Debata JV: Uslovi u Nišu za osobe sa invaliditetom bolji, ali i dalje nedovoljno dobri

Profesor psihologije Marija Milanović, aktivista Ivan Novković i profesionalni plivač Nemanja Tadić slažu se da ima pomaka u odnosu Grada prema osobama sa invaliditetom, ali i da to nije dovoljno.

Zvučni semafori ne rade, preko staza za slepe i slabovide parkiraju se kola ili postavljaju bašte kafića, mnoge ustanove su nepristupačne za osobe u kolicima, kao i gradski autobusi, a kada se tome pridodaju i predrasude, osobe sa invaliditetom koje žive u Nišu, smatraju gosti debate, su u nezavidnom položaju.

U Nišu je postojalo nekoliko zvučnih semafora, a danas samo jedan na Paliluli. Ono što jednom stvorimo, bitno je i da to i održavamo – istakla je Milanovićeva.

Međutim, ona primećuje i neka poboljšanja u odnosu na ranije.

Kada sam ja upisala fakultet i za vreme studiranja bilo je daleko teže nego danas. Knjiga prilagođenih za slepe i slabovide nije bilo. Knjige sam skenirala i pretvarala u tekst i čitala preko govornog softvera, koji nije ni bio prilagođen za srpski jezik. Međutim, sada ima takvih skenera, Univerzitetska biblioteka je nabavila skenere i čitače ekrana, te su oni počeli sa digitalizacijom knjiga, a sve više profesora koristi knjige u pdf formatu ili power point prezentacije, koje nama dosta koriste – kazala je Milanovićeva.

Novković, pak smatra kako osobe sa invaliditetom u Nišu proživljavaju “tihi holokaust”.

Ovo je tihi holokaust, sve je kao prilagođeno, a radi se na tome da nemamo tu slobodu ljudskih prava. Ipak stanje je bolje nego ranije: do pre desetak godina nisu se pominjali niskopodni autobosi, sada ih ima, ali ne u dovoljnoj meri. Ono što nije dobro jeste to što i te neke rampe koje postoje nisu dobro prilagođene i osim toga primetili smo i kod mnogih autobusa da ušrafljuju rampe, kako bi nam rekli da rampa ne radi – kazao je Novković.

On se osvrnuo i na nameštanje tendera za gradske autobuse, kada je doskorašnji gradonačelnik Niša Zoran Perišić odbijao da kupi niskopodne autobuse.

“Najvažnija je podrška okoline”

Ipak, sportista Nemanja Tadić je optimističan i kaže kako je neophodna borba “protiv diskriminacije i čudnih pogleda”.

On dodaje i kako se nada da će njegov primer da ohrabri druge.

Ako moj primer ohrabri nekog to je apsolutni uspeh. Ja se sportom bavim zbog sebe, ali bih voleo da sve ostale animiram i motivišem da se bave onim što vole. Teško je biti osoba sa invaliditetom, ali čovek mora da se uzdigne iznad čitave te situacije – kazao je Tadić.

Milanovićeva ističe kako je najvažnija podrška bližnjih.

Najvažnija je podrška okoline. Porodice, nastavnika, trenera, ali najbitnija je unutrašnja volja da se ide napred. Da ne pokleknemo. Da kažemo, “dobro, to je samo jedna stepenica u ovom danu”. Mi moramo da edukujemo i osobe sa invaliditetom, ali i osobe bez invaliditeta.

Sa kakvim se još problemima nose osobe sa invaliditetom u Nišu, kako dolaze do posla, šta sve može da se promeni kako bi se njima omogućilo lakše funkcionisanje u gradu, možete da pogledate u debati Južnih vesti.