Sloboda izbora je važna, kako u energetici, tako i u medijima, to je ključ demokratije, navodi direktora USAID-a za Evropu i Evroaziju Erin Meki, pa zato zaključuje da Srbija treba energente da nabavlja ne samo od Rusije i da će tako biti nezavisnija. Pored pune povezanosti sa Zapadom, navodi da je važno da građani “nateraju” institucije da rade svoj posao, a najavljuje i novi projekat u kojem će USAID pomoći – veća kontrola srpskih javnih nabavki.
Nova direktorka USAID-a za Evropu i Evroaziju navodi da Srbija može postići energetsku nezavisnost kroz dve stavke – veću energetsku efikasnost i diverzifikaciju izvora energije, kako ne bi zavisila samo od Rusije. Podsetila je i na saradnju USAID-a i niške Toplane kojom je u dve kotlarnice napravljena ušteda energije od 50 odsto, pa je zato Niš grad za primer ostalima u ovoj oblasti.
Mi nećemo ljudima reći šta da rade, šta da izaberu ali je postojanje izbora važno. Mora da postoji tržišni izbor i da ljudi izaberu šta će kupovati, koju vrstu energije, koju vrstu goriva. Takođe radimo na obnovljivim izvorima energije, na zelenoj energiji ovde, onda govorimo o manjem oslanjanju na fosilna goriva odakle god ona dolaze – navodi Mek Ki.
Ruska invazija na Ukrajinu ima uticaj na celu Evropu, ne samo na Srbiju, pa dodaje da su posledica – sve veće cena i veća zavisnost. Zato kaže da Srbija ne treba da se oslanja samo na Gasprom i Kremlj.
Pored aktuelnih projekata u kojima USAID podržava slobodu i razvoj medija u Srbiji, MekKi navodi da pokreću novi kako bi pomogli transparentnost i demokratiju.
Uskoro pokrećemo novi projekat namenjen javnim nabavkama i nadamo se da će, kako on bude odmicao, osvetliti postupak javnih nabavki, da se vidi kako se troši javni novac i kako se sprovode javne nabavke. Iskreno se nadamo da partnerstvo sa državom koje imamo na ovom programu će ubrzati, ono što sam ja čula postoje neke zabrinutosti kao što je nedostatak informacija o tome šta država radi – napominje Meki.
Javne debate u Srbiji, kao i u SAD, opterećuju lažne vesti, dezinformacije i polarizacija, a direktorka Meki saglasna je da postoji propagandni pritisak na građane svuda, ali i da je zato važan “pristup činjenicama” kako bi građani mogli da donose odluke.
Jedan od stubova demokratije su nezavisni mediji, čak i četvra grana vlasti mi smatramo u SAD. Demokratija može da funkcioniše samo kada su ljudi suočeni sa činjenicama. Normalno je u demokratskom društvu imati pristup činjenicama, resurse, informacije kako bi građani koji su od vitalnog značaja za demokratiju donosili odluke. Tako da kroz naše razvojne programe podržavamo nezavisne i slobodne medije, ali to je naša ključna vrednost i fundamentalna aktivnost gde podržavamo države kao što je Srbija da razviju demokratiju – objašnjava Meki.
Zato podržavaju i razvoj digitalne pismenosti u Srbiji i naglašava da “ne želi nikome da kaže šta da radi”, već da građani treba da imaju “sposobnost i alate da razumeju šta je istina, a šta nije”.
Medijska situacija u Srbiji i pluralizam, kako ocenjuje Meki, jeste za brigu.
Ono što sam nažalost čula je da se prostor sve više smanjuje i to nas brine. Znamo da Srbija želi da nastavi put ka pridruženju Evropskoj uniji i jedan od ključnih elemenata za demokratiju koja želi da uspe je, osim kandidature za EU, da imamo nezavisne slobodne medije – rekla je Meki.
U javnosti postoji ono što stručnjaci nazivaju “zamorom u EU pristupanju” i dominantan utisak građanstva je da taj proces sporo ide, ali Meki podseća da važnost samog procesa.
Važno je za sve, za državu, građane i za celu zemlju jer time dobijate pristup slobodnom kretanju, većem tržištu, pristup većoj zajednici kao što je Evropska unija koja ceni mogućnost izbora, mogućnost biranja i slobode. Iako je taj proces spor, rekla bih da je taj proces onoliko spor koliko zemlja odluči da bude spor – kaže Meki.
Pored neophodnih reformi, direktorka USAID-a navodi i značaj “lokalnog nivoa” u procesu pristupanja.
Čak i na lokalnom novou postoje ljudi koji su strastveni u vezi sa tim da se zahtevaju snažnije i brže reforme, koje zahtevaju da se borimo protiv korupcije, verujemo da momentum može da bude ubrzan ali mora da postoji i zahtev za ubrzanje i zato želim da zamolim Južne vesti i lokalnu zajednicu da podignu glas i da svi radimo napornije – dodaje Meki.
Pored IT ekspanzije u Srbiji, što je za pohvalu, direktorka USAID-a za Evropu i Evroaziju primećuje i novi trend zainteresovanosti za poljoprivrednu proizvodnju.
To je jedna od važnih stvari u srpskoj privredi. Izgleda da su farme ponovo postale seksi, koliko vidim. Vidim da se mnogo više ljudi se interesuje za poljoprivredu i želimo da pomognemo i u tom sektoru. Pokušavamo da im obezbedimo mogućnosti, veštine i da dovedemo privatni sektor da u privatnom sektoru sprovedu te veštine – navodi Meki.
A da bi mladi ostali u Srbiji i da bi imali odgovorniju i uređeniju državu potrebno je i da sami budu odgovorniji i uključeniji, pa je jedna od način u kojem USAID želi da pomogne – razvoj sledeće generacije demokratskih lidera.
Mnogo mladih nije zainteresovano za politiku, moramo to da promenimo. Ne kažem da svako treba da postane političar, već da je demokratija u suštini društveni ugovor između Naroda i Vlade. Tako da taj ugovor podrazumeva učešće obe strane i želimo da ljudi razumeju mlade ljude, da razumeju stare ljude kao što sam ja, srednju klasu, da razumeju da ne treba samo nešto da čekate da neko donese odluku, već treba da ste sami zadovoljni Vladom, da ste zadovoljni privredom, da ste zadovoljni cenom energije, sistemom otpadnih voda, javnim osvetljenjem. Vi ne treba sedite da čekate da neko to popravi. Vi pokrenete pitanje, izazovete državne institucije i očekujete od njih da oni to završe. To ne znači da ste političar već da ste građanin – navodi Meki.
Kao najbolju zaostavštinu iz USAID-a bi u Srbiji želeli da vide “slobodnu, prosperitetnu, vibrantnu naciju koja je u potpunosti integrisana u Evropsku uniju, u potpunosti povezana sa Zapadom, nezavisna u smislu energetike, tržišta, obrazovanja, informacija, i sa boljom, svetlijom budućnošću koju Srbija zaslužuje.”
Kompletno gostovanje direktorke USAID-a za Evropu i Evroaziju pogledajte u emisiji “15 minuta” koja je na vrhu teksta.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Mozda gospodža ima novu tehnologiju mešanja vazduha i zemlje a kao konačni produkt ispadaju gas i nafta, ko vas ne zna skupo će ga koštati vaši saveti.
Ali je sasvim OK da budemo zavisni od USA, USAID-a i ostalih zapadnih zemalja i organizacija…
Juzne vesti=NVO
Sledeca faza bice da nam odredjuju koju hranu mozemo da jedemo a ciju ne smemo. Vec nam odredjuju koje medije mozemo da gledamo, koju energiju smemo da koristimo, cije oruzje smemo da kupujemo Kao Sovjeti dizu zidove i ograde na svim granicama. Radja se novi totalitarizam i nacizam…
I najvažnije koje lekove i vakcine da uzimamo
Kako to oni znaju bolje od nas, sta je za nas bolje i sta najbolje? Kako se nista nisu konsultovali 1999, nego su radili sta su hteli, i kako su hteli…….! Sta ako mi uopste ne zelimo da bydemo nezavisni od Rusije? Sta onda? Pa, valjda treba da nas pitaju sta zelimo? Ili ne? Iskljyciva nametljivost, kao takva, do pretnji, ycena u kazni. Eto, to je to!!!
.
Možda je trebalo voditelju da obezbedite prevodioca, pa da intervju bude malo detaljniji? Čisto ideja za sledeći put.
A od koga ce onda da zavisi…kad bude nezavisna?
A kako stoje stvari sa osiromašenim uranijumom i njegovim uticajem na viešestruko povećanje broja obolelih od raka u Srbiji?
Rusi nikada u istoriji nisu bili neprijatelji Srba i Srbije. Rusi nas nikada nisu bombaroval za razliku od Amerianaca („saveznička bombardovanja“ 1944. i NATO agresija 1999. godine (osiromašeni uranijum, kasetne bombe, sankcije,…) i otimanje KiM-a).
Srbija i ostale male zemlje biće nezavisnije kada Amerika,Engleska i ostala belosvetska bulumenta prestanu da izigravaju policajce i gospodare.Vekovima smo učili da kao mali u Evropi živimo sa ostalim susedima kako tako….a onda ste se pojavili VI i počeli da nad držite predavanja o moralu ,ljudskosti i novom poretku.POGLEDAJ DOM SVOJ MILOSRDNI ANĐELE PA ONDA DELI LEKCIJE.