Debata JV: Dijalektom može da se priča o svemu, ne treba se stideti različitosti u govoru

autor: T.Tasić

Na južnjačkom, odnosno prizrensko-timočkom dijalektu, može se govoriti i o ljubavi, sreći i radosti, a ne samo šaliti i pričati o njivama – zaključak je učesnika debate Južnih vesti, profesorke u penziji Jordane Marković, Dragoslava Petkovića poznatijeg kao Petko Nišavac i osnivača Fejsbuk grupe „Južnjački govor nije za sprdnju“ Ivana Drajzla. Smatraju da dijalekte treba negovati i da ljudi ne treba da se stide svog govora.

Zbog dijalekta i padeža južnjaci su burno reagovali zbog objave beogradske Filološke gimnazije „Da li imaš muke sa padežima kao ljudi sa juga Srbije“, pa je tako i nastala Fejsbuk grupa „Južnjački govor nije za sprdnju“ čiji je osnivač Ivan Drajzl.

On je u debati rekao da dijalektom može da se priča o svemu, a ne samo o njivama, ali i da ljudi često beže od svog dijalekta.

Kad smo mladi koristimo dijalekat, kad odrastamo bežimo, brinući o tome koliko daleko možemo da dospemo dijalektom. Nisam primetio slučaj nekoga ko je ozbiljno prihvaćen kao autoritet, a da zadržava dijalekt. Južnjaci obično kroz sprdnju reagauju na pošalice, međutim, na taj način nećemo ništa pokrenuti. Ljudi su reagovali kao da su dobili šamar na kampanju Filološke gimnazije, pa se sad preispitujemo šta hoćemo, ne možemo samo da se bunimo kao uvređena deca – kaže Drajzl.

S njim je saglasna i profesorka Jordana Marković, koja navodi da na dijalektu može da se priča i o ljubavi, o sreći i radosti i da je u njemu lepota govora.

Dešava se da čovek iz neznanja misli da ono što nije standardni jezik, što nije jezik što recimo on sluša sa televizije, uči u školi, da onda je to nešto loše i onda kad čuje da to nije loše, naprotiv da je sasvim u redu govoriti na dijalektu i onda i sami počnu tako da govore i smatraju se i ponosnim što se služe baš tim dijalektom i prosto više nemaju kompleks posle toga – rekla je Marković.

Ona smatra da deca u školama veoma malo uče o dijalektima, pa za objavu Gimnazije ističe da nisu krivi učenici, već oni koji su ih tako naučili.

Pisac i kolumnista Dragoslav Petković poznatiji kao Petko Nišavac koji piše na dijalektu kaže da je veoma važno što su se Nišlije konačno ujedinile, jer inače imaju kompleks od svog jezika.

Meni je veoma drago što se pojavila jedna ovakva akcija. Nišlije su čudne, Nišlije nisu agresivne u plasiranju svog jezika kao što to recimo rade Vranjanci, Leskovčani, pa i Piroćanci, Nišlije su skoro iskompleksirane zbog svog jezika, mi smo morali da sačekamo da se pojavi Stevan Sremac pa da zapiše niški jezik – kaže Petković.

Koja su rešenja da jedni druge razumemo, iako se razumemo i zašto je dijalekat lepota svakog područja teme su kojih su se sagovornici dotakli u emisiji koju možete pogledati iznad teksta.

Autor:
T.Tasić
Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

14
  1. Nas problem je sto je Vuk bio iz zapadnih krajeva Srbije, pa je i njegovo narecje prihvaceno kao jedino ispravno. Inace, u redu je i gramatika i koriscenje sedam padeza, ali akcenat Beogradjana je sve vise izopacen. Na televizijama se prosto utrkuju ko ce vise izvrnuti rec i akcenat staviti na potpuno neocekivan slog. Tako je i Sandokan postao San-do-kan, sa naglaskom na drugi slog (!)…

  2. Evo dodacu jos neke reci i u zagradi staviti akcenat na slogu… Kate-gorija(2), mitro-polit(2), para-doks(2), preva-shodno(2), kar-neval(1)!!! kao kad bi izgovorili maskenbal, preo-brazenje(2), eko-nomska(2)… Ma tesko je i izgovoriti sa ovakvim akcentima i ne znam ko to i zasto forsira. Nedavno je neko od voditelja sa RTS-a izjavio kako ih lektori ispravjlaju i teraju da tako akcentuju.

    • Beograđini se stide južnjaka, a sanjaju da postanu hrvati…Naša država je centralizovana, njome upravljaju beograđani, u Nišu ne postoji ni jedno ministarstvo, agencija, republičko preduzeće, a neretko se smejemo ministrima/arkama na njihovim govorima. Naša deca su pobegla iz ovako uređene države i beograđanima ne smeta njihov rad, ali ismevaju južnjački dijalekt.

  3. Да су поприке убаве и кучићи би ги изели у башту.
    Тако, и да си падежи добри и енглески би их имао.
    Подршка јужњачком!

  4. Dala majka na dva deteta po dve jabuke. Aj kazite ovo na beogradjanski.

    • Da bilo bi veoma komplikovano! Licno, obozavam govor naseg kraja, ponosim se njime i mislim da je na vecem nivou od drugih, ali to drugi ne mogu da shvate. Licno, zvanicno pricam i pisem knjizevni srpski vrlo dobro, ali privatno, kad sam opustena, obozavam govor svog kraja i trudim se da ga sto vise govorim, ponekad bas namerno.

  5. i mnogi kolumnisti, novinari, pa i prosvetni radnici ne vladaju MATERNJIM JEZIKOM.Ipak, intelektualci bi trebalo (ne trebali !!) da znaju da je npr.projekt, a ne projekat.

  6. Tacno. Moze se pricati o svemu i svacemu i na nasem dijalektu ali bez Petka, molim vas. One njegove kolumne na nista ne lice. Pise kao kad se neko sa severa sprda na nas racun.

    • @Stanko : Pa’i ,niko ti ne zamera neznanje tvog tj. našeg maternjeg jezika!Mi smo odrastali u porodicama gde se govorilo , neznajući za V. St. Karadžića, „Ilirski pokret“ /Ljudevit Gaj/ i ostalih „južnohrvatskih predstavnika“,koji nisu imali svoj „maternji jezik“,već su preuzimali iz Hercegovine…Bliži im je bio nego Призренско-јужноморавски, Тимочко-лужнички,Сврљишко заплањски дијалекат…
      UČI

    • Previse je to intelektualno za tebe, ne brukaj se, imas Pink, Happy, Prvu, B92 i ove niske ulizicke televizije, pa uzivaj !

  7. Da li je stvarno toliko vazno sto se prica na drugom dijalektu u zemlji Srbiji a na Srpskom jeziku, meni je uvek bilo lepo da cujem razlicite dijalekte u zavisnosti u kome delu Srbije ste, bogatsvo a mi sada raspredamo sta je i kako je ima li kraja ludostima, zar mi stvarno nemamo druga posla???? Ziveli

  8. Ma, be… mnogo me briga šta „Beogradjani“ /koji ne znaju odOkle su, ko im je deda , pradeda ,prababa…/ misle o mom govoru , naglasku , intonaciji, deklinaciji , arondaciji… Svaka čast Filiološkoj gimnaziji …gimnaziji – ne fakultetu , akademiji itd… ipak tamo rade kvalifikovani ljudi , „donekle“ a „odnekle“ i nisu baš toliko kvalifikovani , kada dozvoljavaju sebi ovakve gafove tj. gluposti

  9. Ponosna sam što pored književnog srpskog mogu da koristim i dijalekte sa juga Srbije! Družeci se sa ljudima iz Vranja, Leskovca i Vl. Hana, mogu da govorim taj dijalekt i da razumem i govorim i makedonski jezik! Zahvaljujući prijateljima iz Dimitrovgrada i Pirota i „sopsći“ a samim tim i blgarski jezik prilicno dobro. U Italiji svako priča svoj dijalekt i svi su ponosni na to, zašto ne bismo i mi?

  10. Klasičan srpski jezik nije svetski,ko što misle-nego južnjački!Ne treba da si mnogo načitan da te ljudi razumu ko što treba njima nego kod nas ga namlatiš na dvaš-triš i svi te razume…

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.