„Emocija koju niko ne može da ponovi“ – obeležen dan rođenja Šabana Bajramovića u Nišu

Iako mnogi pokušavaju da pevaju poput Šabana Bajramovića, njegov nekadašnji saradnik i predsednik udruženja Veseli Romi Mile Petrović kaže da to ostaje na pokušajima, jer je nemoguće ponoviti emocije i stil pevanja čuvenog muzičara. Smatra i da Grad Niš ne ceni dovoljno značaj Šabana Bajramovića.

Rođen na današnji dan pre 88 godina u malom niškom romskom naselju u blizini parka Čair, Šaban Bajramović bio je misterija i za ljude koji su ga poznavali, jer je retko pričao o sebi, ali, kako to kažu muzičari koji su sa njim sarađivali, ne postoji osoba romske nacionalnosti koja ne zna ko je Šaban Bajramović i koji je njegov značaj za muziku.

Prvi put kada je ozbiljnije počeo da shvata muziku i svoj talenat bilo je na Golom otoku, dok je izdržavao zatvorsku kaznu.

Prvi instrument koji je Šaban naučio da svira bio je kontrabas i to na Golom otoku. Tada su ga zatvorenici, koji su bili deo orkestra, naučili note. Završio je tamo sa 19 godina, jer je pobegao iz vojske, dok još nije položio zakletvu. Uhvatila ga je vojna policija i odveli su ga Goli otok. On nikada o tome nije govorio, ali u trenucima kada popije, znao je da mi kaže da je njemu Goli otok promenio život – rekao je ranije Južnim vestima Nebojša Saitović.

Mile Petrović, predsednik udruženja Veseli Romi i direktor festivala Zauvek Šaban Bajramović kaže da i danas mnogi pokušavaju da pevaju njegovim stilom, ali da se to svodi na pokušajima i imitacijama. Za Šabana kaže da je jedan jedini i da će njegova muzika ostati večna.

Naše udruženje čuva i neguje ime i delo Šabana Bajramovića, a ove godine obeležavamo i dan njegovog rođenja, polaganjem venaca na spomenik na keju na Nišavi. Ono što je Šaban uradio za romsku populaciju, ali i grad Niš ostaće trajno i mi kao udruženje to ne smemo da dozvolimo da se zaboravi. Znam kako je izgledao početak karijere Šabana Bajramovića. On je pevao romske narodne pesme, a iako nije bio za to da promeni stil muzike koju izvodi, ipak je to učinio i postao svetski prepoznatljiv svirajući džez – kaže Petrović.

Malo poznata činjenica, navodi Petrović je da na početku karijere pevao i meksikansku muziku, ali da ga je “srce vuklo” da peva romsku muziku, što je do poslednjeg dana života je radio. 

Bio sam prisutan kada je snimio pesmu Đelem đelem. Pošto je falila 10. pesma na albumu, uspeli smo da ga nagovorimo da snimi i tu pesmu, iako je oklevao. Ta pesma u njegovoj izvedbi, postala je himna svih Roma. Ovaj grad nije poštovao Šabana Bajramovića, to je istina. Mi koji smo radili sa njim, ni nas ne cene. Grad Niš nema sluha, za nas koji organizujemo manifestacije jer iz nekog razloga nismo podobni, dok se nekima iz budžeta daju višemilionski iznosi za očuvanje romske kulture – navodi Mile Petrović.

Rodni grad Šabana Bajramovića, prema Petrovićevim rečima poznat je širom Evrope i sveta upravo zbog čuvenog niškog džezera, a o čemu je govorio i Nebojša Saitović rekašvi da iako je retko ko razumeo reči pesama, mogao da prepozna Šabanovu emociju i patnju, te da “kada je Bog pravio prototip Roma, da ga je napravio po uzoru na Bajramovića”.

Povodom 16. aprila, dana kada je rođen Šaban Bajramović, udruženje Veseli Romi organizovaće večeras od 20 sati u Niškom kulturnom centru koncert na kome će biti izvođenja muzika čuvenog niškog džezera.