Prva crkva koja je podignuta u zaplanjskom kraju posle Drugog svetskog rata nalazi se u selu Marina Kutina, a gradnja je počela 2001. godine. Da bi crkva zasijala u punom sjaju, potrebno je da se završe sve freske, za šta je potrebno još novca, pa sveštenik moli one koji žele da daju prilog.
Prema rečima paroha zaplanjskog Dragana Stankovića, freskopisci iz Rumunije živopišu crkvu Svete Petke po uzoru na rumunski manastir Sveti Kozja, koji su pre 600 godina oslikali srpski freskopisci.
Međutim, za oslikavanje ove svetinje potrebno im je još novca, pa mole ljude dobre volje da im pomognu novčanom donacijom.
Već smo uložili 10 hiljada evra u izgradnju, potom oko 7 hiljada za opremanje, a nedostaje oko 3 da bude sve kompletno završeno. Završavamo oltarski deo i naos, a planiramo da nastavimo sa oslikavanjem scene strašnog suda i drugih svetitelja u priprati – objašnjava jerej Stanković.
Ideja za izgradnju crkve u ovom selu kraj Gadžinog Hana potekla je od meštana, a među pokretačima je izgradnje je i tada student teologije, a sada paroh Stanković.
Sami meštani su ozidali crkvu uz pomoć donacija ljudi koji su poreklom iz ovog mesta, a žive u dijaspori. Već nekoliko godina crkva radi, a ostalo je još malo da se sve kompletira – objašnjava Stanković.
Sada je ova crkva, ističe on, najbliža Gadžinom Hanu, u kome nema nijedne crkve.
Iako selo Marina Kutina nije veliko i njemu živi svega oko 200 ljudi, paroh Dragan ističe im je potrebna svetinja i da je “ovo način da se ljudi vrate Bogu i prirodu”.
Glavni problem Zaplanja je što je sve manje ljudi koji ovde žive. Nadamo se da ćemo uz Božju pomoć to da se promeni – objašnjava on.
Oni koji žele da daju prilog za oslikavanje crkve to mogu učiniti uplatom na račun 325-9500800003405-19, sa naznakom OTP Banka CO Zaplanjska za crkvu Sv.Petka ili preko Pošte na broj 063/8339639.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0