Dvojezična odeljenja – otvorena vrata ka inostranstvu

Dok većina srednjoškolaca uči o Rimu, vodoniku i polinomima, u niškoj gimnaziji „Svetozar Marković“ se „barata“ pojmovima poput „l’Empire romain“, „l’hydrogène“ i „le polynôme“ u odeljenjima u kojima se nastava već 7 godina odvija i na francuskom.

Sa “Bonjour, asseyez-vous!” profesorka istorije Neda Marković i prošlog utorka je, kao i prethodnih nedelja, započela čas istorije u dvojezičnom odeljenju.

Konverzacija je odmah otpočela na francuskom, a učenici su, prateći tekst, krenuli u obnavljanje gradiva sa prethodnih časova: gde se prostiralo Rimsko carstvo, ko su njegovi osnivači i koji su periodi u razvoju Rima.

“Qui a fondé Rome?” bilo je jedno od pitanja profesorke na koje su učenici su odgovarali: “D’après la légende latine, Rome a été fondé par Romulus et Rémus”.

Tamo gde zafali reč na francuskom, učenici se potpomažu srpskim, a nove pojmove i ono što je naročito bitno podvući, profesorka im objašnjava i na maternjem. Nastava se, dakle, ne odvija u potpunosti na stranom jeziku, već se, kako kaže Marković, sa učenicima radi po principu “jezičkih mikroalternacija”.

To znači da se učenicima lekcija ispredaje na srpskom, pa se na kraju časa daje siže na francuskom. Učenici u toku časa uče ključne pojmove, čitaju tekst na francuskom o kome se onda diskutuje kroz pitanja i odgovore – kaže profesorka.

Osim istorije, svoje nastavne jedinice na stranim jezicima drže i profesori geografije, hemije, informatike i matematike, što je otprilike trećina svih časova.

Kako kažu, priliku da uče na dva jezika imaju samo učenici matematičkog smera zbog toga što je program  egzaktnih nauka svuda isti u svetu.

Francusko-srpsko odeljenje postoji već 7 godina, a od 2011. godine postoji i englesko-srpsko. Tako časovi u bilingvalnim odeljenjima teku u preplitanju dva jezika, pri čemu se ipak ocenjuje samo poznavanje gradiva.

---

Ljubav prema jezicima kao motivacija

Učenici prvog razreda koje je ljubav prema frankofoniji septembra “spojila” u dvojezično odeljenje, oduševljeni su ovakvom nastavom. Svi oni su iz osnovne škole došli sa osnovnim nivoom znanja jezika, a sada su, kažu, nakon samo nekoliko meseci vidno uznapredovali, zahvaljujući tome što više od deset puta nedeljno intenzivno razgovaraju na francuskom.

Iako im je omogućeno da u svakom trenutku mogu da se “prebace” u “obično” odeljenje, svi jednoglasno kažu da su prezadovoljni svojim izborom jer se lakše sporazumevaju, lakše nalaze reči i prave konstrukcije, tako da većina njih planira da jednog dana upiše fakultete u Francuskoj.

Jedna od njih je i Ana Milenković, koja planira da studira veterinu na nekom od francuskih univerziteta, a to što će završiti dvojezično odeljenje, njoj će, kaže, otvoriti mnoga vrata.

Na kraju gimnazije, dobijamo dve diplome: jednu koja potvrđuje da smo ovde završili gimnaziju, a drugu koju izdaje francuska vlada i koja potvrđuje nivo poznavanja jezika. S tom diplomom možemo odmah da nastavimo dalje školovanje u Francuskoj, ne gubeći godinu dana na učenje jezika kao ostali stranci – kaže Ana.

I profesori su zadovoljni što predaju dvojezičnim odeljenjima. Svi su, kažu, završili kurseve koje je organizovao Francuski institut, da bi došli minimum do nivoa B2, a jezik su usavršavali i na stručnom stažu u Francuskoj od nekoliko meseci. Kako kaže profesorka Neda, učenje jezika im nije palo naročito teško jer su bili vrlo motivisani.

Ja sam godinama držala privatne časove latinskog, pa mi učenje francuskog nije predstavljalo problem. I ja i moje kolege smo imali mnogo volje da učimo, kada je već škola dobila priliku da realizuje ovako sjajan projekat. Sve radimo volonterski i uz mnogo truda i ljubavi prema ovom poslu – kaže ona.

Za upis u dvojezično odeljenje polaže se poseban prijemni ispit na kome se proverava nivo znanja francuskog, odnosno engleskog.

Profesorka napominje i da su u ovoj školi već započeli sa pripremnim časovima za prijemni svake subote od 10 ujutru, a na njih mogu dolaziti svi budući gimnazijalci koji bi želeli da od septembra budu deo ove zajednice mladih zaljubljenika u strane jezike.