Dokument overen kod notara u Nišu ne priznaju u Hrvatskoj

Zbog toga što je na dokumentu overenom kod notara u klauzuli pisalo da je „kopija istovetna kopiranoj ispravi“, Saši Tošiću iz Niša institucije u Hrvatskoj, kaže, nisu priznale državljanstvo kao validno. Problem je prvobitno bio i što je dokument bio overen na ćirilici, te je morao da ga „prevodi“ na latinicu.

Kada je počeo postupak pred hrvatskim sudom, Tošić je trebalo da dostavi svoju domovnicu, odnosno državljanstvo. Da ne bi slao originalan dokument, otišao je kod notara da overi kopiju. Međutim, kako u klauzuli notara piše da je „kopija istovetna sa kopiranom ispravom“ uprkos tome što se prilaže i original, iz Hrvatske mu je, navodi, stigao odgovor da dokument overen kod notara nije validan.

Ispao je problem oko toga što piše da je fotokopija fotokopije. Jedina opcija je bila da pošaljem original, ali je problem što mi je to jedini original kome bilo šta da se desi u transportu ili šta god da se desi, ostajem bez jedinog originala – rekao je Tošić.

Iz Javnobeležničke komore objašnjavaju da je u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa navedeno da overavanjem kopije javni beležnik potvrđuje da je kopija određene isprave istovetna s kopiranom ispravom. Objašnjavaju da to pak ne znači „kopija kopije“.

„Kopija istovetna sa kopiranom ispravom“ se kao formulacija, u skladu sa Zakonom, takođe nalazi u Javnobeležničkom poslovniku kao propisani sadržaj klauzule. Ta formulacija ne znači „kopija kopije“ već je njome navedeno da je overena kopija identična originalu koji je kopiran. „Kopirana isprava“ je ona isprava, odnosno original koji je fizički kopiran – objašnjavaju iz Komore.

Međutim, iako je sve, kako navode, po zakonu, sudeći po Tošićevom slučaju, ovakav propis onemogućava da se dokumenta overena kod notara u Srbiji priznaju u susednoj Hrvatskoj.

Overa isključivo na ćirilici takođe „koči“ procese u Hrvatskoj

Prva prepreka u slanju overenog dokumenta u Hrvatsku je, prema Tošićevim rečima, bila je ćirilica. Nigde u Nišu, objašnjava, nije mogao da overi dokument latiničnim pismom, pa je dokument od javnog beležnika odneo kod prevodioca. Državljanstvo overeno na ćirilici, preveli su na hrvatski, odnosno napisali ga latinicom.

Rekli su mi da najbliže u Staroj Pazovi mogu da mi overe dokument sa klauzolom na latiničnom pismu, jer tamo žive nacionalne manjine. Nigde u Nišu nisu mogli to da urade, iako je i latinica zvanično pismo u Srbiji – rekao je Tošić.

Iz Javnobeležničke komore kažu da je notar u Nišu u Tošićevom slučaju i u ovom delu postupio po zakonu, koji predviđa da se isprave sastavljaju na ćirilici.

Javni beležnici u Nišu postupili su u ovom slučaju u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu, dosledno primenjujući član 18. Naime, tim članom je definisana upotreba jezika i pisma, odnosno precizno je navedeno da javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku i ćiriličkim pismom – naveli su iz Komore.

Ipak, nisu precizirali da li je negde na jugu Srbije uopšte moguće overiti ispravu na latinici, kao ni u kojim mestima postoji ova mogućnost.

Tim članom, takođe, precizira se da se na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke – dodali su iz Komore.

Javni beležnik može, dodaju, sastaviti ispravu na stranom jeziku samo ako ima svojstvo sudskog prevodioca za taj strani jezik. Na ovaj način je, dodaju, i građanin koji je slao dokument za Hrvatsku, mogao da reši svoj problem.

Međutim, iako je Tošić upravo to i uradio, što ga je koštalo još oko 2.000 dinara, navodi, sve je bilo uzalud, te je, na kraju, u Hrvatsku morao da pošalje originalno državljanstvo.