Nakon što su istražili kako funkcioniše obrazovanje i kultura u zemljama Evropske unije, 28 mladih iz Niša, Kruševca i Novog Pazara izabrali su ono najbolje što žele da vide u svojoj zemlji, a preporuke će proslediti donosiocima odluka.
Zajednički zaključak o tome šta su najbolje politike, prakse i programi iz ove dve oblasti mladi su doneli na sednicama u Nišu i Kruševcu koje su deo projekta „EU ambasadori“. Ostalo je još da dogovore šta je to što Srbija treba da usvoji iz EU kada je u pitanju preduzetništvo.
Preporuke sa sednica iz sva tri grada, nakon online javne diskusije, biće publikovane, a publikacije predstavljene, kako mladima, tako i donosiocima odluka, da bi ih imali u vidu tokom procesa integracija – objašnjavaju iz udruženja “Mladi ambasadori” koje realizuje projekat.
Nišlija Andrija Aleksić, učenik Gimnazije “Svetozar Marković”, jedan je od 28 srednjoškolaca koji uče o EU i procesu pristupanja naše zemlje u ovu uniju. Kaže da se nada da će nadležni ljudi imati sluha za sve ideje jer “ipak one dolaze od mladih i odnose se na mlade”.
Mislim da mladi umeju sami da procene šta im se sviđa. Ne očekujemo da se usvoje baš svi predlozi jer su neki teško izvodljivi u Srbiji, ali mislim da bi većina morala biti prihvaćena da bi se ipak nesto promenilo u našem društvu – kaže Andrija.
Objašnjava da bi mladi trebalo da doprinose novim i svežim idejama koje bi se kasnije razvile i pokrenule našu državu.
Mladi treba da budu kamen temeljac promena. Ako od njih sve počne, ideje mogu trajati duže, mogu se razviti i eksploatisati do kraja – napominje on.
Nakon što su prošli obuku na kojoj su se upoznali bliže sa Evropskom unijom, njenim funkcionisanjem i značajem za mlade, srednjoškolci iz Niša, Kruševca i Novog Pazara, dobili su istraživačke zadatke.
Tokom istraživanja, učesnici, koji su ujedno dobili po jednu zemlju članicu EU koju predstavljaju, pronalaze informacije o najboljim politikama, praksama i programima u oblasti koju istražuju, a tiču se zemlje za koju su zaduženi – objašnjavaju iz “Mladih ambasadora”.
Niški srednjoškolac Andrija Aleksić imao je zadatak da istraži kako obrazovanje, kultura i preduzetništvo funkcionišu u Irskoj. Kaže da je našao puno ideja koje bi unapredile Srbiju.
Najviše mi je zapala za oko ideja o većim ulaganjima i promociji etno-sela koja Irskoj godišnje donose milione, kao i obrazovne ustanove koje su najbolje na svetu zbog svoje posvećenosti mladim ljudima. Takođe, Irska ima mnogo malih i srednjih IT kompanija, pa bismo u tim njihovim zakonima mogli da nađemo nešto što može biti implementirano u Srbiji – objašnjava mladi Andrija.
Projekat “EU Ambasadori“ realizuje udruženje “Mladi ambasadori”, uz podršku Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije.
Veliki odliv mladih školovanih ljudi usled nemogućnosti zapošljavanja i teška ekonomska situacija u kojoj se nalazi Srbija, dodatno ugrožavaju ekonomski prosperitet zemlje.
Kroz aktuelne priče koje promovišu angažovanje mladih ljudi, cilj nam je da afirmišemo njihov aktivizam i sve veću ulogu u donošenju odluka i njihovu zastupljenost u javnim politikama.
Južne vesti će promovisati projekte i događaje u koje su uključeni mladi ljudi, kao i pozitivne promene u nerazvijenim opštinama južne i jugositočne Srbije.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ово „врло веома“ подсећа на године између 2. Светског Рата и 1948.
А онда смо 1948 видели да у Совјетском Савезу не расте парадајз од 10 кила…
Историја се понавља.
Али искључиво народима који сами секу грану на којој седе.