„Dedina garaža“ – mesto gde roditelji i deca zajednički stvaraju igračke

Da ošmirglaju drvo, naprave točak i spoje ga sa štapom, da ispletu grivu od vunice za drvenog konja, da zalepe uši, sedlo od platna, da povežu planete u solarnom sistemu, da se zabave i zajedno sa roditeljima i drugarima stvore igračke koje potom nose kući – sve ovo mogu deca koja dođu u “Dedinu garažu”, mesto u Nišu koje podstiče kreativnost.

“Dedina garaža” otvara svoja vrata porodicama vikendom, a ideja ove zajednice koju su pre 5 godina stvorili Nina i Milan Spasić jeste da se podstakne zajedničko stvaranje dece i odraslih i oslobodi stvaralaštvo u mališanima.

Ono što deca aktiviraju dok se igraju sa parčetom drveta ili sa bilo čim što nije gotova igračka, jeste mašta. A kad se aktivira mašta, onda se pokreću i druge stvari. Dete mora da se napregne, da misli i budi se u njemu kreativno biće. Imaginacija je potrebna i kasnije u životu za neke poslove, nije to samo obična igra – objašnjava Nina Spasić.

Ona i njen suprug Milan počeli su da prave igračke kada su dobili sina Doroteja, a potom je taj hobi prerastao u stvaralačku radionicu, školicu i predstave.

Zabava je toliko lepa i inspirativna, a i rezultati su bili dobri, dete nam je bilo veštije i zanimalo ga je više stvari. Videli smo da je to jako korisno, pa smo pomislili da je dobra ideja da pozovemo još drugara u našu garažu. Pomislili smo – hajde da na jedan spontan način usvajamo veštine i da se družimo. Da nađemo tačku u kojoj ćemo sami sebi da nađemo dobru zabavu – objašnjava Nina.

---

Veće poštovanje za igračku koju sami napravimo

Nina, inače diplomirani pedagog, ističe da deca često gube poštovanje prema igračkama koje im roditelji kupuju, kao i da im brzo dosade jer im se sve dostupno.

Kad dete uloži svoj trud i napor, kad vidi kako je teško doći do toga da igračka bude glatka, da se sve ošmirgla i da svaki šraf stoji na svom mestu, onda zaista to poštuje. To je prirodno – kaže ona.

Objašnjava da se mnoga deca prvi put sretnu sa takvim načinom igre, ali se ubrzo prilagode i sve prihvate jer se na garažaonici rađa se duh zajedništva.

Drago im je sve što stvore svojim rukama, najviše se obraduju nekom mehanizmu, kada se igračka pokreće, klati, mrda, penje, svetli…sve što izaziva promenu – ističe Nina Spasić.

Da su deca oduševljena ovakvim radionicama potvrđuje Nišlijka Anđela Đorđević koja je na njima učestvovala sa svojom trogodišnjom ćerkom.

Prošli put je napravila konjića i bila je presrećna kada ga je donela kući. Ovakav pristup je fenomenalan i razvija kreativnost kod dece – kaže Anđela.

---

Katapulti, roboti, trolovi i kolači

„Dedina garaža“ je, napominje Nina Spasić, mesto radosnog susretanja odraslih i dece, ali sve dok roditelji pomažu deci umereno.

Mame i tate treba da podstaknu dete, a ne da rade umesto njega. Kada vidimo da roditelj radi umesto deteta, onda nekad intervenišemo. Ali važno da je svakako učestvuju. Jer deca vole ono u čemu njihovi roditelji uživaju i šta rade. Zato volimo da roditelji budu tu – objašnjava.

Na stvaralačkim i majstorijskim radionicama učestvuju deca uzrasta od 3 do 10 godina, a ideje za igračke su neograničene, kao i mašta.

Zahvaljujući veštim rukama našeg majstorologa tate Milana Spasića, u „Dedinoj garaži“ su se pravili vatrogasni kamioni, pokretni modeli solarnog sistema, kućice za lutke, pozornice, praćke, brodovi, čigre, avioni, katapulti, roboti, junaci, lavirinti, konjići, pegazi, krila – priseća se Nina.

Osim drveta koriste i druge materijale – tako su uz pomoć vune, tekstila, konca, igle, filca, sunđera, kamena, peska i blata na radionicama pravili lutke, kape, čizmice, čarape, konjiće, trolove, mozaike, zen baštice i peščane satove. A od brašna, vode, jaja, meda, jabuka, oraha, povrća stvarali su rezance, kolače, hleb, tufahije, medenjake, suši, pite.

Iz iskustva rada sa decom Nina je nešto naučila – kaže da ako se deci ponudi nešto smisleno i lepo, bilo da je to običan razgovor, ona će uvek lepo reagovati i biti srećna.