Edukacije o upotrebi rodnosenzitivnog jezika
U Vranju će ovih dana početi realizacija projekta kojim bi trebalo da se službenici u Gradskoj upravi, ali i ostali zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, edukuju o pravilnoj upotrebi rodnosenzitivnog jezika.
Zamenica gradonačelnika Vranja Bojana Veličkov kaže da je rodna ravnopravnost nešto na čemu se u Vranju aktivno radi. 
– Čini mi se da je segment upotrebe rodnosenzitivnog jezika naišao na najveći otpor, a druge stvari tipa učešća žena u vlasti je lakše prihvaćeno. Stiče se utisak da je najteže izgovoriti direktorka, zamenica, službenica – kaže Bojana Veličkov.
Ovim projektom biće obuhvaćeno niz edukacija, seminara, obuka, kao i štampanje materijala kojim će biti objašnjena pravilna upotreba rodnosenzitivnog jezika.
Vranje jedan od retkih gradova u Srbiji u kome radi Savet za rodnu ravnopravnost i upravo su članice ovog Saveta radile na ovom projektu za čiju realizaciju su izdvojena sredstva u iznosu od 202.200 dinara, okviru EU Progres programa.
Autor:
I.M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Јавне кухиње се затварају, људи гладују а они јуре равноправност тамо где му месту није.
Није потребно да се наглашава да је директор – директор или директорка. Кључ је у ових 202.200 динара.
Sve su to budalaštine EU da zaboravimo da nemamo posao i platu.