Decenije ignorisanja ideje arhitekte o uređenju ulaza u niški logor kojim bi se odala počast žrtvama

Pre skoro pola veka arhitekta i nekadašnji radnik Zavoda za urbanizam Mihailo Medvedev osmislio je izgled ulaza logora na Crvenom krstu u Nišu, kojim bi simbolično odali počast svim staradalima. Da ožive ovu ideju nisu bili zainteresovani nadležni ni kada je obeležavano 70 godina od proboja, zato sada uoči 80. godišnjice pokušava da još jednom, a kaže i poslednji put, pronađe saradnike za svoju zamisao.

Kao projektant Zavoda za urbanizam, za izgled ulaza u logor osmislio je projekat pred obeležavanje 35. godišnjice proboja na Logoru „12. februar“. Želeo je da simbolično iskaže zahvalnost oslobodiocima, ali i onima koji su logor i “proslavili” prvim bekstvom iz nemačkih zatvora u Drugom svetskom ratu.

Došao sam na ideju da bi se to moglo dostojno predstaviti obeležjem, ispred ulazne kapije Logora, koje bi predstavljalo kompoziciju nalik na probijenu logorsku ogradu u žicama. Po mom projektu tog spomen obeležja, povaljeni betonski logorski stubovi trebalo je da budu belog, izglačanog betona koji bi visili na bodljikavim žicama od inoksa – navodi Medvedev.

Njegovu ideju ubrzo su mnogi zaboravili, ali je bio entuzijasta i pre 10 godina. Tada je pokušao da uoči još jednog jubileja oživi staru zamisao – ali bezuspešno. Tadašnje gradsko rukovodstvo nije bilo za ovu saradnju, a pismo namere poslao je i Miletu Iliću koji je bio na čelu Skupštine.

Kako sam u međuvremenu realizovao i kompjutersku 3D animaciju projektovanog spomenika, u pismu sam priložio sačuvane priloge iz mog Projekta uređenja prilaza Logoru iz 1976.g. kao i 3D animaciju zamišljenog spomenika. Pismo sam prosledio i Narodnom muzeju u Nišu i Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš. Na žalost, pismo sa mojom inicijativom, iz 2011.godine, ostalo je u kompjuterskim arhivama Grada Niša, Zavoda i Muzeja, a spomen obeeležje ni tada nije realizovano – ističe arhitekta.

Celu ideju sada je predstavio i javnosti.

Ove godine navršava se 80 godina od izvedenog bekstva. Na žalost, ni do danas nije realizovano dostojno obeležavanje ovog herojskog čina logoraša. Ovaj tekst je moja zadnja inicijativa da ispred logora ostane zabeleženo da je postojala ideja za obeležavanje herojskog proboja iz Logora 12. februar. Verovatno će neke naredne generacije Nišlija to ipak realizovati – zaključuje Medvedev.

Koncentracioni Logor na Crvenom Krstu u Nišu formiran je krajem septembra 1941.godine i u njemu je bio zatočen veliki broj lokalnih stanovnika, Jevreja, Roma, zarobljenih partizana i simpatizera NOB-a, koje su nacisti zatvorili kao taoce i u znak odmazde dnevno odvodili i streljali na Bubnju.

Početkom februara 1942. godine grupa najhrabrijih logoraša odvažila se da organizuje bekstvo. 12. februara 1942. godine oko 150 logoraša, koje su predvodili Branko Bjegović i Dušan Tomović, uspeli su da organizuju i izvedu proboj i uspešno pobegnu.

U istoriji je zabeleženo da je to bilo prvo uspešno bekstvo iz nacističkog logora u kome je 105 logoraša uspelo da se probije do partizanskih jedinica, a 40 logoraša je ostavilo svoje živote na logorskim žicama i na putu do slobode.

Koncentracioni logor koji se tokom Drugog svetskog rata nalazio u Nišu, primer je prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja koje ne sme biti zaboravljeno, podsetio je nedavno i istoričar, književnik i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić koji je sve činjenice o ovom kompleksu sakupio u novoj knjizi „80 godina memorijalnog kompleksa 12. februar“, o kojoj je govorio u emisiji „15 minuta“.