Fotografisane srne na Bojaninim vodama

Na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini, na pripremama fudbalerki ŽFK Mašinac, trener Ranđel Todorović Raša fotografisao je srne, što se retko događa u našim krajevima.

One su se pred objektivom Todorovićevog foto-aparata našle sasvim slučajno.

– Hteo sam da slikam trening kada su se na skijaškoj stazi pojavile dve prelepe srne, a uz njih i lane. Nije bilo vremena za podešavanje aparata. Škljocnuo sam, pa šta bude! Kad su oduševljene igračice pošle prema srnama, ove divne životinje nestale su u bukovoj šumi – priča Todorović.

U Skijaškom klubu “Niš” kažu da su prošlog leta, kada su kosili skijašku stazu, videli dva laneta koja su se danima igrala u travi. Niški lovci veruju da je Todorović snimio upravo ta dva laneta koja su porasla.

– Na slici se vidi da su srne sasvim mlade. One još nisu imale loša iskustva s ljudima i zato su se tako slobodno pojavile. Verovatno su negde u blizini, zaklonjeni šumom, bili njihova majka i daleko oprezniji otac. Sezona parenja je u toku i ove životinje se sada kreću u grupama – objašnjava Miodrag Đorđević, upravnik Lovišta “Nišava” kojim gazduje Lovačko udruženje “Niš”.

Sve to nedvosmisleno govori da su srne pretvorile Bojanine vode u svoje stanište. Zahvaljujući hranilištima u podnožju Suve planine, srna ima kod Bancarevskog vrha, Jelašničke klisure i Loznatice. Otuda ih visoke temperature gone prema hladovitim šumama i pojilištima na Bojaninim vodama.

Povećanje broja njihovih jedinki je na Bojaninim vodama omogućila zabrana lova na ovu plemenitu divljač koja traje više od 20 godina. Kazna za odstreljenu srnu iznosi 200.000 dinara, a za srndaća i do 1,5 miliona dinara, zavisno od njegove trofejne vrednosti.

Uz takvu zaštitu srne su se namnožile, pa je Lovačko udruženje “Niš” dosad registrovalo 222 primerka na teritoriji 70 niških sela. Matični fond za srnu čini 500 jedinki, ali bi strogo kontrolisani lov mogao da bude dopušten i ranije, ukoliko bi to doprinelo biološkom jačanju populacije.

Ta važna funkcija zasad je prepuštena predatorima, najviše šakalima, koji su iz Bugarske i Rumunije stigli do Jelašničke klisure, i kurjacima na visokim rubovima šuma iznad Bojaninih voda. Svoj doprinos tome pružaju i lisice, koje vole da ukradu sasvim malo lane.