U Amerikansko-srpskom domu za ratnu siročad u Vranju i Domu za ratnu siročad u Sremskoj Kamenici odraslo je na stotine dece koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. O njima su brinule Amerikanka Helen King i Srpkinja Darinka Grujić.
Dve najveće bitke u Prvom svetskom ratu bile su Kolubarska i Cerska, pre Albanske golgote, a onda bezbroj njih na putu od Krfa do Beograda, dok je srpska vojska oslobađala porobljene teritorije.
Samo kraj Kolubare i na Ceru ostalo je više od 30.000 mrtvih srpskih vojnika. Na Kajmakčalanu još oko 5.000. Koliko je tek porodica zavijeno u crno, koliko je domova ugašeno, a koliko je dece ostalo bez roditelja.
Mama Grujić i Helen King bile su ruka spasa srpskoj ratnoj siročadi koja su tokom Prvog svetskog rata ostala bez roditelja. Srpska heroina Mama Grujić živela je i radila u Americi, ali je napustila tu zemlju kako bi pomogla u evakuaciji srpske ratne siročadi posle Cerske i Kolubarske bitke.
Darinka Grujić kojoj su deca dala nadimak Mama Grujić bila je jedna od osnivačica prvih srpskih sirotišta tokom i pre Prvog svetskog rata, i učestvovala je u osnivanju prve Dečije bolnice 1917. godine.
Darinka je imala veliku porodicu sa stotinama dece koju je prihvatala posle velikih bojeva po Srbiji i sa kojom se često selila. Tokom evakuacije Darinka je osnivala privremene ratne domove koji su bili u Nišu, Skoplju, Đevđeliji, Solunu, Faleru.
Za razliku od Darinke, koja se iz humanih razloga vratila u svoju domovinu, Helen King se iz svoje zemlje, iz Amerike, zaputila ka Srbiji i žrtvovala svoj život kako bi pomogla srpskoj deci. Helen King je bila pukovnica Crvenog krsta koja se dobrovoljno prijavila da dođe u Evropu i pomogne srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata. U želji da pomogne deci bez roditelja i krova nad glavom, osnovala je i postala direktorka Amerikanskog vaspitnog doma u Vranju.
Dom je gradila od temelja, a bila je potpuno posvećena toj ustanovi, deci i Vranjancima. Za svoj humanitarni rad primila je čak 8 odlikovanja.
Vranje tokom Drugog svetskog rata, ali i period koji je usledio posle oslobođenja, za nju nije bio lak, naposletku je bila primorana da ode iz ovog grada.
O životima dveju humanitarki, njihovom radu i velikim delima za Srbiju i srpsku decu govorimo u serijalu “Ljudi za ljude”.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Da li je drzava nesto ucinila da se ovakve humane zene ne zaborave.Gde su spomenici u znaku zahvslnosti.Sve su boljsevici utamnicili,cak i istoriju.
Ponasanje vlasti u poslednjih nekoliko decenija je dovelo dotle da smo dehumanizovano drustvo.Zaboraviti ovakve humane zene je sramota.
Da smo dehumanizovano drustvo je opsta poznsta stvar.Partijskoj knjizici da se ne zamerimo,pratiti trenutnu politiku zarad licnih interesa.Sramota