DIDS 2018 – o internet identitetu ličnosti, baštine i poslovanja

Deveta godišnja konferencija o Internetu u Srbiji – DIDS 2018, pod sloganom „Čuvari internet identiteta“, održana je 6. i 7. marta u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Oko 450 posetilaca i preko 2.000 gledalaca onlajn prenosa pratilo je predavanja i panel diskusije sa 16 stranih i domaćih stručnjaka o aktuelnim temama iz digitalne sfere, kao što su zaštita podataka o ličnosti u svetlu GDPR-a, uloga digitalizacije u očuvanju nasleđa i značaj onlajn prisustva za poslovanje.

Obeležen je i 10. rođendan .RS domena koji je, prema rečima Tatjane Matić, državne sekretarke u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, brendirao Srbiju na svetskoj mreži.

I RNIDS i Republika Srbija su u pravo vreme shvatili značaj posedovanja nacionalnog domena i širenja upotrebe Interneta. Pre 10 godina, samo 33 odsto građana je imalo pristup Internetu, a danas taj broj obuhvata 68 odsto domaćinstava i skoro 100 odsto preduzeća – kaže Mitić.

Međutim, razvoj tehnologija stavio je pred nas i nove izazove. Jedan od njih je i zaštita ličnih podataka, napomenuo je u uvodnom govoru Vojislav Rodić, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a.

Nekada smo govorili o digitalnim tragovima koje ostavljamo na Internetu, a danas su na njemu izloženi čitavi naši identiteti – dodaje Rodić.

Sajber ličnost – pravni aspekti zaštite privatnosti

“Kada su prenosili predanje o Argusu Panoptesu, svevidećem divu sa 1.000 očiju, antički Grci nisu ni slutili da njegovi tvorci nisu bogovi, već da će to biti ljudska bića”, započeo je prvi tematski blok „Sajber ličnost“ o zaštiti ličnih podataka na Internetu moderator diskusije Vladimir Radunović.

Naime, dugačak je spisak onih koji prikupljaju podatke građana, počev od kompanija, preko institucija, raznovrsnih senzora i kamera postavljenih po gradovima, pa sve do pametnih uređaja. Ovi podaci se obrađuju, ukrštaju i pakuju a potom se, u nekim slučajevima, prodaju ili se njima na drugi način manipuliše. Evropska unija je pre dve godine usvojila Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja stupa na snagu krajem maja 2018. Njom se detaljno uređuje oblast rada sa podacima o ličnosti građana: način i razlog njihovog prikupljanja, kao i čuvanje i zaštita istih od trećih lica.

Iako se odnosi na preduzeća iz Unije, uticaj GDPR-a se proteže i na one koji sarađuju sa njima, kao i na privredne subjekte koji nude svoje usluge ili proizvode na toj teritoriji, pa tako i na srpske programere, firme i autsorsing agencije. Prekršiocima Uredbe prete visoke novčane kazne, do 20 miliona evra ili pet odsto godišnjeg globalnog prihoda kompanije – upozorio je u uvodnom predavanju Tomas Rikert, predsedavajući Foruma za nazive i brojeve u Udruženju internet industrije „Eco“.

Dakle, ubuduće će svako ko želi da posluje sa evropskom privredom morati svojim klijentima da objasni za koje svrhe prikuplja njihove podatke, i to isključivo one koji su potrebni za određeni posao, i da se obaveže da će ih štititi.

Uredba je dizajnirana da zaštiti pre svega građane, ali, kako se moglo čuti na konferenciji, nekima smeta nametanje ovakvih pravila suverenim državama koje nisu članice EU. Dr Kormak Kalanan, direktor „Aconite Internet Solutions“ iz Irske, na to odgovara:

Ranije su američke kompanije poput Facebook-ai Google-a nametale svoja pravila, ona o nepoštovanju privatnosti korisnika, a sada je situacija obrnuta – Evropa nameće svoja pravila, i to ne u korist korporacija već građana – kaže.

Ovo bi, smatra Rikert, mogla postati globalna praksa. EU nije mogla da obaveže samo svoje kompanije na poštovanje ovih pravila, kaže, jer bi izgubile konkurentnost na tržištu. Zato će sve svetske firme koje posluju na evropskom tržištu morati da poštuju GDPR. A pošto je ceo svet povezan, dodaje, uticaj Uredbe će uskoro biti globalan.

Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, konstatovala je da se očuvanjem privatnosti zapravo štiti i dostojanstvo građana, i izrazila nadu da će Srbija i suštinski prihvatiti ova pravila ponašanja, a ne samo kao vid obaveze da uskladi svoje zakone sa regulativom EU.

Digitalno nasleđe – očuvanje nacionalnog identiteta na Internetu

Lične podatke svakako treba štititi ali bi, sa druge strane, oni koji imaju veliki društveni značaj poput kulturnih i naučnih sadržaja, trebalo da budu dostupniji široj populaciji, zaključak je drugog tematskog bloka „Digitalno nasleđe“ koji je moderirala dr Tamara Vučenović, urednica Obrazovne redakcije Radio Beograda 2.

Uvodni predavač Matjaž Filo, rukovodilac Sektora za IT na Fakultetu za društvene nauke Univerziteta u Ljubljani, preneo je prisutnima slovenačka iskustva u digitalizaciji kulturne, naučne i istorijske građe.

Slovenija je investirala u izgradnju Državnog kompjuterskog oblaka koji je omogućio da sve institucije i organi javne uprave budu umreženi odnosno da brzo i jednostavno razmenjuju podatke – rekao je Filo.

Slovenci su, pored toga, kako kaže, radili i na digitalizaciji sadržaja koji se ne mogu svi čuvati u oblaku. Prema njegovim rečima, digitalizacija ne podrazumeva samo skeniranje papirnih dokumenata, već i očuvanje audio i video sadržaja u adekvatnom kvalitetu, kao i metapodataka odnosno opisa istih.

Dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, kaže da se ovaj trud isplati jer se omogućavanjem uvida u digitalnu građu ljudima daje znanje, odnosno moć da stvaraju i da se razvijaju. Ova biblioteka je zato na svom sajtu građanima omogućila uvid u 600.000 digitalizovanih stranica starih novina.

Internet je i naučnicima omogućio bolje povezivanje i razmenu iskustava.

Za Srbiju je značajna činjenica da digitalizacija malim zemljama pomaže u razvoju nauke bez potrebe za ulaganjem u skupu i glomaznu opremu – istakao je Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica, i dodao da je ovo najbolji primer kako se tehnologija može iskoristiti za demokratizaciju nauke.

Onlajn poslovanje – stanje digitalne vitalnosti preduzeća

Uticaj prisustva firme na Internetu na njen uspeh u poslovanju može i da se izmeri, što su i učinile istraživačka kuća GfK i analitička kompanija „Mineco Computers“ za potrebe RNIDS-a, u istraživanju sprovedenom decembra 2017.

Rezultate istraživanja „Indeks digitalne vitalnosti mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji 2017“, u trećem tematskom bloku „Onlajn poslovanje“, predstavili su Milovan Matijević i Branka Matijević. U Srbiji je indeks prisustva mikro, malih i srednjih preduzeća na Internetu veoma nizak – 11 od ukupno 100 poena.

Najčešći kanali komunikacije za ove kompanije su vebsajtovi, koje poseduje 45 odsto anketiranih preduzeća, Facebook stranice (28 odsto), dok manje od pet odsto kompanija ima Twitter, LinkedIn, analitiku onlajn poslovanja, mogućnost onlajn kupovine, YouTube nalog, mobilnu aplikaciju i blog. Zanimljivo je da više starijih firmi, osnovanih devedesetih godina, ima veb sajtove nego onih mlađih, što je neočekivan rezultat ako se pretpostavi da njih vode pripadnici novih generacija.Od ukupnog broja ispitanih kompanija, 79 odsto ima .RS domen, što ne čudi jer u njega 72 odsto potrošača ima veliko poverenje.

U panel diskusiji, koju je vodio Radomir Lale Marković, ove rezultate prokomentarisali su i vlasnici .RS domena iz sveta biznisa. Dragana Sandića, vlasnika „Iskon mode“, iznenadio je podatak da ovako mali broj kompanija u poslovanju koristi Internet, a posebno kad su u pitanju vlasnici mladih kompanija, za koje se pretpostavlja da su „digitalni urođenici“. Taj trend je objasnio Vladimir Elesin, vlasnik kompanije „Tegla’s“, rečima da su današnji mladi od ranog uzrasta bili usmereni na društvene mreže te da im je prirodnije korišćenje istih. Međutim, prema njegovim rečima, ovo nije dobra praksa jer se vebsajtom može ostvariti bolje pozicioniranje ali i privući veći broj zainteresovanih klijenata.

Tanja Živanov iz turističke agencije „Viva travel“ istakla je da se u ovoj kompaniji više niko ne nada da će u poslovnicu ući neko ko je video ponudu aranžmana u novinama.

Turistički sektor se preselio na Internet, mi danas bukvalno zavisimo od njega. Osim velikog broja turista, kontaktiraju nas i potencijalni poslovni partneri pa smo proširili ponudu omogućivši posetiocima našeg sajta i neke dodatne usluge kao što su rezervacija avio karata, iznajmljlivanje automobila na određenoj destinaciji ili bukiranje hotela – pojašnjava.

I za industriju igračaka je bitno prisustvo na Internetu, potvrdila je Biljana Branković iz kompanije „archi PLAY“ koja proizvodi arhitektonske edukativne igračke. Da nije bilo Interneta, ona se ni ne bi upustila u ovaj posao, u kojem je potrebno klijentima detaljno predstaviti prizvod i njegovu namenu. Slični su utisci i Dragana R. Sajića iz kompanije „Garden“ koja se bavi uzgojem i negom biljaka i uređenjem vrtova i bašti. Sajić tvrdi da su sajmovi prošlost, jer sada sve klijente privlače preko Interneta, pa čak i one iz inostranstva.