Engleski dom – od utočišta za siročad, preko bolnice i zatvora, do đačkog smeštaja

Generacije su odrasle u Engleskom domu u niškoj Jagodin-mali, a malo ko zna da je ova zgrada pre 90 godina napravljena novcem britanskog fonda kao Dom za decu bez roditelja i da je jedan od donatora bio i Čerčil. Sada je to republička ustanova – Dom učenika srednjih škola.

Engleski dom je, kažu zaposleni, do sredine pedesetih godina bio utočište za decu koja su izgubila roditelje, ali je tokom Drugog svetskog rata služio i u druge svrhe. 

Njegovom nastanku prethodilo je osnivanje Englesko-srpskog potpornog fonda u Londonu 1914. godine, a u prikupljanje novca uključili su se mnogi viđeniji građani Britanije, među kojima je bio Vinston Čerčil, Lojd Džordž, dok je pokrovitelj fonda bila kraljica Meri.

 

Prvi predlog da se u Nišu izgradi Dom pod pokroviteljstvom Engleske, koji će prihvatati siromašnu decu, čuo se u vreme kada je Niš bio ratna prestonica Srbije, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, koji je je izučavo čemu je sve ovaj dom služio do 1947. godine.

U Nišu je početkom 1915. godine boravila Lejdi Pedžet, osnivač Srpskog potpornog fonda u Londonu i tada je iznela predlog o podizanju Doma što je srpska Vlada velikodušno prihvatila. Međutim, uskoro je obolela od tifusa, koji je jedva preležala u Skoplju. Samo nekoliko meseci kasnije, Niš je morao biti evakuisan usled približavanja bugarske i nemačke neprijateljske vojske – kaže Dinčić.

Kada je Prvi svetski rat završen, inicijativa Lejdi Pedžet je obnovljena. Nju su velikodušno podržale dve žene koje su za vreme rata i u vreme epidemije pegavog tifusa brinule kao dobrovoljne bolničarke za bolesnike u Nišu i Skoplju – mis Florens Mo i mis Džin Rankin.

One su po dolasku u Niš obavestile niškog episkopa Dositeja o potrebi da se podigne zgrada doma. Nakon što su dobili pozitivan odgovor, uprava Crkve Svetog Pantalejmona pokolonila je zemljište za izgradnju, a novac je stigao iz Londona – dodaje.

Zgrada je izgrađena 1926. godine, a Dom svečano otvoren 7. novembra. U periodu između dva svetska rata Engleski dom je pored bio i ekspozitura Engleske obaveštajne službe – Intelidžens servisa, koju je vodio nastavnik Robert Hamori, kaže niški istoričar. Za vreme nacističke okupacije, dodaje, zgrada je bila korišćena za potrebe neprijateljskih vojnika.

Odmah nakon okupiranja grada u njoj je bila privremeno smeštena nemačka bolnica, kasnije su je preuzeli bugarski vojnici, da bi poslednje godine okupacije u njoj bili smešteni i sovjetski ratni zarobljenici iz logora na Crvenom krstu, koji su imali zadatak da u Panteleju izgrađuju zaštitu za nemačku protivvazdušnu odbranu usled svakodnevnih angloameričkih preleta i bombardovanja grada – kaže Dinčić.

---

Engleski dom iznedrio zvučna niška imena

Oko deceniju kasnije, prema rečima vaspitačice Doma učenika Mirjane Resanović, zgrada postaje internat. Skoro 100 dece svake godine boravi u zgradi. Ovde spavaju, uče, druže se i sazrevaju devojke i momci od 15. do 19. godine.

Generacije učenika iz cele Srbije su svoje srednjoškolske dane provele baš u Jagodin-mali.

Među njima su i akademski slikar i aktuelni direktor niške Galerije Milić Petrović, glumac Narodnog Pozorišta Aleksandar Marinković, frontmen niške džez grupe „Eyot“ Dejan Ilijić, direktor Medija i reform centra Mladen Velojić…

Čuveni niški novinar i književnik Simon Milčić je takođe boravio u Engleskom domu, i to, prema rečima vaspitača, još u vreme kada su ga vodile Engleskinje. 

Mnoge stvari o Domu smo saznali od njega jer nemamo mnogo dokumentovanih podataka iz tog vremena. Tokom spajanja institucija u jednu ustanovu fajlovi su pogubljeni – kažu vaspitači. 

Aleksandar Marinković se, kaže, uvek rado odaziva pozivima svojih vaspitača kada se obeležava godišnjica Doma. On je tamo boravio do 1987. do 1991. godine, kada je završavao Srednju glumačku školu. 

Vaspitači iz Doma su pažljivo pratili odrastanje, napredak i pomeranja mojih ličnih granica u sazrevanju u saznavanju. Tamo nisam naišao ni na kakve represalije, ni strogoću – to su vrhunski profesionalci, jako obrazovani ljudi koji savršeno rade svoj posao, pa su stručnjaci i izašli iz tog doma – ostvareni, establirani ljudi u javnom životu, nauci, umetnosti – kaže Marinković.

Mnogo đaka je, potvrđuju vaspitači, pohađalo umetničku i muzičku školu, pa su tu boravile generacije akademskih slikara i vrhunskih muzičara. Dejan Ilijić iz „Eyota“ je stanovao u Domu od 1994. do 1997. godine.

Iako je to bio jedan od najtežih perioda ove zemlje, pamtim ga uglavnom po lepim događajima i zanimljivim ljudima. Mali broj učenika i divni vaspitači učinili su to da internat nosi sa sobom neki porodični duh. Otišli smo odatle sa prijateljstvima za ceo život – kaže Dejan.

Prijateljstva za ceo život i posebnu vezu sa bivšim štićenicima stvorili su i vaspitači. Oni brinu o njihovom zdravlju, učenju i ponašanju.

Petnaest godina sam deci davala da upišu svoje utiske po završetku školovanja i oni su divni. Mnogi nas zovu na odbrane diplomskih radova, svadbe i druge važne događaje. Međusobno ostaju prijatelji čitavog života – kaže Mirjana Resanović.

Engleski dom se, prema rečima zaposlenih, 1971. integrisao sa još dva doma – “Nikola Tesla” i “Dimitrije Tucović”, i dobio naziv Dom učenika srednjih škola “Ivo Lola Ribar”. Tada je bio socijlana ustanova, a osamdesetih je preuzelo Ministarstvo prosvete.

---

Zaposleni čuvaju istoriju Doma

Zgrada Engleskog doma je pod zaštitom države i renovirana je pre nekoliko godina.

Promenili smo stolariju, uradili fasadu i izolaciju. Prethodni rukovodioci imali su ideje da dograđuju spratove i time menjaju izgled zgrade, ali se nadam da niko neće posegnuti za njim – kaže vaspitačica Resanović.

Vajar Slavko Miletić napravio je bistu Karington Vajld koja je, na inicijativu Nišlija, otkrivena ispred Englesko-srpskog doma 1938. godine. Posle Drugog svetskog rata je uništena, a nova, prema sačuvanom gipsanom modelu, postavljena je pre nekoliko godina.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu otvorena je i spomen-soba posvećena engleskim dobrotvorkama koje su čuvale srpsku decu.

Nismo imali skoro uopšte podataka kako je to izgledalo tada, ali smo sredili na osnovu nekih opštih znanja kako bi to moglo biti stilski urađeno. One su skromno živele, to je neki građanski šlif, ne etno – ističu.

Osim rekonstruisane sobice u potvkrovlju, u domu ima muških i ženskih spavaona. Učenicima su na raspolaganju biblioteka, kao i soba za odmor i rekreaciju u kojoj učenici gledaju televiziju i druže se.

Engleski dom posle 90 godina od osnivanja omogućava dobrim đacima koji se obrazuju u Nišu da žive blizu svojih škola, steknu prijatelje, znanja i navike za čitav život.