Film o hiljadama Srba koji se nisu vratili iz norveških logora sniman i u Nišu
Priču o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj publika u Srbiji trebalo bi da vidi na proleće, za kada je planirana premijera filma „Logor smrti u Karašoku“. Deo o filma, kao i svedočenja potomaka, snimani su i u niškom Logoru na Crvenom krstu, odakle je veliki broj logoraša odveden.
Priče koje sam čuo i što sam doživeo, zaoista osećate jecaj, ledi krv u žilama. Ja nisam mogao da verujem da se nalazim četiti ili pet hiljada kilometara od svoje zemlje i da sam i tamo pronašao stradale i pitam se da li postoji mesto na ovoj planeti gde srpski narod nije stradao – kaže Dimeski.
Ljudi sa severa Norveške i dan danas pamte stradanja Srba. Intervjui sa ljudima koji su bili očevici su bolni, teški i emotivni ali na nama zadatak da to sačuvamo od zaborava – objašnjava Palmkvist.
Šta je ekipa snimila u Nišu, koja su još mesta i gradovi koji će biti deo filma i šta su radeći na filmu naučili o Srbiji, možete pogledati u emisiji „15 minuta“.
Autor:
M. Milojević Kostić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
11Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
A ja mislio krivi hrvati i bugari.
u Norveškoj??? nisam znao..
@direktno iz Vojnegovac – mnogo ti ne znaš o svom narodu, kao i mnogi drugi.
Sada im njihovi potomci peru pelene za 3 Ilijade evrica, možda i za manje… Srbijo nema ko da se osvesti za tebe a kamo li da se bori, spremni da izginu za pare i nakaradni sistem, ali za istinu pravdu zdravlje …..
Norvežani su krivi za svoje, a hrvati za svoje…
Jedan od RETKIH prezivelih te golgote je pok. cika DJOLE Arandjelovic ili tako nekao. Nekada stanovao je u ulici Bozidara Adzije (Dragise Cvetkovic) ZGRADA NEPOSREDNO iza kuce MAKA br. stan. 1 ili2. ulaz prvi. Bio je neki direktor u Ei, supruga mu je bila uciteljica. Zet mu je tada radio u vatrogasnoj jedinici. Mislim da on-oni imaju dosta dokumenata o tome.
Srbi su vazda stradali zarad interesa svojih careva,kraljeva i vlada. Svaka zrtva u Prvom i Drugom ratu je slaba procena tada aktuelnih vlasti.Nema veceg neprijatelja srbinu nego sopstvena vlast.
Starče Foco, stvar je mnogo složenija. Srbi su stradali najviše zbog toga što su više od bilo koga primili Hrista, podizali hrišćanske crkve i manastire, i što su bili pravi sledbenici Hrista. To im se ne oprašta.
U SFRJ su se snimali filmovi u jugoslovenskim logorasima u Norveskoj. zabrinjavajuce je da se noko od starijih toga ne seca a da mladji to saznaju od norvezana tek kada odu u Norvesku u pecalbu. Veliki minus za sitem koji trebalo da svih ovih godina stavlja u zapecak ovakvu vrstu istorijskih cinjenica.
Баш тако. Мој један ујак и један стриц су били у норвешким логорима. Прво што пада у очи у овом напису је да је продуцент за те логоре сазнао тек кад се преселио у Норвешку. Српски народ је дозволио да му други пишу историју и школске програме, епопеје о Сутјесци и Неретви, лажну историју о седам офанзива, десанту на Дрвар, и слично, а ништа о стварним жртвама и искривљавању историје Србије.
Ja sam znala za to zbog Norveške kuće, ko je bio u Gornjem Milanovcu ili prolazio ibarskom magistralom i video je, pitao zašto izgleda kao norveška barka čuo bi i za priču. I to prijateljstvo traje od tada pa se organizuju i putovanja, učenje jezika..itd.