam rođena i živim na samom severu Srbije,za njega me vežu divne uspomene. Grad sa dušom i istorijom…