Iako su prošle godine bili među prvima na listi, ove godine Nađa i Jakov neće imati pravo na uslugu ličnog pratioca. To znači da neće imati nekoga ko će da ih odvede do škole, bude sa njima tokom nastave, usmeri pažnju i pomogne u savladavanju gradiva jer su deca kojima je to nepohodno. Njihovi roditelji se pitaju ko i zašto pravi razlike među decom kojima je pomoć potrebna, a iz Grada ne odgovaraju da li razmišljaju da im na neki način pomognu.
Prošle godine je sve bilo super, ove smo bili prvi ispod crte i računali smo da ćemo biti među decom koja su dobila uslugu ako se lista proširi. Međutim, u tom drugom krugu upala su deca samohranih roditelja koji nisu zaposleni. Svakom detetu koje je predalo zahtev pomoć je neophodna, ja to razumem, ali smo se ipak nadali pošto smo bili blizu – kaže Marija.
Pored Nađe, Marija ima starijeg sina koji, takođe, ima autizam. Ipak, ona nije želela da predaje zahteve za oba deteta, jer je smatrala da je možda nekome potrebniji.
Imam starijeg sina koji ima težak oblik autizma, on ima 17 godina i završio je osnovnu školu i trenutno je kući i ja brinem o njemu. Dokumentaciju sam predala samo za devojčicu jer joj treba pratilac oko škole, a sada nema ko da je vodi. Suprug radi, ja ne mogu da ostavim starijeg sina, nema ko da mi pomogne, roditelji su nam stari. Ne vidim rešenje, verovatno će ići u školu kad je suprug slobodan, moraćemo da se uklapamo – priča Marija.
Nije bitno što će propustiti nastavu, ona ni sada ne može da savlada gradivo, ali njoj prija kontakt sa decom. Kad je u zatvorenom prostoru, u kući sa bratom koji je u teškom stanju, ona sakuplja sve negativno i vraća se unazad. Ono što smo do sada uspeli, narušavamo. Umesto da je guramo napred, mi gubimo i ono što je naučila – kaže Nađina majka.
Lični pratilac Nađi je potreban u školi za usmeravanje i podršku. On bi trebalo da je prati na putu do škole, da joj pomaže u nastavi, korišćenju pribora, oblačenju, hranjenju i drugim aktivnostima.
Marija Stanimirović ne radi od kad je rodila starijeg sina, kaže da je želela da bude sa njim i da mu pomogne. Smatra da je razlog odbijanja upravo to što je nezaposlena jer, kako kaže, ljudi misle da „ima vremena da čuva decu“.
Mi smo jedini slučaj gde je dvoje dece sa smetnjama, a samo jedan roditelj radi. Finansijski ne možemo da izdržimo, nismo u mogućnosti da sami platimo pratioca jer samo suprug radi, a za uslugu nam je potrebno oko 40.000 mesečno – ističe Marija.
Još jedno dete koje se nije našlo na listi je Jakov, dečak koji je slep od rođenja. On je, kao i Nađa, imao uslugu pratioca prošle godine, bio je među prvima, a onda pao na treće mesto ispod crte. Komisija je odučila da se on ne nađe ni na proširenoj listi, a njegova majka Jovana Mladenović ne zna zašto su ih sada odbili.
Moj sin je slep od rođenja 100% i ja sam mislila da će time da se vode, na osnovu invaliditeta. Ipak, imali su druge kriterijume, naše žalbe su odbacili kao neosnovane. Sve je čudno oko liste, trebalo je da nas odbiju na početku, da ne možemo ni da konkurišemo, a ne da se nadamo – kaže Jovana.
Njemu je potrebna pomoć oko škole jer roditelji po zakonu ne mogu biti s njim na nastavi, a pošto on najnormalnije pohađa nastavu potreban mu je neko da bude sa njim na času. Treba mu pomoć da ode do škole, da izvadi knjige, kada rade test pratilac je tu da mu pročita pitanja i da napiše njegove odgovore. On je pametan, intelektualno je i iznad proseka i želim da mu omogućim da se školuje, smatram da će sutra zaista biti uzoran i društveno koristan građanin – poručuje Jovana.
Ako je problem to što sam nezaposlena, nije mi jasno kako smo onda dobili pravo na uslugu prošle godine. Za ovaj mesec smo privatno uzeli pratioca, da bi Jakov mogao da ide u školu, na ostale aktivnosti ga naravno ja vodim. Neki pratioci su privatno skupi, i ja to razumem, ali mi zaista ne možemo da izdvajamo 300 dinara po satu, što dnevno dođe oko 1.500 dinara. Skupo je i teško izvodljivo, ipak moramo da nađemo način da on ide u školu – kaže Jovana.
Jovana ističe da zna puno roditelja koji teško žive i da se svako s pravom bori za svoje dete. Kaže da su im životi su dovoljno komplikovani da bi ih neko drugi dodatno komplikovao.
Živimo u 21. veku i nije mi jasno kako sva deca nemaju iste mogućnosti. Moj sin osim što je slep nema drugih problema i ne mogu da verujem da nema uslova da se obrazuje. Nije ovo ono vreme od pre 50 godina, trebalo bi da se do danas nešto promenilo. Žao mi je da ne možemo da mu pomognemo, žao mi je što niko ne želi da pomogne i što se niko ne oglašava – ističe majka.
Pošto je mnogo dece ostalo bez prava na uslugu ličnog pratioca, na pitanja Južnih vesti da li planiraju da ponovo prošire listu ili da na neki drugi način pomognu deci kojima je potrebno, iz Grada nisu odgovorili.
Podestimo, rezultati konkursa za uslugu ličnog pratioca najpre su kasnili, da bi na preliminarnoj listi 46 od 77 prijavljenih kandidata dobilo pravo na uslugu. Roditelji su mogli da se žale, a Grad da razmisli o proširenju liste što se na kraju i desilo, pa je na konačnoj listi 55 dece dobilo pravo na uslugu, dok je 22 ostalo bez pomoći.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Nemogu da imaju pare i za ovu pomoc i za kupovinu novih „skodilaka“, kao i za pomoc funkcionerima da se smrznu ove zime
Potpuni poraz ove nazovi“drzave“.To je sve sto cu napisati…
Tužno. Nekakva gorčina u ustima. Hoću nešto da kažem, kao roditelj, a ne znam hoće li me čuti ko treba. Grad, dabome. U bedu utonuo, moralnu. Zaokupljen egzistencijom onih,/ a nije ih malo/, koji ga vode, zaboravlja na ljudskost, zaboravlja na aršine u podell kolača, pa makar bile i mrvice. Rekoh na početku tužno, i ružno da dodam.
Sramota. Ne znam sta bih vise rekao. I decu su poceli da tretiraju po principu „ko vise da“
Sta je bre ovo?? Mene su u skolu vodili baka, deka, roditelji, ili sam SAM isao!
Kakvo je ovo pomodarstvo??? Ako mi je bila potrebna pomoc oko savladavanja gradiva- pomagali su RODITELJI, porodica ili privatni nastavnici koji su spremali za odredjene predmete (kad je trebalo). Pa, izvinite dame i gospodo- ne moze, ipak, drzava svaku rupu da zapusi! Vase dete- vasa briga i odgovornost!
Procitaj prvo o cemu se radi covece i ne lupaj gluposti. Ne pise se o lenjoj deci…
Ti si autistican? Svaka ti cast sto si sam isao u skolu takav,pa jos i osudjujes potrebe dece i roditelja koji dele tvoj problem a pritom bi i da ustedis drzavi koji dinar. Stidi se i ne lupetaj vise.
Covece, radi se o deci sa posebnim potrebama!
Nije svaka tema za botovanje.
Ovo je velika sramota za grad!
Oskudacija. Mnogo skupi autobusi do Vranje, nema za našu decu?! Samo za vašu decu i vaše penzionere.
Tuga sa juga!!! Gradonačelnica i većnica za socijalna pitanja ako je ima Niš uopste ostavke da podnesu.
I moje dete je u istoj situaciji kao u gornja dva primera.Prosle godine je imalo ostvareno pravo na uslugu jer zadovoljava sve kriterijume a sad je otislo ispod crte. Zalba nam je odbijena kao neosnovana a u konacnu listu su ukljucena cak i neka deca koja nisu bila ni ispod crte.
Nesto je jaaako trulo i sumnjivo ove godine u sastavljanju liste. Neka im ide na savest to sto rade!