Docentkinji niškog GAF-a godinama ne daju da postane profesorka, ona kaže – mobing

Nišlijki Biljani Aranđelović matični Građevinsko-arhitektonski fakultet godinama ne dozvoljava da zvanje docenta zameni profesorskim, iako, kaže, ima sve neophodne reference. Žali se da godinama oseća zlostavljanje na poslu, kao i da je žrtva progona jer joj otac, bivši dekan GAF-a, vodi sudski spor protiv Univerziteta. Docentkinji podršku pružila i Mreža akademske solidarnosti i čestitosti iz koje kažu da je ona diskriminisana.

Dugogodišnji osećaj mobinga – tako svoj slučaj definiše docentkinja koja, kako objašnjava, 10 godina ne može da pređe u veće zvanje, ali je uspela da stekne kvalifikacije za napredovanje koje joj je ponovo uskraćeno. Dok joj sam fakultet odobrava akademsko napredovanje, odluku stopira Univerzitet.

Jasno je da moj slučaj nema veze sa zakonom, kriterijumima za izbor i akademskim pravilima, da je u pitanju čista demonstracija sile, a možda i činjenica da sam ćerka profesora u penziji koji je u četiri mandata bio dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i koji već pet godina vodi sudski postupak protiv Univerziteta. Sredinom jula sam Senatu Univerziteta u Nišu uputila prigovor na odluku Naučno stručnog veća. Odgovora još uvek nema, a moj izborni proces je ušao u trinaesti mesec iako je po zakonu predviđeno da se završi u roku od devet meseci – rekla je Aranđelović.

Doktorirala u Gracu 2009. i sa 29 godina postala je docent na GAF-u, postdoktorska istraživanja radila u Berlinu, a u Nišu predaje Savremenu arhitekturu, Arhitekturu Srbije XX veka i Umetnost i arhitekturu, na Novom Zelandu vodila letnju “Art and city” školu, bila je gostujući istraživač u Milanu, a autorka je naučnih radova u časopisima najviše kategorije, neki su detalji koje navodi u svojoj profesionalnoj biografiji.

Ipak, to nije bilo dovoljno da postane vanredna profesorka 2014, iako je imala pozitivno mišljenje i Stručne komisije i Izbornog veća GAF-a, ali je njeno napredovanje stopiralo Naučno stručno veće Univerziteta u Nišu. Pet godina kasnije, ponovila se ista situacija.

I sada je Stručna komisija utvrdila da ispunjavam sve uslove za izbor u zvanje vanredni profesor i taj predlog dala Izbornom veću fakulteta. Izborno veće fakulteta je predlog Komisije usvojilo jednoglasno i uputilo Naučno stručnom veću Univerziteta. Međutim, Naučno stručno veće Univerziteta i ovog puta nije prihvatilo predlog svoje Stručne komisije niti predlog Izbornog veća fakulteta, i po drugi put me reizabralo u zvanje docent – objašnjava Aranđelovićeva.

Ova docentkinja navodi da se prvi put u istoriji Univerziteta desila situacija da celo Naučno stručno veće bude jednoglasno uzdržano na predlog Izbornog veća nekog fakulteta i to bez ikakvog obrazloženja.

Želim posebno da naglasim da su sva tri člana univerzitetskog veća sa mog fakulteta na fakultetu glasala za moje napredovanje, a tu odluku zatim menjala na univerzitetskom veću, gde su bili uzdržani – kaže Aranđelović.

Komentar o ovom slučaju zatražen je i od GAF-a i od Univerziteta, pitanja su poslata i očekuju se odgovori.

Mreža akademske solidarnosti i čestitosti podržala koleginicu

Biljana Aranđelović nema objašnjenje zašto ne napreduje, ali ima podršku kolega, pa se tako Mreža akademske solidarnosti i čestitosti (MASA) uključila u slučaj i kaže da je Aranđelovićeva još pre 2014. godine ispunila zakonske uslove za izbor u zvanje vanrednog profesora.

Objavila je monografiju za uticajnu međunarodnu izdavačku kuću (Springer International Publishing) i radove u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti istorije arhitekture i umetnosti – ali je ponovo birana za docenta. Pet godina nakon toga ispunila je uslove i za redovnog profesora, a ipak je 2019. godine birana za docenta po treći put – navode iz MASA-e.

Iz ove organizacije kažu da se od Aranđelovićeve ne mogu tražiti radovi u časopisima koji se bave prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama kad ona 10 godina predaje predmete iz oblasti društveno-humanističkih nauka. Podsećaju i da se prijavila na konkurs za istoriju arhitekture i umetnosti, što spada u društveno-humanističke nauke.

Ovakvo tumačenje uslova konkursa dovelo je do diskriminacije kandidatkinje pred koju su univerzitetska tela postavila uslove koje ona ne može da ispuni. Nažalost, dovelo je i do degradacije profesionalnog ugleda koleginice Aranđelović – navode iz MASA-e.

Podvlače i da je zabrana diskriminacije prilikom napredovanja u karijeri sastavni deo Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Nišu.

Za to vreme Aranđelovićeva na proleće očekuje izlazak knjige Belgrade: The 21st Century Metropolis of Southeast Europe, čiji je koautor.