Debata JV: Niš i Vranje među boljima u digitalizaciji, veštačka inteligencija nam dolazi u kuće

Lokalne samouprave trebalo bi da rade na promociji elektronskih usluga i da građanima drže obuke, ali i da ih uključuju u samo kreiranje tih usluga, jedna je od poruka debate Južnih vesti o digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Prema istraživanju NALED-a koje je “pokrilo” 119 samouprava u Srbiji, Niš i Vranje su jedini u kategoriji više razvijenih.

O razvoju eUprave, ali i veštačke inteligencije, kao i o tome koliko one mogu da pomognu, a koliko odmognu, govorili su saradnik za regulatornu reformu u NALED-u Ilija Gavrilović, vanredni profesor na Departmanu za računarske nauke Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Branimir Todorović i AI istraživač partner u kompaniji Naissus technology Milan Stojanović.

Inače, NALED je višegodišnji partner Vlade Srbije i učestvovao je u reformama koje se tiču razvoja elektonske uprave. Gavrilović kaže da je eUprava u usponu i da je osim pandemije korone na to uticala činjenica da građani mogu jednostavnije i brže da završe administrativne poslove onlajn.

Prema njegovim rečima, razlog su često i neke zakonske obaveze, a građani odlučuju da završe obaveze preko eUprave i nakon što to ispadne komplikovano ili teško na tradicionalan način.

Prošle godine u ovo vreme negde oko 1,1 milion ljudi u Srbiji koristilo je portal eUprave, a danas je taj broj oko 2 miliona – ističe Gavrilović.

Ipak, smatra da bi lokalne samoprave trebalo da bolje promovišu elektronske usluge i da organizuju obuke službenika i građana.

Takođe, treba ojačati kapacitete službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama za pružanje elektronskih usluga i za informisanje građana, a i treba uključivati građane prilikom kreiranja usluga – navodi Gavrilović.

Istraživanje NALED-a koje je obuhvatilo 119 lokalnih samouprava je, dodaje, pokazalo da su Niš i Vranje jedini u kategoriji više razvijenih.

U Nišu postoje usluge virtuelnog matičara, mogućnost elektronskog izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih ili umrlih, kao i uverenja o državljanstvu, mogućnost elektronskog uvida u propise i materijale sa sednica Skupštine, kao i sijaset usluga koje pruža niška predškolska ustanova – zaključuje Gavrilović.

---

“Veštačka inteligencija dolazi u naše kuće”

Kod veštačke inteligencije nema empatije kao kod ljudi, pa sa njom svi moraju biti obazrivi, poručuje profesor PMF-a Branimir Todorović, ali dodaje da ljudi ne treba da brinu da će zbog nje izgubiti posao jer bi ona, pojašnjava, trebalo da donese zanimljivije poslove, a “ukine” one “dosadne”, za koje je, ipak, potrebna tačnost.

Pre nekoliko godina sam sa kolegama radio na problemu prepoznavanja otkaza kočnica na vagonima. To je bio problem gde je veštačka inteligencija zaista mogla da zameni čoveka, koji zbog zamora ili nečeg sličnog ne uoči otkaz. To se veštačkoj inteligenciji ne može desiti, ona se ne umara.

On očekuje da veštačka inteligencija uskoro uđe u domove i postane deo svakodnevnice. Kako kaže, tu postoji opasnost, ali i mnoštvo benefita – od pomoći starijima do obezbeđivanja “pametnih kuća”, koje bi efikasnije trošile energiju.

S jedne strane, sve to je opasno, a sa druge – korisno, tako da rad na veštačkoj inteligenciji moramo da nastavimo, nemamo izbora nego da usavršavamo modele i nove algoritme, ali treba da budemo pažljivi i da shvatimo da smo odgovorni za razvoj tih modela. Veštačka inteligencija trenutno uopšte nije samostalna i zavisi od nas. Uloga tih modela treba da bude usmerena ka razvoju ljudske vrste, a ne da se koristi u vojne svrhe itd – navodi Todorović.

Predlagao je, kaže, da se svi fakulteti u Nišu udruže i da se oformi program robotike, da Niš postane grad u kome je robotika dominantna industrijska grana.

Ukazuje i na to da su neophodne zakonske regulative, dok Milan Stojanović iz kompanije Naissus technology ističe da je potrebno i da ljudi paze gde će deliti svoje podatke i da ih ne dele javno.

Program na kome ta kompanija trenutno radi ima cilj da olakša zakazivanje pregleda preko telefona, pre svega onima kojima je korišćenje eUprave otežano.

Važno je da ljudi mogu da pozovu telefonom i da se, umesto nekoga ko u tom trenutku radi više poslova, javi govorni automat, koji vodi kroz kompletan postupak zakazivanja i odgovara na najvažnija pitanja. Sestre bi tako mogle da se posvete pacijentima uživo. Prvu verziju spremnu za tržište imamo, sad imamo biznis pregovore – pojašnjava Stojanović.

Poručuje i da veštačka inteligencija ne može da zna ono čemu je ljudi ne nauče i zato je saglasan sa Todorovićem da ljudi moraju biti obazrivi.

Inače, na PMF-u postoji novi studijski program na masteru, gde se izučavaju mašinsko učenje i veštačka inteligencija. Todorović kaže da je interesovanje veliko, da dolaze predavači iz privrede i da znanja ima, ali da je potrebno proširenje prostora, kao i bolji uslovi.