Dečiji brakovi: ulazak u krug siromaštva i partnerskog nasilja – kažu stručnjaci

Sklapanje braka između adolescenata predstavlja prevremeno okončanje detinjstva i nametanje odraslosti pre nego što su fizički, psihički i emocionalno pripremljeni za tako nešto, tvde sociolog Dragan Todorović i Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja Osvit i slažu se da su dečiji brakovi lišavanje osnovnih ljudskih prava, koji vode u siromaštvo i potencijalno nasilje u porodici. Rizik od sklapanja brakova, prema njihovim podacima, u 2022. godini bio je 17% veći u odnosu na dve godine ranije.

Kao maloletnici, kaže Ana Saćipović, gube mogućnost da se obrazuju i ispadaju iz sistema obrazovanja, te ostaju bez profila zanimanja i ostaju ekonomski zavisni, kako od partnera, porodice, tako i od države i socijalnih davanja, dok Todorović napominje i da mlade neveste, usled rane seksualne aktivnosti i ranog porođaja ugrožavaju zdravlje, kao i to da se uvećava šansa da budu izložene neuvažavanju, maltretiranju i nasiju.

U 2022. godini evidentirana su 203 deteta u riziku od dečijeg braka, 9 dečaka i 194 devojčice. Od tog broja, 128 deteta su romske nacionalnosti. To je dokaz da dečiji brak nije samo romska tradicija. Imamo 6 dečaka i 122 devojčice iz većinske populacije. To govori u prilog tome da ovo nije problem samo romske zajednice, već čitavog društva – rekla je Saćipović.

Govoreći o statističkim podacima iz 2022. godine, 143 deteta ušlo je u bračnu zakejednicu sa 16 i 17 godina, dok je 60 deteta imalo manje od 15 godina, što prema rečima Ane Saćipović, čini rast od 17 odsto više evidentiranih sklopljenih brakova mladih ispod 18 godina, u odnosu na 2020. i 2021. godinu.

Postupci za pokretanje krivičnih prijava i lišavanje roditeljskih prava se retko pokreću u centrima za socijalni rad. Kako možemo da zaštitimo tu decu, tako što će svako od nas, na lokalnom nivou od centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, NVO raditi u okviru svojih nadležnosti i ukoliko neko dete bude evidentirano da je u riziku od stupanja u brak, neophodno se pokrene postupak roditeljskog staranja. Još uvek ne preduzimamo sve mere, ne korisitimo sve zakonske alate i mogućnosti – rekla je Saćipović.

Vraćajući se u 2019. godinu, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dragan Todorović, pomenuo je da prema podacima UNICEF-a u opštoj populaciji žena starosti od 20 do 49 godina, koje su bile u braku ili vanbračnoj zajednici, 7,9 odsto njih je u prvu zajednicu stupilo pre 18. godine i kaže da je među njihovim vršnjakinjama iz romskih naselja, ovaj procenat bio 57,2 odsto.

Udaja ili ženidba osoba na pragu puberteta ne smeju se više opravdavati specifičnošću običaja i tradicijom jedne nacionalne zajednice, već zahtevaju izričitu javnu artikulaciju njihove neprihvatljivosti, jer su u suprotnosti sa postojećim zakonodavnim sistemom i proklamovanim univerzalnim ljudskim pravima – navodi Dragan Todorović.

Profesor Todorović takođe kaže ono što često određuje sudbine mnogih romskih žena jeste središnja uloga u procesu reprodukovanja romskih autentičnih kulturnih normi, kao što su opstanak nacije osigurava se vezivanjem ženskih članova za porodicu i domaćinske poslove.

Pozivajući se na poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava, Dragan Todorović i Ana Saćipović slažu da će odličan početak biti izmena članova zakona o porodici i ukidanje mogućnosti da bilo koja osoba stupi u brak pre navršene 18. godine života, a da se raznim edukacijama roditelja, promeni njihova svest da će dugoročno ulaganje u obrazovanje i kasniji radni odnos njihova deca imati bolju bolju budućnost, što im brak u 15. godini neće doneti.