Država ograničava razvoj niškog aerodroma zbog beogradskog

Niški i druga 2 lokalna aerodroma su zaštićeni ograničenjem na milion putnika u sledećih 12 godina, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ipak, nije precizirao da li se ovakva “zaštita” odnosi na godišnji broj putnika i da li važi zbirno za sva 3 aerodroma ili samo za niški. Stručnjaci osuđuju da država limitira promet putnika niškom aerodromu.

Govoreći o ispregovaranoj koncesiji za beogradski Aerodrom “Nikola Tesla” sa francuskom firmom Vinci, predsednik Vučić objasnio je da se razvoj regionalnih aerodroma Niš, Ponikve i Morava ne dovodi u pitanje iako je spomenuo cifru od milion putnika.

Ipak, kako prenosi specijalizovani portal za avijaciju i vazduhoplovstvo Tango Six, analitičar Alen Šćurić tvrdi da je svako limitiranje štetno i za državu i za ove aerodrome.

Najbitnije je da ovakva odredba potpuno veže ruke Srbiji da eventualno odgovori na moguće neprihvatljivo ponašanje Vincia u budućnosti, protivmerama kao što su podsticanje razvoja Niša ili Morave kao alternative. Uz to apsolutno je nerealno da bi uz ovakvo ograničenje Srbija mogla Niš, Moravu i Ponikve prodati ili dati u koncesiju. Nema tog koncesionara ili vlasnika koji bi kupio aerodrom sa ograničenjem od samo milion putnika, što je u startu na granici profitabilnosti – objašnjava Šćurić.

Ovaj stručnjak postavlja i pitanje stabilnosti razvoja Aerodroma “Konstantin Veliki”, jer je projekcija njegovog rasta na 500.000 putnika do 2020, a milion putnika do 2022. godine.

I što nakon toga, još 8 godina Niš se neće moći razvijati? – pita se Šćurić.

Kako ugovor između Srbije i kompanije Vinci još nije potpisan, što će se po najavama zvaničnika desiti u prvom tromesečju ove godine, postoje nagađanja koliko će biti limitiran promet putnika niškog aerodroma, ali Šćurić uvodi principijelno pitanje.

Vlasnik niškog aerodroma nije Republika Srbija, nego grad Niš. Kako neko ko nije vlasnik aerodroma može ograničavati tuđe vlasništvo, postavlja se pitanje znači li to da će država nacionalizovati niški aerodrom? – navodi Šćurić.

Iz rukovodstva Aerodroma “Konstantin Veliki” direktor Vladica Đurđanović poručuje “da nemaju nikakvih informacija o bilo kakvom ograničenju razvoja saobraćaja na aerodromu „Konstantin Veliki“ vezanih za koncesiju beogradskog aerodroma”.

Razvoj ruta, mreže destinacija aerodroma „Konstantin Veliki“ definisan je našim razvojnim planovima koje nesmetano u potpunosti realizujemo. Koncesija aerodroma „Nikola Tesla“ ni u kom slučaju ne moze da šteti razvoju aerodroma „Konstantin Veliki“, naprotiv, očekujemo dalji rast broja putnika, broja avio kompanija, destinacija i prihoda – kaže Đurđanović.

Miša Brkić: Utrapiti beogradski aerodrom po cenu da svi ostali po Srbiji pocrkaju

Novinar i analitičar Miša Brkić ističe da su niška lokalna samouprava i niški aerodrom morali da se pobune protiv bilo kakvih mogućih ograničenja. Navodi i primer Hrvatske gde, kako kaže, i pored koncesije za zagrebački aerodrom nije ugušen ni ograničen razvoj ni osječkog, ni pulskog, ni riječkog, ni zadarskog, ni dubrovačkog aerodroma. Svaki od njih razvija se i raste, kaže Brkić, pa su mnoge kompanije zainteresovane za njih.

Ograničenjima niški aerodrom neće biti primamljiv nikome da ga kupi ili uzme u koncesiju. Ako država svojim odlukama dovodi aerodrom u podređen položaj, pa naravno da ono neće imati šansu na tržištu. Srbija i dalje živi u centralističkom modelu državne ekonomije. Cilj je bio da se što bolje utrapi beogradski aerodrom po cenu da svi ostali po Srbiji pocrkaju – rekao je Brkić.

Aerodrom u Nišu treba da ostane luka za niskotarifne avio-kompanije, dodaje Brkić, i ne treba da se u njegov razvoj meša “beogradska pamet”.

Podsetimo, Aleksandar Vučić izjavio je da je država „dozvolila“ niškom aerodromu da se razvija, što su niške organizacije ocenile kao „najgori primer centralizacije“. Sa niškog Aerodroma “Konstanstin Veliki” lete trenutno 3 lou-kost kompanije. Poslednjih godina beleži se rast broja putnika, pa je prošle 2017. kroz nišku vazdušnu luku prošlo 300.000 ljudi.