Deca migranata u Srbiji zanemaruju obrazovanje, dok ih u EU motivišu da se školuju
Puno je dece migranata smeštenih u migrantskim centrima na jugu Srbije, a kako kažu u Udruženju „Sigma plus“, veliki je problem što ne pohađaju škole. Razlog tome je, dodaju to što su roditelji nezainteresovani, a nastava se odvija na srpskom – jeziku koji migranti ne poznaju. U zemljama EU postoje službenici koji kroz razgovore motivišu roditelje da im se deca obrazuju, a u Švedskoj se angažuju migranti da mališanima prevode nastavu u školama.
Od početka godine, kažu u „Sigmi plus“, na jugu i istoku Srbije je oko 70 deteta iz prihvatnih centara zvanično pohađalo osnovne i srednje škole.
Međutim, već od početka drugog polugođa počeo je trend opadanja, što je rezultiralo brojem od svega 12 deteta koja su završila razrede i to samo u osnovnim školama u opštinama Bosilegrad, Pirot, Bela Palanka i Dimitrovgrad. Velika krivica je, kažu, roditelja jer su preokupirani drugim brigama nezainteresovani za školovanje svoje dece.
U „Sigmi“ objašnjavaju da u pojedinim zemljama Evropske unije postoje javni službenici koji razgovaraju sa roditeljima dece migranata, i na neki način sklapaju partnerstva sa njima, da bi mališani stekli neophodno obrazovanje.
Sa druge strane, problem je i jezik.
U razgovoru sa školskim upravama, roditeljima dece iz domicilne i migrantske populacije zauzet je zajednički stav da dobra volja postoji kod svih – deca treba da se obrazuju u Srbiji kao zemlji u kojoj trenutno borave bez obzira na to koliko će vremena ostati ovde jer je svaki izgubljeni dan u školi veliki gubitak za decu. Srpski jezik ne predstavlja problem mališanima i u najvećem broju slučajeva ga sasvim solidno savladavaju – navode u „Sigmi plus“.
Pa ipak, dodaju, jezik je problem za roditelje koji ne mogu da pomognu deci oko domaćih zadataka jer jednostavno ne razumeju šta piše.
U Švedskoj angažovani profesori koji govore maternjim jezicima migranata
Prema podacima Evropske unije, Vlada Švedske je pronašla način kako da preosti jezičke barijere tokom nastave.
Naime odlučila je da decu migranata motiviše da se školuju tako što se za njih angažuju profesori koji imaju poreklo iz zemalja odakle migranti dolaze.
To funkcioniše tako što u toku redovne nastave, profesor zadužen za migrante, tim učenicima prevodi nastavu i pomaže u rešavanju zadataka.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Autor:
J.V.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kod nas je ksenofobija vrlina! Ne mozemo ni Rome, sto zive sa nama, da integrisemo.
Pa, ti se, Heti, vrati na americki Jug posto tamo inace nema ksenofobije i rasizma- pogotovu onda kad se pamuk rucno brao…… (rolleyes).
to koliko je svedska uspesna u radu sa migrantima citamo vrlo cesto i to koliko su svedjani zadovoljni tim migrantima videcemo jesenas kad budu izbor
Broj dece opada zato što su mama i tata u medjuvremenu prešli granicu i već se u nekoj od zemalja zapadne Evrope prijavili za azil