Durlan: Od mesta „opasnih momaka“ do mirnog niškog naselja

Ako za niško naselje kažu da kiša u njemu ne pada jer ne sme, svaki Nišlija zna da je reč o Durlanu. U kraju poznatom po „razbacanim“ momcima, uličnom vaspitanju, izraženom lokalpatriotizmu, rivalitetu sa Bulevarcima, FK Sinđelić i „bikovima“, hip-hop grupama Ding Dong i Stereo Banana, Bobanu Zdravkoviću i „tri solitera“, danas je sve manje tenzije.

Najveća opasnost je sada, smatraju mnogi, među njima i hip-hoper Marko Anđelković, poznatiji kao Naopak, Knjaževačka ulica. I to ne zbog momaka koji nose trenerice i šetaju staforde, već zbog saobraćaja. Objašnjava da pravac „tera“ na brzinu, a u kombinaciji sa alkoholom dovodi do tragedija sličnih onoj koja se desila u aprilu.

Međutim, saobraćaj nije uvek bio najveći problem naselja. Ovaj muzičar, rođeni Durlanac, priseća se vremena kada je kao dete trenirao basket na drugom kraju grada – na Ledenoj steni. U to vreme, kaže, slobodno je šetao ostatkom grada, ali je uz pratnju prolazio upravo svojim naseljem.

Treniram u školi „Bubanjski heroji“, za Durlan „pičim“ peške i onda me ćale pokupi u Jagodin mali. Sad je banja i nekako je porodičan kraj. Pre dvadesetak godina nije baš tako bilo, bilo je povuci-potegni, izazovno odrastati. Mada, kad si klinac tebi je to normalno, ja sam tek posle shvatio da nije to baš sve normalno – priseća se Naopak.

Niški stereotipni pandan Zemunu – Durlan, dugo je bio na lošem glasu, dodaje Naopak, čak i van granica Srbije.

Sećam se da sam jednom otišao na Ohrid, upoznao neke ljude tamo: Odakle si – iz Niša, iz Durlana…i svi ono promene pogled, kao da ne znam ni ja šta će da se desi – dodaje Naopak.

---

„Durlan be“ – inspiracija za repere iz kraja

Poštapalica „be“, skraćeno od „bre“, često se čuje u ovom naselju, kao i ostatku Niša. Skraćenica nastala na ulicama južnjačkih gradova, savršeno se „primila“ i u Durlanu.

Durlan be, naslovljena je i čuvena pesma Ding Donga o ovom kraju. Da je ovo naselje i dalje inspiracija hip-hoperima koji su u njemu rođeni ili su tu proveli deo života svedoči i pesma Stereo Banane – No duvan in Durlan.

.

Tu si odakle si – česta je ta poštapalica u hip-hopu da ljudi pominju svoj kraj. Ja nisam hteo da to bude kopiranje nekih trendova – objašnjava Naopak.

Drugi član ove grupe Nemanja Nedeljković Nemus podseća da je iz Durlana, osim Mareta Desibe iz Ding Donga, potekao još jedan pionir muzike u Nišu – di-džej Spirko.

Durlanci su, inače, rekorderi među Nišlijama zbog viceva koji su o njima ispričani, a jedna od poznatijih izreka stanovnika ovog naselja je „Srbija do Tokija, Durlan do Mekdonaldsa“, koja aludira na to da naselje treba da se proširi do centra Niša.

---

„Durlance“ stvorili ratovi, sankcije, nemaština

Iako Durlanac čija je muzika stigla do MTV-ja smatra da je sada u naselju „banja“ u odnosu na prošla vremena, drugi „autohtoni“ stanovnik ovog naselja, misli da ni danas nije bezazleno u kraju. Nekoliko godina stariji Durlanac dodaje da je situacija u naselju bila samo odraz onoga što se dešavalo u Srbiji, u vreme i posle ratova devedesetih, kada su sankcije i nemaština zadesile zemlje bivše Jugoslavije.

Sukobi su se, priseća se, u to vreme dešavali u naselju zbog „prevlasti, droge i žena“.

Kriminal i droga su, kao i svuda, uzeli maha i u naselju, pa su se zbog raznoraznih zakački i sukoba oko prevlasti, „riba“, droge i svega ostalog sa drugim ekipama i naseljima, dešavale razne tuče i ubistva. Tokom tog perioda droga je uništila i odvela u smrt mnogo mladih, a oko droge su i problemi krađe, otimačina i svega najgoreg (ni sad nije mnogo bolje). Zato je i izgrađena Policijska stanica u naselju i zbog toga smo na lošem glasu – smatra ovaj Durlanac.

Uprkos ovakvoj situaciji, oni koji su odrastali u Durlanu kažu da su se sa „ekipom iz kraja“ uvek držali zajedno, te da je ovo „jedinstvo“ odlika Durlanaca, kao i to što međusobno jedni drugima „čuvaju leđa“.

Što se žena tiče one su zaštićne „ko beli medvedi“, pogotovu ako su cure nekog od njih. Ja se i dalje družim sa dobrim delom generacije, stvarno ih gotivim. Kad ti trebaju, gde god da su, tu su za tebe – kaže Durlanka Aleksandra P.

Sa njom se slaže i nekadašnji igrač Sinđelića, nekoliko decenija stariji Aleksandar Đorđević Pine, koji kaže da zbog prijateljstva ne bi nikada napustio Durlan, ni po cenu „da mu daju ceo grad“.

---

Kulturolog: Bande momaka koje čuvaju naselje postojale mnogo ranije

Rivalitet sa onima koji žive preko reke – Bulevarcima, jedna je od prvih asocijacija na pomen Durlanaca, mada se Naopak ne seća kako se uopšte razvio takav odnos sa onima koji žive na i oko Bulevara Nemanjića.

Ne znam kad je krenuo taj rivalitet sa Bulevarcima, bio sam samo tako naučen. To je klasičan neki separatizam ljudski, na mikro nivou – kaže Naopak.

Da se stereotipi o određenim lokalitetima ne „lepe“ samo za naselja već i za čitave nacije, podseća kulturolog Nikola Božilović. Tako se kaže da su Crnogorci lenji, Bosanci glupi, a Srbi inadžije, ali se uvek generalizuje na osnovu pojedinačnih slučajeva. Odatle i da su Durlanci generalno „opaki momci“.

Uvek se radi o pojedincima, a mi uvek mislimo na kolektiv. Mi nismo individualističko društvo, uvek gledamo kolektivitete, kao da živimo u čoporu. Što reče Krleža: „U čoporu je lakše, ali smrdi“. To mahom važi i za druge lokalitete i gradove – kaže ovaj sociolog.

I sam „stari“ Nišlija, Božilović se priseća da je još sedamdesetih bilo problematično otići u drugi kraj grada, naročito ako je bilo zbog devojke. Dodaje da u to vreme mladići nisu smeli da pređu prugu na Paliluli zbog ljubavi.

Bilo je tih lokaliteta, okupljanja mladih po naseljima, pa su bile takozvane bande, ali ni približne ovim danas. Tu su bili mladi raspojasani momci koji su čuvali svoje devojke i svoje naselje, da im neko sa strane ne uđe – tipična jedna socijalna fobija prema drugome, stranome. Bili su tu i Crnoputaši, Margerci, Šećermalci, ti lokaliteti koji su se negativno odnosili prema svemu što je drugo. Vidim da je to ostalo i sada, nažalost – dodaje Božilović.

---

Gde su granice Durlana?

Gde se prostire Durlan, neće se složiti ni stariji stanovnici među sobom, a sasvim će drugačije omeđati ovo naselje noviji naraštaji. Od škole „Njegoš“ do škole „Mika Antić“, svi se slažu da naselje ide do Nišave, a neki kažu da se graniči sa Somborskim bulevarom i Čalijama. Stariji kažu da se Durlan nalazi tamo gde je nekada bilo naselje Moše Pijade, kao i da je Nišava tekla preko današnjeg „Sinđinog“ terena. Razlozi ovih neslaganja su, verovatno, i širenje i urbanizacija ovog naselja, pretežno „naseljenog“ porodičnim kućama.

Nekada se naselje od Jagodin male do solitera zvalo Maršala Tita. Još tri ulice od solitera pa do Škole „Mika Antić“ se najpre zvalo Jovankino, pa onda Moše Pijade. Od pumpe pa do Donje Vrežine je sada Durlan, a s gornje strane su Čalije – kaže Durlanac Novica Radovanović.

Stariji Durlanci sećaju se lokalne fliperane, koja je devedesetih bila jedina zanimacija deci, prepoznatljivih kafića nije bilo, ali jeste nekoliko kafana. Teren Sinđelića, fudbalskog kluba koji je ovih dana obeležio vek postojanja, dugo je bio glavni „štek“ Durlancima.

Oni koji su došli na prijateljsku utakmicu „Sinđe“ i Radničkog odigrane sredinom oktobra povodom velikog jubileja, sećaju se vremena kada su trenirali fudbal u ovom klubu, ali na terenu koji se nalazio na mestu gde su danas soliteri.

Na mestu Slatke kuće, još jedne od prepoznatljivih tačaka Durlana, osamdesetih su, opisuju, bile poljane, često i mesto gde su dolazili luna-parkovi.

---

Dilema i oko naziva

(/slika1)

Govoreći o etimologiji reči „Durlan“, mnogi se slažu da je turskog porekla, ali ima nekoliko teorija o značenju. Od toga da znači „đubrište“, „poljana“, pa do podatka da Durlan ima koren u turskoj reči „stani“.

U tursko vreme, karavani kad prolaze, vođa ide napred i kad dođu do česme koja se tu nalazila stanu da napoje konje i vođa kaže „dur, dur“ što na srpskom znači „stani“ – objašnjava Novica Radovanović.

Iako nemaju konsenzus oko značenja reči i striktnih granica naselja, Durlanci se slažu da im fali park – mesto gde bi se okupljali, šetali, rekreirali. Međutim, ovo je zasad samo želja, makar dok neki Durlanac „ne pokaže mišiće“ i snagu volje da promeni urbanistički plan Opštine Pantelej na čijoj je teritoriji naselje.