“Društvo da podrži uzbunjivače, a i da se poboljša zakon o njihovoj zaštiti”

Da li Srbija koja ima sistemsku korupciju želi da se sistemski bori protiv nje? – upitali su se građanski aktivisti i poznati niški uzbunjivači, na konferenciji o primeni Zakona o zaštiti uzbunjivača. Učesnici su zaključili da društvo mora da stane iza uzbunjivača, ako već neće država.

Kritikujući dosadašnju praksu borbe protiv korupcije od demokratskih promena 2000, direktor programa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović rekao je da Srbija ima sve sistemske anti-korupcijske zakone i institucije, ali da su oni samo “Potemkinova sela” i da nedostaju konkretni rezultati te borbe. Podršku uzbunjivačima vidi kao najbitniju.

Verujem samo u društvo, koliko smo mi čestiti da uzbunjivači ne ostanu sami. Ako društvo stane iza njih, imaćemo borbu protiv korupcije. Ako ne stane, imaćemo primere da se ne treba boriti protiv korupcije. Uzbunjivači često nemaju podršku ni kolega, ni porodice, ni prijatelja – kaže Gavrilović.

Zakon o zaštiti uzbunjivača Gavrilović je ocenio “lošim” i zatražio njegovu promenu, a kritikovao je zašto uzbunjivači nisu tema u nacionalnim medijima. Napomenuo je i da građani treba da budu aktivniji, ali da je preduslov za to sloboda govora. Organizacije civilnog društva treba da pomognu, dodaje Gavrilović, kako uzbunjivači ne bi “ostali sami”.

Građani kažu da su preduslovi da podrže borbu protiv korupcije i postanu uzbunjivači – kažnjivost onih koji su korumpirani, zaštita od odmazde onih koje prijavljuju, pa tek na trećem mestu – nagrada, koja i ne postoji u našem zakonu – objašnjava Gavrilović.

Jedan od najpoznatijih niških uzbunjivača, bivši upravnik Kazneno-popravnog zavoda Živorad Branković, koji je prijavio korupciju u niškom zatvoru, pa ostao bez posla, govorio je o svojim “gorkim” iskustvima u borbi protiv korupcije. On je otpušten s posla, a godinama se kroz “sudski lavirint” bori da dođe do pravde.

Ja sam štitio ovu državu. Nisam je napadao, već sam se trudio da funkcioniše. Otkrili smo da su nestajale robne rezerve, da je nestalo 152 tone lima. Hteli smo da damo skromni doprinos borbi protiv korupcije. Postigli smo samo “životni autogol”, imaću štetu do kraja života. Razočaran sam ovom zemljom, ali ne zbog sebe. Očekivao sam da našoj deci ostavimo organizovanu i uspešnu zemlju – navodi Branković.

Sličnu sudbinu iznela su i ostala 2 poznata niška uzbunjivača, prisutna na ovoj konferenciji, pod nazivom “Zaštita uzbunjivača, iskustva i preporuke”. Otpušteni vođa sindikalista “Gorice” Rade Rašović upitao je “da li će iko odgovarati zbog nečinjenja” u slučaju korupcije u ovom preduzeću, za šta tvrdi da ima čvrste dokaze. Drugi uzbunjivač poznat javnosti, penzionisani inspektor Nebojša Blagotić, podsetio je na svoju borbu protiv kriminala u Nišu, posle koje je penzionisan. Iako Blagotić ima presudu Upravnog suda, on još nije vraćen na posao.

Zaključak učesnika bila je kako ohrabrivati građane da prijavljuju korupciju kad ih sistem ne štiti, ali je ipak prevaglo da se treba boriti za bolje uslove. Borba protiv korupcije je od suštinske važnosti, zaključuju učesnici, jer je sve drugo “put ka dnu”.

Podsetimo, Zakon o zaštiti uzbunjivača donesen je 2014, a Srbija od juče ima još jedan vid “institucionalnog oružja” protiv korupcije – posebna odeljenja sudova i tužilaštava u Nišu i još 3 grada.