Fenomen „Cvetanović“: Ko bajagi nagrade za instant jačanje imidža

Najlepše dvorište, štiglić koji najlepše peva, nagrada iz Hong Konga za menadžerske sposobnosti, džentlmen godine samo su neki od trofeja koje ima gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, po struci lekar. Iako je fenomen skupljanja i kupovine različitih priznanja, koja uglavnom nemaju veze sa profesijom, sve češći, on nema pogubne posledice po društvo, kažu stručnjaci. Oni pak upozoravaju na jedan ozbiljniji problem – kupovinu diploma koja ima nesagledive posledice.

Političari se često hvale svojim uspesima, kako onim funkcionerskim, tako i onim privatnim, a neretko za širenje informacija koriste i zvanične naloge gradova i opština na društvenim mrežama što se videlo i na poslednjem primeru nagrađivanja gradonačelnika Leskovca čiji štiglić ima najlepšu pesmu.

Danijela Gavrilović, redovni profesor Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da je važno napraviti razliku između kupovine diploma i ko bajagi nagrada. Za razliku od prvog, drugi fenomen nije opasan po društvenu zajednicu.

Za kvazi nagrade kaže da ne zna čemu služe i slučaj ne zavređuje zauzimanje stava o tome.

Fenomen kupovine priznanja, niije osnov za zauzimanje položaja. Ne znam čemu služi i ko još u to može verovati. To je neka vrsta izgradnje imidža kome se svaki razuman i osrednje informisan čovek može samo smejati – kaže Gavrilovićeva.

Aleksandra Kostić, profesorka Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da ovakve pojave proističu iz ljudske potrebe da se na lak način stekne reputacija i sve više uzimaju maha u društvu.

Ovakvo ponašanje proističe iz potrebe da se na lak i brz način okiti „tuđim perjem“ u formi diploma, nagrada ili bilo kakvog priznanja. Dakle, primenjuje se princip „nepodnošljive lakoće postojanja“ (Kundera), pri čemu osoba često veruje da je sve to zaslužila. Njena slika o sebi dobija „nezaslužene oreole“ čiju opravdanost i utemeljenje ona ne proverava u realnom svetu – kaže Kostićeva.

Takvim dolaskom do nagrada, priznanja ili diploma je, prema rečima Kostićeve, narušena, izmeštena ili potpuno ukinuta neophodna i logična veza između kapaciteta i napora osobe sa jedne strane i položaja koji je stekla, koristeći svoje društveno-političke statuse, koji olakšavaju i ubrzavaju dolazak do onoga što osoba, inače, ne zaslužuje.

Problem kupljenih diploma mnogo veći i važniji

Mnogo je opasnija kupovina diploma, koja je sve češća pojava u našem društvu, smatra profesorka Gavrilović. S obzirom na to da se ljudi najčešće na osnovu diploma i zapošljavaju, kaže profesorka, njihovo falsifikovanje, ima nesagledive društvene posledice.

Čudim se da povodom toga ćute i profesori, i studenti, i roditelji koji uz teške muke školuju svoju decu na pravim fakultetima. Ovaj fenomen nema samo trenutne posledice, već će ti ljudi ostati na svojim mestima dugi niz godina i ugrožavati rad institucija, ukoliko se ne pronadje društvena rešenost da se provere sve diplome stečene na sumnjiv način – kaže Gavrilovićeva.

Njena kolegenica Kostić kaže da bi zadovoljenje potreba da se ljudi afirmišu, potvrde, zauzmu značajne društvene položaje, budu priznati i prihvaćeni u društvu trebalo da se zasniva na dugotrajnom naporu osobe da dostigne i ostvari ciljeve koji su u skladu sa njenim sposobnostima, personalnim svojstvima i sistemima vrednosti kojima se rukovodi. (/slika3)

Zauzimanje željenih položaja i “penjanje na društvenoj lestvici”, trebalo bi da budu ishodi veoma ozbiljnog i dosledno uloženog napora da se steknu potrebna znanja, razviju specifične veštine i upotrebe postojeći kapaciteti osobe. Međutim, svedoci smo situacija u kojima se remeti ili, čak, izostavlja ova tako logična relacija između neophodnih resursa osobe i njenih društvenih položaja – kaže Kostićeva.

Dodaje i da ljudi, naročito akademici, moraju otvoreno reagovati kada uoče ovakve pojave kako bi zaštitili lični, ali i društveni integritet.