Drugo bekstvo iz niškog logora – prkos i hrabrost logorašica

Na današnji dan grupa od oko 150 logoraša krenula je 1942. godine u bekstvo iz logora na Crvenom Krstu. Ipak, istoričar i kustus Memorijalnog kompleksa „12. februar“ Nebojša Ozimić podseća da se iste godine, početkom decembra, odigralo još jedno bekstvo. Ovaj put u slobodu nije prošao slavno, ali je nekoliko logorašica pokazalo neverovatnu hrabrost.

Od oktobra 1942. učestala su izvođenja iz ženskih logoraških soba. Mnoge zarobljene partizanke su, ističe Ozimić, tada streljane na Bubnju. S obzirom na to da je bilo jasno da će se nastaviti sa pojačanim pogubljenjima na Bubunju, pokušaj bekstva iz logora se nametao kao jedini izlaz.

Međutim, dodaje Ozimić, nije bilo moguće šire dogovaranje o bekstvu, kakvo je izvedeno 12. februara 1942. godine, jer su stražari bili mnogo oprezniji.

Inicijativa za bekstvo potekla je još septembra 1942. godine od logorašica u ženskoj sobi i nekih logoraša iz muških skupnih soba. U organizovanje bekstva uključene su: Nada Tomić, student tehnike iz Niša, Milka Protić Lina, student filozofije, Jelisaveta Andrejević Aneta i Danica Jovović, učenica Domaćičke učiteljske škole u Prokuplju. Ove logorašice su uhvaćene kao pripadnice NOP-a – kaže ovaj istoričar.

Ove žene su bile u istoj sobi i tako u povoljnoj situaciji da se dogovaraju i razrađuju plan bekstva.

---

Pripreme za bekstvo

Plan bekstva iz logora, navodi Ozimić, odmah su prihvatili Vidak Milović, Vladimir Jovanović Dulac i Branko Milenković.

Dan bekstva nije bio dogovoren, a pripremano je tako da se pođe van žice sa sigurnijom obućom i odećom i nađe najbolji način za njegovo ostvarivanje. Branko i Vlada ispitivali su bodljikavu žičanu ogradu i stupili u vezu sa logorašem Tomom Ljubomirovićem, koji je radio kod kupatila na održavanju konjušnice u severozapadnom delu logorskog kruga, gde je izvršen proboj – ističe Ozimić.

Na zahtev Nade Tomić, njena porodica je nabavila makaze za sečenje bodljikave žice, koje je do nje prokrijumčario jedan stolarski radnik zaposlen u logoru. Čak je uspostavljena neka veza sa jednim bugarskim stražarom blizu kupatila, ali je u trenutku bekstva bio na straži drugi bugarski vojnik.

---

Put ka slobodi

Bekstvo je pripremano konspirativno u užoj grupi logoraša, a izvršeno je 2. decembra 1942. godine. U vreme apela oko 16 sati, kaže Ozimić, kada su neke logorašice završavale poslove u logorskom krugu i odlazile u sobu, nastala je jurnjava u dvorištu, pucnjava i alarmni zvižduk pištaljke za logorsku stražu.

Dok se napolju pucalo, drugi nemački stražari su upadali u sobe i proveravali brojno stanje logoraša. Te večeri, koristeći izlazak u logorski krug, pošlo je za rukom Nadi Tomić, Milki Protić i Vladimiru Jovanoviću da pobegnu. Bodljikava žica na mestu njihovog proboja bila je isečena. Ostali zatvorenici su kasnije jasno videli otvor kroz isečenu žicu u severozapadnom delu kruga, iza kupatila i konjušnice.

Ostali učesnici bekstva nisu imali sreće. Danicu je pogodio metak kod bodljikave žice i tu je ostala mrtva. Vidak i Branko su uspeli da prođu kroz žicu, ali žica ka obližnjoj kasarni sprečila ih je da prođu dalje – uhvaćeni su ranjeni, vraćeni u logor i odmah te večeri streljani kod logorske zgrade prema Gradskom polju. Aneta se u toj bezizlaznoj situaciji, kad je pucnjava usmerena na prosečeni deo bodljikave žice, povukla i vratila neprimećeno u sobu – objašnjava Ozimić.

Sutradan oko 7 sati ujutru Nemci su izveli logoraše iz soba u logorski krug. Prolazili su kroz špalir logorske straže koja je nemilosrdno tukla sve redom. Svaki logoraš je morao da prođe pored mesta gde je izvršen proboj kroz bodljikavu žicu i da gleda u 4 leša koja su tamo ležala unakažena.

Smatrajući da su na taj način zaplašili logoraše, Nemci su ih vratili u zgradu i toga dana im uskratili ionako slabe obroke.

O velikom bekstvu iz logora u Nišu možete čitati u tekstovima istoričara Aleksandra Dinčića – ovde i ovde. Pored toga, Južne vesti su pisale i o jednom od najznačajnijih logoraša – doktoru Velizaru Pijade iz Leskovca.