Dušanovoj vraćaju uličnu zabavu posle 25 godina

One koji su do raspada Jugoslavije “visili” u Dušanovoj ulici, stajali među hiljadama ljudi ispred bine na svirkama „Orgazma“, “EKV”-a i “Galije” i bili deo okupljanja mladih iz svih republika, na to „srećno vreme“ podsetiće ponovno zatvaranje ove ulice u subotu 6. juna.

Slično kao osamdesetih, kada su povod za zabranu vozilima da tuda prolaze i po nedelju dana bile masovne omladinske akcije, proslave novih godina i državnih praznika, koncerti i žurke, i sada će Dušanova biti podređena Nišlijama.

Nastupaće ulični svirači, glumci, dečji horovi i plesne grupe, lutkari, animatori, slikari, motoristi, muzičari, a kao što je nekad svirao u subotu će nastupiti „Kerber“. 

Dušanova je nekad bila epicentar druženja, neka vrsta „hipi doline“ u to vreme. Pošto su tu bili najpopularniji kafići bilo je i logično da se svirke prebace na ulicu. Bio je veliki izazov svirati u zatvorenoj ulici i pred toliko ljudi. To vreme se ne može vratiti, ali je lepa ideja zatvoriti ponekad jedan deo grada, posebno Dušanovu koja ima tu dušu i istoriju – kaže Gale iz „Kerbera“.

---

Sećanja sačuvana u foto-arhivi

Jedan od retkih ko je na raskrsnici kod „Image„-a i „Tramvaja“ i kod kafića “Zebra”, “Duga”, “Papi” i „Joy“ zabeležio okupljanja, koncerte i nastupe uličnih zabavljača, je niški foto-reporter Dušan Mitić Car, koji je u to vreme radio za omladinski list „Grafit“.

Ta Dušanova mi je bila druga kuća i kancelarija. Stvarno, svraćao sam u kafiće da pitam da li me neko tražio, morali smo tako, nije bilo mobilnih telefona – priseća se Car.

U bogatoj arhivi čuva fotografije sa smotre „Bratstvo – jedinstvo“ sa koje su mladi iz cele zemlje slali poruke „Na dajmo da nas dijele“, obeležavanje „Dana dobrovoljnog omladinskog rada“, proslave Novih godina, a jedan od najjačih utisaka nosi sa zatvaranja „Joy“-a uoči proslave 1989. godine.

Tih dana ulica je bila zatvorena pretposlednji put, a čuveni kafić bio je potpuno demoliran, i to zahvaljujući njegovim stalnim gostima.

Svako je hteo nešto za uspomenu, pa su lomili i nosili kućama šta su stigli. Kraj osamdesetih je bilo poslednje normalno vreme u ovoj državi kada se živelo kako treba, a onda je sve otišlo… – priča Car.

U “Joy”-u se, kako kaže Dragan Aranđelović koji je ovaj, kao i druge kafiće u Dušanovoj, snabdevao muzikom, okupljala “gradska ekipa” i slušao “najnapredniji zvuk”.

U leto `88. u “Joy”-u se prvi put u Nišu u nekom kafiću pustila muzika sa CD plejera. Do tada su svi puštali muziku sa kaseta. Inače, nije bilo kafića u kome su se mogli čuti narodnjaci. Isključivo je to bio domaći i strani rok i pop – napominje Aranđelović.

Priseća se i da svaki put kada je Dušanova bila zatvorena nije moglo da se prođe do bine.

Na nekim koncertima je bilo i oko 20 hiljada ljudi. Neverovatne su gužve bile. Sećam se da su novac za svire često skupljali vlasnici kafića – kaže Aranđelović.

Dušanova nije vrvela od mladih samo kada je bila zatvarana za saobraćaj, već su promenade bile skoro svakog dana. Ova ulica bila je stecište takozvane urbane omladine, koja je bila stalni gost rok kafića.

Organizacija svirki bila je poverena Domu kulture “Josif Kolumbo”, a neko koga te generacije pominju kao najzaslužnijeg je pokojni Bane Tasić.

Mladi su se poslednji put u zatvorenoj Dušanovoj zabavljali pred sam raspad Jugoslavije na smotri „Bratstvo – jedinstvo“ sa koje je omladina iz cele zemlje slala poruke „Na dajmo da nas dijele“.