Nišlije su se Francuzima zahvalile na tome što su bili saborci srpskom narodu u Prvom svetskom ratu tako što su ulicu na Delijskom visu nazvali po ovoj zemlji, ali je tabla na kojoj je pisalo „U znak zahvalnosti prijateljskoj Francuskoj i drugovima po oružju u Prvom svetskom ratu“ odavno nestala. U susednom Duvaništu, međutim, na privatnoj kući i dalje stoji tabla sa stihovima Alfonsa de Lamartina, koji je odao počast srpskom narodu u svom delu Put na istok.
Mnoge Nišlije smatraju da se Francuska ulica tako zove jer su na Vojničkom groblju koje se u njoj nalazi sahranjeni saborci iz ove zemlje. Podaci ipak kažu drugačije – na toj zemlji su bolničari Komonvelta, kao i srpski vojnici, ali i oni neprijateljski – Austrougari i Nemci.
Svi leže na istom parčetu zemlje u Francuskoj ulici. Međutim, tu Francuza nema, ali se groblje kolokvijalno naziva „Francusko“, a tako ga zovu čak i ljudi iz komšiluka.
Ulica se zove Francuska, zbog Francuskog groblja, ja mislim bar – kaže Slavica Petrunov.
Koliko su upoznati sa svojom okolinom, spomenicima i obeležjima, govori i to da je retko ko i pročitao šta je pisalo na bakarnoj tabli koja je stajala u dnu ulice i kojom se odavala zahvalnost – na srpskom i francuskom jeziku. Sada je tu samo prazan okvir table, a građani uglavnom znaju da je ona tu stajala.
U susednom delu grada – Duvaništu, u Lamartinovoj ulici, na spomen-tabli ispisani su stihovi ovog francuskog akademika i putopisca, koga je potresla brutalnost niške Ćele-kule.
U svom delu je o Srbima napisao, a Nišlije mogu da pročitaju u Duvaništu:
Voleo bih da se budim uz ovaj probuđeni narod, do njegove potpune slobode.
Jasmina Pavlović na čijoj se kući nalazi spomen tabla sa ovim Lamartinovim rečima ispisanim na srpskom i francuskom jeziku, pita se:
Jesmo li i sada probuđeni narod?
Stanovnik Lamartinove Milovan Tošić zna podatke o Francuzu po kome je njegova ulica dobila ime. Ipak, dodaje, tokom NATO bombardovanja 1999. on i drugi stanovnici tražili su da se tabla sa Lamartinovim rečima, postavljena 1982. godine, ukloni. Ipak, svesni su toga da je Lamartin bio prijatelj Srba, te sada nemaju ništa protiv da tu i ostane.
Kako se navodi na sajtu Turističke organizacije Niša, Alfons de Lamartin je 1833. izdao u Parizu svoje delo Put na Istok, a u posebnom poglavlju Beleške o Srbiji, duboko potresen sa onim što je video u Ćele-kuli, zabeležio je i:
Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine.
Inače, aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron trenutno je u poseti Srbiji. Nalazi se u Beogradu, gde je sinoć kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu na srpskom jeziku kazao da Francuska nikada neće zaboraviti šta je Srbija učinila za tu zemlju u Prvom svetskom ratu.
Makron je, kako prenosi N1, naveo da će organizovati poseban sastanak delegacija Beograda i Prištine, uz prisustvo nemačke kancelarke Angele Merkel kao i da će Francuska podržati obnovu dijaloga, ističući da će se lično angažovati iz poštovanja prema Srbiji.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lep tekst, pun sete, hvala.
A hvala i Francuskoj sto:
– nas je bomardovala 1999
– priznala Kosovo
Toliko o tome.
Makron je bio i otiso,zajedno sa patetikom,prilikom posete.
Problemi se nastavljaju!
Tablu vratiti na mesto i obogatiti taj ugao ulice nekom klupom, jelkom i javnom česmom…To je najmanje što možemo učiniti u zahvalnost našim precima