Deficit profesora matematike u niškim školama, menjaju ih nestručni

ucionica djaci foto ALEKSANDAR KOSTIC scaled
Najviše "vukovaca" u školi "Dušan Radović"; Ilustracija; foto: A. Kostić.

Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno nema profesora matematike, pa da đaci ne bi gubili časove, u nekim srednjim školama taj predmet po potrebi predaju profesori drugih predmeta. Upravnik Departmana za matematiku PMF-a u Nišu, Mića Stanković, kaže da to uopšte nije naivno i preporučuje direktorima škola da je bolje da angažuju studente završnih godina matematike.

U niškoj Ugostiteljsko-turističkoj školi nedavno je časove matematike držala profesorka geografije jer preko NSZ-a nisu uspeli da dođu do diplomiranog profesora matematike.

Naravno, prvo smo tražili da nam pošalju nekoga ko predaje matematiku. Imamo papir uredno. Ali kad nema nikog onda ne mogu deca da nemaju mesec dana nastavu – kaže direktorka Dragana Minčić.

Iz NSZ-a potvrđuju da na evidenciji u Nišu nemaju nezaposlene koji bi mogli da predaju matematiku u srednjim školama.

U skladu sa Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika nastavu mogu da izvode master matematičari ili diplomirani matematičari odnosno profesori matematike (koji su završili studije po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine) – navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, u nedostatku stručnog kadra zakon dozvoljava da se angažuje nestručan, kaže Stanković, ali smatra da to što se ne gube časovi ne znači da nastava ne trpi.

Uopšte nije naivno. Vrlo je mali broj nastavnika drugih predmeta koji mogu uspešno predavati matematiku. Međutim, kad nema kiše, dobar je i grad. Da učenici ne bi gubili časove, zakonodavac je predvideo mogućnost angažovanja nestručnog kadra – objašnjava on.

Međutim, direktorima poručuje da je u takvim situacijama bolje da angažuju studente završnih godina matematike, a mladima da im to može biti podstrek da upisuju matematiku jer će tako lako doći do posla.

Koren problema vidi u specifičnosti same nauke – kaže da je nije lako studirati jer zahteva dosta rada, ali i prirodni talenat .

Prlikom upisa na fakultete, u većini slučajeva, budući studenti opredeljuju se za one koje će sa manje truda završiti. Manje upisanih studenata znači i manje onih koji će završiti – navodi Stanković.

Prema njegovim rečima, interesovanje je u Nišu slabo, pa je, na primer, prošle godine popunjeno manje od trećine slobodnih mesta na prvoj godini osnovnih studija, a master je završilo 13 ljudi.

Slični tekstovi

Komentari

30
  1. Svaki mladi matematicar NECE da radi ZA 70000 dinara jer kao programer pocetnik ima preko 100000 dinra a ko je malo bolji onda je to preko 170000. I da li je LUD da za tako malo para radi i jos da ga zafrkavaju razni GLUPI zakoni gde je ucenik u pravu a on nije i da mu DIREKTOR (koji je zavrsio preripaljke) govori sta je potrebno a sta nije u nastavi. Za ovu sada platu mogu raditi samo penzioneri.

    • Ljubiša je u pravu.

      • Tačno tako! Da su prosvetni radnici jedinstveni pa svi da daju otkaze jer rade za jadne pare, a maltretiraju ih svi: od uprave škole, preko roditelja i učenika, na čelu sa ŠU i MP.
        Uzgred, tek informatičara nema, a neće ih ni biti iz jasnih razloga.

    • Hajde budimo realni; plata prosvetara je odlična za srpske uslove.

  2. Dakle, stvari stoje ovako: Znajuci za podatak da na birou nema matematicara, savetovao sam svoje dete da upise PMF. To je bilo pre sada vec mnogo godina, a za to vreme polozilo je tek nekoliko ispita. Verovatno slabo uci, nije talentovano i t.d. Medjutim, prica je potpuno drugacija. Studenti poloze kolokvijume, pa pismeni, pa prvi deo usmenog…
    Sledi nastavak…

    • Jadna deca, mrze ih profesori i slične priče. A istina je, verujte, potpuno drugačija. Ne sećaju se šta su učili prethodnog semestra, uče kolko da polože i brišu to što su naučili iz memorije. Ne znaju stvari iz osnovne i srednje škole, ne zanima ih da bilo šta saznaju. Verujte mi, do dece je.

  3. …i onda moraju sve ispocetka. I tako u nedogled. Za sve to vreme placamo skolarinu 60-70.000 godisnje. E zato nema profesora i nastavnika matematike na birou.
    Zapita li se ministarstvo prosvete kakav je kriterijum na tom fakultetu i, na kraju, kakav je profesionalni ucinak tih profesora ako toliko mali broj studenata polozi bilo koji ispit, a kamo li zavrsi studije.

    • Kriterijum je sasvim ok barem je tako bilo pre 10ak godina. Problem je što od onih koji su došli da upišu matematiku neki nisu znali šta je apsolutna vrednost, drugi šta je paralelepiped i sl, a pomislili da se mogu baviti matematikom. I nije tačno da nas nema već oni koji su završili fax rade po kojekakvim vrškim čukama jer od nestručnih u Nišu ne mogu ni da privire ili prelaze na programiranje

    • Odlicno sto ste se javili profesore. Da pojasnim jos jednom: Ako student polozi pet ili sest delova ispita i pri tome pokaze sasvim solidno znanje, kako to da se na zavrsnom delu ispita, kada je ostalo jos samo da se upise ocena – obori? I tako 10 puta. Ili pre toga nije korektno sagledan, ili je nesto trece u pitanju. Po Bolonji, student je vec zavrsio veci deo ispita. Ili nije?…

      • Tako nečeg nije bilo za vreme mog studiranja, a bilo je ispita iz milion delova, da ko šta radi ja polažem samo kolokvijume tog ili eventualno još jednog ispita. Zaista ne mogu da se setim da je neko od kolega pao na zadnjem delu i to više puta. Bilo je profesora koji su zalazili u „sitna crevca“ čiji je predmet za neke ostao nepremostiva prepreka i nakon što bi profesor otišao u penziju.

      • Zaista se ne sećam da je iko od kolega pao na zadnjem delu, a bilo je ispita iz milion delova da ko šta radi polažem kolokvijume tog ispita i eventualno još jednog. Neki profesori su zalazili u „sitna crevca“ ali su nekim kolegama ti ispiti ostali nepremostiva prepreka i nakon odlaska profesora u penziju. Neki su tražili 50% svakog pitanja, ako znate dva za 10, a ne znate treće, pali ste.

      • Pre 40. godina 100 izadje na ispit i JEDAN polozi i NISTA! Niko nije postavio pitanje zasto i to DVOSMESTRALNI ISPIT.
        Za sada ne postoji privatni fakultet za MATEMATIKU da bude kao kod ostalih privatnih fakulteta dodjes zablistas-polozis iz skripte od 50 strana. Ovde se neki ispiti uce i po 60 dana.
        Usmeni pokazuje da li student razume ono sto uci, pisani je moguce uraditi i bez razumevanja gra

  4. Закон се мора поштовати али будимо реални – у угоститељско/туристичкој школи се учи РАЧУН а не МАТЕМАТИКА.Не требају конобарима ни теореме,ни интеграли,диференцијални рачум.Грехота је,да нам средње школе ,у којима предају професори математичари,завршавају ђаци а да не науче таблицу множења.Сурово – али реално.

  5. Ekonomski tigar od papira

  6. Ево, ја сам дипл. инж. електротехнике.
    Имам ли довољно квалификације?
    Формалне не.
    Али, само да знате како непогрешиво бројим своје овчице, јагањце, литре и хектолитре млека, килограма вуне…
    Нико се не мож мери с мен!

  7. Mnogo tezak fakultet a posle je plata bas mala. Deca koja imaju talenat za matematiku upisuju Elektronski, Programiranje…. Mnooogo vise plaćen posao i više cenjen. Ministarstvo ne zeli da shvati da je u problemu.
    Samo nek podignu plate profesorima, a posebno deficiritarnim, i resice problem. Zakon trzista.

    • E pa Marija ovde se na komentarima javljaju ljudi koji misle da su nastavničke plate velike pa sad nek sami ako znaju uče svoju decu…

  8. Nestrucni kako??? Oterali su najboljeg profu Mikija! Pravda za njega!

    • Od skole najradije pamtim profesora Mikija. On je neko ko ima toliko znanja i originalnih ideja da smo svi u skoli bili odusevljeni.

  9. Ово је одлична тема за даље новинарско истраживање. Бити дипломирани математичар је данас уносно и тражено занимање, многи студенти већ у току студија добијају понуде за посао. Математичара на бироима рада нема. Очигледно да просвета треба да понуди нешто што други немају. Можда не толико новац колико слободно време, које би математичари искористили за додатни рад и зараду.

  10. Мошда би решење било и оспособљавање дипломаца техничких факултета да буду цертификовани , са неким додатним испитима, да предају математику, физику, хемију.
    Узгред, много је лепше написати НЕДОСТАТАК него ДЕФИЦИТ.

    • I bez sertifikata se dobro snalaze, budite sigurni, bitno je da su podobni na ovaj ili onaj način.

    • Inzenjer gradjevine sa licencom ima platu preko 200000 dinara na izgradnji puteva. Elektronicar radi kao programer sa platom preko 150000 dinara, masinac ima platu oko 120000 dinara i samostalni su i imaju JEDNOG GAZDU, a u skoli imaju kao gayde ucenike, roditelje, PEPSI sluzbu, direktora, svetnike prosvetnu inspekciju i to sve za ispod 70000 dinara. Za ovu platu rade samo UCITELJi jer nemaju gde

  11. Evo ja sam zavrsio kalemarski fakultet, platio ispite ,otisao sam 9 puta ,diplomirao i Menadzer sam strukovnih studija ! Ja mogu sve i sve znam, i avion mogu da vozim, lud li sam da studiram 5 godine, skrenem i ocoravim, kad mogu da platim i postanem akademski gradjanin !

  12. „Svaka čast zakonodavcu“?! Ovakav zakon se kosi sa etikom i zdravom logikom. Tresla se gora, rodio se miš…Toliko para se troši na stručna usavršavanja, a na kraju i profesor matematike može da predaje poslastičarstvo?! Indikativno je zašto direktori prvo ne potraže: elektronce, mašinice, fizičare, informatičara, svršene gimnazijalce za zamenu? Da li nestručnost odobravaju roditelji učenika?

  13. Предивна наука. Дефинитивно Краљица. Био један од бољих у држави. Најбољи просек у генерацији. Радио 10 год. Увек био технолошки вишак. Часове су ОТИМАЛИ следбеници једне партије. С дипломицама из ПР. Неки курсисти…
    Ти ликови су знали све могуће махинације. Како да се домогну и дипломе и часова? Коме да подиђу… Само не математику.А нису знали ни како да код деце пробуде љубав према тој науци

  14. Дефинитивно сам отишо у инвалидску.У једној средњој радио 3 год.Дошла колегиница маја месеца.Смувала се са Секретром.И она добила часове.За станло
    Узгред: касније се сазнало да Секретар није дипломирао Права. Добио човек стан. Након тога и инфаркт. А изабраницу-моју колегиницу, му спустили 2 м.Нисам имао потребе да то лично гледам
    Данас-аскетски.Са 22.000.Волећу и подучавати ту науку до 100.

  15. Nagradno pitanje
    Koliko ima nestručno zastupljenih matematičara u školama Nišavskog i Jablaničkog okruga:
    1) Više od 50,
    2) 30-50
    3) manje od 30?
    P.S. Odgovor mogu da daju i načelnici ŠU.
    Nagrada, besplatno branje malina u Arilju 🙂

  16. Polako…leče nas njihovi doktori,decu nam podučavaju njihovi profesori…kako se dolazi do posla? Pa zna se!!! Tako da…predstoji nam uništenje…ali,narodu je očigledno dobro…

  17. Sa 2 godine od po 2 časa matematike u Medicinskoj školi, biti profesor matematike! Stvarno zabrinjavajuće: i za državu, i za obrazovanje, i za ljude koji to sprovode i za učenike! Nemam reči.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.