Direktor „Nišvila“: Sudbina festivala zavisiće od minusa koji napravimo ove godine 

Direktor Nišvil džez festivala Ivan Blagojević kaže da je ponovo izostala veća podrška države i Grada Niša, da od stranih kompanija u Nišu koje imaju subvencije ni ne očekuje „društvenu odgovornost“, ali je očekuje od niških – „da bar kupe kartu“. Ističe da zbog budžeta koji je isti kao 2019. godine, sa 50% većim troškovima, slogan festivala koji će trajati od 4. do 13. avgusta biti “Čekajući nacionalni status”.

Govoreći o budžetu festivala Ivan Blagojević kaže da i ove godine mazohistički rade u nadi da će Nišvil biti prepoznat kao festival koji je potreban Srbiji i koji je “evropsko lice Srbije”, te da su predati zahtevi Privrednoj komori, Vladi Srbije i ministarstvima, nakon kojih očekuje da će sledeći, jubilarni 30. Nišvil dočekati kao festival od nacionalnog značaja.

Nije u redu da Filmski centar dobije 3 milijarde od države. Mi plaćamo 25% poreza umesto stranih bendova, koje festival mora da pokrije, pošto strancima ne mogu da naplate porez. Filmska umetnost odavno je prva umetnost, dok su ostale u zapećku. Muzički festivali bi više novca zaradili Srbiji od filmova. To što je Ralf Fajns snimio film u Srbiji, svaka čast, neko će možda doći u Srbiju zbog pejzaža u njegovom filmu, ali mi dovodimo konkretne turiste i ove godine će ih biti najviše. S obzirom na to da imamo budžet na nivou 2019. godine, a troškovi su u međuvremenu porasli za 50%, sudbina festivala zavisiće od minusa koji budemo napravili ove godine – rekao je Blagojević.

Ističe da su nakon podrške Nišlija odlučili da i ovogodišnji festival bude održan u Nišu, ali da postoji potreba da kompanije iz Niša dodatno pomognu Nišvilu.

Ne očekujem da će društvenu odgovornost pokazati strane kompanije koje ovde koriste gradsko zemljište i subvencije Grada. Digli smo ruke, ali imamo očekivanja od Kluba privrednika Niša i manjih kompanija. Svestan sam da im beogradske kompanije oduzimaju posao i da ne dobijaju poslove u rodnom gradu, već postaju podizvođači, ali ako ne mogu da pomognu, neka barem kupe karte – kaže direktor Nišvila.

Nišvil su podržale ambasade Francuske, Poljske, Izraela i Austrije i fondovi EU

---

Na Nišvil stižu i predstavnici Džez muzeja iz Nju Orleansa

Što se programa festivala tiče, Blagojević ističe da festival počinje pozorišnim programima, koje je podržalo Ministarstvo kulture, te da će Nišlije imati prilike da vide 16 predstava iz Poljske, Italije, Mađarske, Rumunije i Hrvatske. Paralelno sa pozorišnim programom, od 4. avgusta počinje i filmski.

Predstavnica Nišvila u Americi Jelena Ivanjac najavila je i dolazak direktora Džez muzeja Nju Orleansa i početak realizacije međusobne saradnje, a za sledeći festival očekuje se i dolazak gradonačelnika tog grada.

Na Nišvil će stiči delegacija od najmanje 3 potvrđena člana. Organizovaćemo i njihovu izložbu, a Niš je u prvih 10 gradova kojima će prezentovati tu izložbu posetiocima. Razmena sa Muzejem džeza u Nju Orleansu odnosiće se i na razmenu iskustava, razmenu muzičara, ali i njihovom angažovanju rada Nišvil festivala i pre svega našeg Džez muzeja. Možda se i ne zadržimo samo na džezu, možda to bude neka kulturna saradnja, koju ćemo podići na viši nivo i proširimo na još neke muzeje – istakla je Ivanjac.

Na književnom programu Jazz and Book session-a, koji će biti održan od 10. do 13. avgusta kod Hidrometeorološkog zavoda, biće predstavljena književna dela koja su deo muzike, govore o muzici ili sadrže elemente muzike. Urednica programa Milica Milenković istakla je da će publici predstaviti pisce, pesnike, kantautore, kao i muzične hroničare, među kojima je najavljen i Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka.

Program će, sva 4 dana, otvarati niški autori. Prve večeri Dragoslav Petrović sa knjigom “Tomi Stil i druge niške priče”, druge večeri – Mića Cvetković sa knjigom “Melopoezija”. Treće večeri predstaviće se Staša Petrović sa svojom pesmom “Kraj mene”, a 13. avgusta ugostićemo Miloša Petkovića i govoriti o njegovoj knjizi “Kerber – Hronike troglavog psa”, ali i Milicu Petrović, sugrađanku koja je prevodi knjige o džezu – istakla je Milenković.

Novina na festivalu biće Balkan Brass bina koja će biti na Letnjoj pozornici, za koju selektror programa Marijan Cvetković kaže da je nastala iz potrebe da se na džez festivalima više čuje “World music”, te da će će pored revijalnog dela biti organizovan i takmičarski, a pobednik će nastupiti na zatvaranju festivala.

Na glavnoj bini najavljeno je 24 koncerata, dok će na ostalim binama, Nišlije biti u prilici da čuju preko 100 izvođača.