U Srbiji radi tek 6 postojenja za preradu otpadnih voda; foto:www.vodovodva.co.rs
Studija izvodljivosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda opet će se raditi, odlučio je Grad Niš, a kako je plan da se novac za izgradnju iz EU fondova dobije 2017. godine, Nišlije će na ovo postojenje čekati još nekoliko godina.
Samo izrada studije koštaće 120.000 evra, a finansiraće se iz donatorske razvojne pomoći Švedske agencije za razvoj. Plan je da ona bude gotova do aprila 2016. godine, a da se potom opet uz pomoć Švedske uradi i projektna dokumentacija.
To je projekat koji Gradu Nišu može doneti 2017. godine između 40 i 70 miliona evra bespovratne pomoći iz fondova EU za izgradnju ovog sistema. Ostatak bi bio obezbeđen uz pomoć države. Svakako želimo da to ne bude teret za građane – objasnio je gradonačelnik Niša Zoran Perišić.
On je napomenuo da se od studije izvodljivosti, koja je završena 2012. godine, odustalo jer “nije prihvatljiva za grad pošto podrazumeva model javno-privatnog partnerstva koji bi skupo koštao građane Niša”.
Zato će se, objašnjava, EU fondovi koristiti ne samo u jednoj godini, već sukcesivno.
Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stane Božović, očekuje se da će do 2041. Srbiji biti neophodno 5 milijardi evra investicija u oblasti upravljanja otpadnim vodama kako bi dostigla planirane standarde.
Od svih obaveza Srbije, kako materijalnih, tako i zakonodavnih, koje imamo da bismo dostigli standarde EU koji se od nas očekuju u 10 oblasti ekologije, pitanje vode i upravljanja otpadom su najkompleksije i najskuplje – objasnila je Božovićeva.
Ona napominje da su u pitanju teški i skupi infastrukturni projekti, ali da se sa druge strane direktno tiču zdravlja građana.
Prioritet Ministarstva do 2020. godine su gradovi i opštine sa preko 100.000 ekvivalent stanovnika, pa je projekat u Nišu na listi prioriteta – istakla je Stana Božović.
Srbija je na začelju Evrope jer se u celoj zemlji prečišćava samo 5 do 10 % otpadnih voda. U sličnoj situaciji bila je i Rumunija kada je postala članica Evropske unije 2007. godine.
Kako objašnjava Julijan Žugan, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine u Rumuniji, od tada se puno toga promenilo.
Postoji mnogo više postrojenja za preradu otpadnih voda. Od 10 % došli smo do situacije da se više od 60 % otpadnih voda prečišćava. Naravno, dobili smo i priliku da dobijemo mnogo više novca iz fondova – objašnjava Žugan.
Preko 90 % vodovodnih sistema u Rumuniji, u koje je uključeno i prečišćavanje otpadne vode, finansirano je sredstvima Evropske unije. To je podrazumevalo ne samo ulaganje u stanice za prečišćavanje, već i sam sistem koji nije bio po standardima.
Svaka firma, preduzeće i ustanova moraju da imaju stanicu za prečišćavanje vode. Primera radi, da bi bolnica mogla da radi mora da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode. S druge strane, sistem za prečišćavanje je sada deo kanalizacionog sistema – objašnjava Žugan.
Državni sekretar rumunskog ministarstva savetuje kolegama iz Srbije da ne žure i da pažljivo odrede datum do koga će ispuniti standarde Evropske unije.
Potrebno je puno vremena. Mi smo, recimo, pogrešno procenili. Samo nam je za usklađivanje zakona bilo potrebno vremena, a potom i da sve to polako primenjujemo – objašnjava Žugan.
On ističe da se Rumunija obavezala da do 2018. godine sva mesta, i sela ispod 1.000 stanovnika, imaju kanalizaciju i vodovod. Međutim, sada shvataju da to ne mogu da ispune.
* Deo teksta je nastao tokom posete autora Rumuniji, organizovanoj u okviru projekta „Medijska putovanja u EU“, Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.
Kukavna nam majka, pa mi i u Nisu imamo delove bez kanalizacije a kada ce sela da je dobiju??!!
@Nishlija : Dok ima šljiva u selu , ne treba ni kanalizacija. „Uhvatiš se za šljivu a pogled ti se gubi u daljini“…“i okreneš se i gledaš minuli rad“!
„A gde je moj minuli rad“? /“Radovan treći“/.
Što je to problem ? Barem su krediti banaka „jeftini“ /ne mislim na Jeftu/ ! 5-6 kredita podignu i reše problem. To su naše investicije u budućnost !
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kukavna nam majka, pa mi i u Nisu imamo delove bez kanalizacije a kada ce sela da je dobiju??!!
@Nishlija : Dok ima šljiva u selu , ne treba ni kanalizacija. „Uhvatiš se za šljivu a pogled ti se gubi u daljini“…“i okreneš se i gledaš minuli rad“!
„A gde je moj minuli rad“? /“Radovan treći“/.
Što je to problem ? Barem su krediti banaka „jeftini“ /ne mislim na Jeftu/ ! 5-6 kredita podignu i reše problem. To su naše investicije u budućnost !