Debata JV: Zagađenje vazduha je problem svih nas, građani treba da se osveste, a vlast da sprovodi odluke

Da građani nisu dovoljno svesni problema zagađenog vazduha, ali i da gradska i republička vlast ne sprovode dovoljno odluke koje same donose kako bi poboljšala njegov kvalitet – neki su od zaključaka debate Južnih vesti o tome kako do čistijeg vazduha u Nišu i celoj Srbiji.

U otvorenom studiju Južnih vesti, poštujući mere zaštite od virusa korona, o tome da li smo pred ovu sezonu spremniji ili ćemo na zimu opet disati nezdrav vazduh govorli su Olivera Milošević iz Udruženja „Zeleni ključ“, profesor Fakulteta zaštite na radu Slobodan Milutinović, energetski menadžer Bojan Gajić i aktivista Miloš Bošković.

Slažu se da i od građana i od institucija zavisi kakav ćemo vazduh disati, posebno tokom zime kada je najzagađeniji, a jedan od zaključaka je da to dosta zavisi i od novca.

Miloševićeva, koja je i magistar tehničkih nauka i profesionalno, ali i u civilnom sektoru se bavi zaštitom životne sredine, kaže da ne treba zanemariti klimatske promene, širenje grada, saobraćaj, jer sve to utiče na zagađenje, ali napominje da je zato važno kvalitetno i pravilno merenje kvaliteta vazduha.

Potreban nam je monitoring i praćenje kvaliteta vazduha, sada imamo samo tri merna mesta, a ne mere sva PM čestice koje su najznačajnije. Ako bismo poboljšali monitoring i više apelovali putem medija i civilnog sektora na građane i vlast imali bismo bolju sliku – pojašnjava.

Profesor Milutinović kaže da znamo da su izvori zagađenja industrija, termoenergetika, sagorevanje nekvalitetnih goriva u domaćinstvima, ali napominje da su to i naše navike – nemamo razvijenu svest da to zagađenje vazduha može biti štetno svima nama.

Ali važno je da znamo i uzroke, a to su loše javne politike u društvu u kome živimo – pojašnjava.

Kaže da Nišu geografski položaj ne ide u prilog, ali da prirodno provetravanje ne sme da bude fokus, jer onda neće biti pomaka, podsećajući da ima gradova koji su u lošijem položaju, ali su te javne politike sproveli tako da se smanji zagađenje vazduha.

Definitivno vetar može da nam pomogne, ali ne treba se osloniti samo na vetar – dodaje.

Energetski menadžer Bojan Gajić ipak smatra da su javne politike u oblasti energetike u Nišu dobre, ali da ima mesta za unapređenje kada je reč o njihovoj primeni. Zato se slaže da problem postoji u navikama građana, zbog kojih donosioci odluka ne sprovode sve planove koji se tiču boljeg kvaliteta vazduha. Najčešće upravo zato što to znači i izdvajanje veće količine novca.

Budžet grada je limitiran, ja nisam donosilac odluka, samo predlažem mere i pokušavam to da sprovedem u delo, ali donosioci odluka imaju dilemu da li da ih uvedu ili ne, jer to nisu baš popularne mere. Da na primer ne dobiju 100 evra nego da taj novac ulože u nešto – objašnjava.

Podsetio je da će Toplana preuzeti neke kotlarnice koje su do sada u Nišu bile neke od najvećih zagađivača, ali da i dalje ostaju državne institucije koje se greju na ugalj ili mazut i nad kojima Grad nema ingerencije.

Jedan od primera je i zgrada Banovine, u kojoj je sedište niškog Univerziteta, koja je najveća kotlarnica na ugalj u Nišu, za koju kaže da je bilo predloga kako da se finansira prelazak na kvalitetnije gorivo, ali da iz rektorata na to nisu pristali.

Najavio je da će u Nišu uskoro biti subvencionisana zamena kotlova i rekonstrukcija fasada zgrada.

Aktivista Miloš Bošković koji tokom zime skoro svakodnevno izveštava o zagađenju vazduha kaže da je njegov utisak poslednjih nekoliko meseci da automobili nisu najveći zagađivači u Nišu, jer je vadzuh bio čistiji.

Takođe se složio da je svest građana o kvalitetu vazduha koji dišu niska i da mnogi to ne shvataju kao problem.

Ljudi su se saživeli sa tim, misle da je oduvek tako, ne vide onda to kao problem. Mi nemamo nikakvo poštovanje prema čistom vazduhu i uopšte zaštiti životne sredine. Moj utisak je i da političari ne pominju to često kao temu. Evo sada svi nosimo maske, jer nam to non-stop pričaju, to je potrebno i sa vazduhom, da se o tome više govori – ističe Bošković.

Kako do čistijeg vazduha, šta mogu da urade građani, a šta vlast, da li ima pomaka po tom pitanju poslednjih godina, a šta je potrebno uraditi narednih, ali i svakodnevno, možete čuti u debati Južnih vesti.