Dete svake majke koja je pretrpela nasilje je žrtva – prošlu godinu obeležio veći broj prijava porodičnog nasilja

U partnerskom ili porodičnom nasilju deca su uvek direktne ili posredne žrtve – takvog je stava Centar za socijalni rad prema čijim podacima je prošle godine u Nišu bilo više prijava nego 2022. godine. Statistika kaže da su deca najčešće izožena psihičkom nasilju, dok žene, prema broju prijava, i dalje prednjače kao žrtve nasilja u odnosu na muškarce. Finanasijska pomoć, pravna pomoć, prednost pri zaposlenju i podrška pri stanovanju neke su od stvari koje Centar nudi žrtvama koje ohrabruje da prijave svaki vid nasilja.

Otprilike, u toku noći bude jedno do dva nasilja, što međupartnersko, što generacijsko, kažu iz niškog Centra za socijalni rad „Sveti Sava“, a najčešće se radi o porodičnom nasilju gde su direktne ili posredne žrtve uvek deca.

Kako objašnjavaju, čak i u situacijama kada majke kažu da deca nisu prisustvovala nasilju – „deca uvek znaju“ i to se odražava na njih. Zbog traumatičnih scena kojima posredno ili neposredno prisustvuju, maloletnicima u Nišu dostupno je Savetovalište za decu žrtve nasilja gde im se pruža terapeutski rad, psiho-edukacija i savetovanje.

Ohrabrenje da prijave nasilje trebalo bi da bude to što je odmah po prijavi Centar za socijalni rad zajedno sa policijom dužan da pruži sigurnost i bezbednost žrtvama, nakon čega je u obavezi da omogući dalju psiho-socijalnu podršku, prepozna kojim oblicima nasilja je žrtva bila izložena i izvrši procenu rizika od ponovnog nasilja kako bi se ono zaustavilo.

S obzirom na to da je zakon ranije predviđao da se nakon porodičnog nasilja majka sa decom udalji iz porodičnog doma, prednost sada je to što se nasilnik udaljava bez obzira na to ko je vlasnik imovine.

Pre svega je bitno da osvestite žrtvu da ni na koji način nije odgovorna za nasilje koje je pretrpela, zajednički utvrđujemo koji je kapacitet da samostalno donosi odluke i bude savetodavno usmeravana sa mehanizmima zaštite i da razume na koji način funkcionište nasilje kao obrazac koji funkcionište u porodičnom sistemu – objašnjavaju iz Centra.

I pored osnaživanja, čest problem je što se žrtve u želji da održe zajednicu i ne uskrate oca deci vraćaju partneru od koga su pretrpele nasilje.

Iako iz Centra kažu da ih upozoravaju na mogućnost ponovnog nasilja i procenu rizika, mnoge žene samovoljno se vraćaju partnerima, a praksa kaže da se nasilje prijavljuje i po 11 puta dok žrtva zaista ne napusti partnera ili se razvede. Za sve to vreme deca, kao najslabija karika, jesu u najvećem riziku od trauma.

Pored psihološke podrške, ženama u Nišu dostupna je besplatna pravna pomoć na koju ih Centar upućuje, novčana podrška ukoliko se radi o nezaposlenim, radno nesposobnim ženama ili nosiocima socijalne pomoći, kao i Sigurna kuća ukoliko je procena takva da nije bezbedno da žena sa detetom ostane u porodičnom domu.

Takođe, žrtve mogu da računaju i na jednokratnu novčanu pomoć za plaćanje kirije, ogreva, komunalija, lekova ili drugih neophodnih stvari, a kako se često ta pomoć ne čini dovoljnom, iz Centra kažu da je njihova osnovna uloga pomoć do samopomoći, podrška u samostalnosti, a ne izdržavanje bilo kog lica.

Zbog toga iz Centra kažu da rade na usmeravanju i podsticanju žrtava da postanu finansijski nezavisne, a dok zakonom ne bude regulisano, objašnjavaju da postoji preporuka o prednosti pri zapošljavanju koju daju Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ključnu ulogu u osnaživanju žena da prijave nasilje, kažu, igraju porodica i prijatelji. Žene, pogotovo u manjim sredinama, ređe dobijaju podršku okoline da napuste nasilnika, a tome doprinosi i strah od neizvesnosti sudskih procesa ili moguće ostajanje bez starateljstva nad decom.

Ipak, kako su se pohvalili iz niškog Centra za socijalni rad, jedino oni u Srbiji imaju praksu forenzičkog intervjua koja je neophodna u situacijama kada jedan od roditelja pokušava da se na manipulativan način i preko dece osveti drugom partneru.

Kod posebno osetljivih predmeta, ovde u Centru imate sobu u kojoj tužilac iza stakla, kroz koje dete ne vidi, vodi kompletnu istragu i tu mogu da prisustvuju advokati i jedne i druge strane. Obučeni intervjuer ima bežičnu vezu sa tužiocem i sve to kako bi se od deteta dobio autenčini iskaz o seksualnom, fizičkom ili psihičkom dešavanju. Neretko se dešava u brakorazvodnim parnicama da bivši parner neosnovano optužuje supružnika i u tim slučajevima je ključan iskaz deteta, koz pitanja koja nisu sugestibilna – objašnjavaju.

O svim ovim stvarima ističu, žrtve bi trebalo da puste nadležne da odrade svoj posao, a da je zapravo najvažniji i najteži korak da se žrtva osmeli da prijavi nasilje.

Jedina priprema koju žrtva treba da ima je da da donese odluku da prekine nasilni odnos – naglašavaju iz Centra.

Iako su se u prethodnim godinama u Srbiji dešavali slučajevi u kojima su sistem i nadležni zakazali, što je za posledicu imalo femicid ili ubistvo dece, iz niškog Centra kažu da na teritoriji koju pokrivaju, u partnerskom nasilju godinama nisu zabeleženi slučajevi sa smrtnim ishodima, ali da i dalje postoji potreba da se neprestano unapređuju strategije sprečavanja nasilja.

Napominju da je retkost, ali da se dešava da su samo deca žrtve porodičnog nasilja, iako uglavnom dolaze „u paketu“ sa majkom. Ipak, neretko se, kažu, dešava da se deca osmele i prijave nasilje i to se najčešće dešava u adolescentskom periodu.

Prema statistici koju vodi Centar, od početka 2023. godine pa sve do 31. oktobra, porodično nasilje nad decom prijavljeno je 84 puta, što je za 56 puta više u odnosu na godine pre. Kako su objasnili to nužno ne mora da znači da je nasilje u porastu, već može biti i da su se žrtve više ohrabrene da nasilje prijave.

Podaci kažu da je prethodne godine u svim oblicima nasilja bilo više devojčica nego dečaka žrtvi, najčešće psihičkog nasilja – 37 prijava, zatim fizičkog – 11, dok je seksualno nasilje prijavljeno jedanput. U 35 slučajeva, žrtve su bili maloletni dečaci.

Veći broj prijava, nažalost napominju, podstaknut je i nemilim događajima u kojima su život izgubila deca, što je sistem i nadležne nateralo da ne zanemaruju ni najmanji znak koji ukazuje da je neko dete žrtva bilo kog nasilja.

Statistika kaže i da su najčešći zlostavljači prema žrtvama od ranog doba roditelji, zatim vanbračni partneri, supružnici, kasnije i bivši partneri, dok su stariji najizloženiji nasilju od strane svoje dece.

Kako su rekli iz Centra, porodično nasilje nije „ekplicitno pravo samo siromašnih“ već se ono dešava u svim kategorijama društva, te da strah zbog finansijske nesamostalnosti ili nerešenog stambenog pitanja nikako ne sme biti jedan od razloga zbog kojih deca i žene žrtve trpe nasilje.