Priču o logoraškoj svakodnevici, “jevrejskom pitanju” u Nišu, zatočenoj deci, logorskim lekarima, ali i ulozi Crvenog krsta kao posrednika između zarobljenika i porodica logoraša, ubuduće svim posetiocima logora „pričaće“ predmeti izloženi na spratu ovog muzeja.
Istoričarka Narodnog muzeja Ivana Gruden Milentijević, koja je radila na uređenju logora, kaže da je poslednjih decenija logor na Crvenom krstu dobio veliki broj predmeta, koji su se našli u novoj postavci.
Ovo je velika dopuna materijala u odnosu na onu iz 1967. godine. Ova postavka je malo drugačije formirana nego ona prethodna. Danas je otvorena soba “jevrejskog pitanja” u samom gradu, prema kojem su nacisti formirali politiku prema Jevrejima. Sada je tu i soba svakodnevnog života koja zavređuje najviše pažnje. Prolaskom kroz nju vi stičete utisak kako je tekao njihov dan od jutra do mraka, pa sve do streljanja na Bubnju – navodi Gruden Milentijević.
Ona dodaje i da se u narednom periodu planira i otvaranje sobe vezane za one logoraše, koji su internirani po logorima širom Evrope.
Inače, kako kažu u Muzeju, logor će biti otvoren za sve posetioce svakog dana, osim ponedeljka, od 10 do 16 sati.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
To sto gospodje I gospoda koja rade u muzeju ne znaju engleski Ili ne zele da pricaju je ponizavajuce I to veoma! Sram bilo onog ko ih zaposlio, a vi, novinari, proverite ovo I demantujte, ja kupujem prase na raznju!!!
Potpuno netačno. U poslednje tri godine sam sa različitim turistima u logoru bio dvadesetak puta, isto toliko puta i u Ćele-kuli, imao sam priliku da slušam različite vodiče, i u tom poslu, kao i u svakom drugom, postoje bolji i lošiji ali su uvek izlazili u susret i nudili se da ispričaju ono što znaju i ne mogu da nađem neke veće zamerke. Gde je moje prase na ražnju?