Geografski informacioni sistemi uskoro i u Srbiji – „klik“ do svih prostornih podataka

Precizne informacije o pojedinostima za željenu lokaciju ili objekat, građani bi uskoro mogli da dobiju jednim „klikom“, putem geografskih informacionih sistema. Mogućnost konkurisanja za projekat predstavljen je u Nišu gradovima i opštinama sa juga Srbije, koje imaju priliku da dobiju novac Evropske unije kako bi dobile računare, programe, ali i obuku za rad na ovoj platformi.

Za same građane uvođenje ovog sistema značilo bi lakše pronalaženje informacija, priča saradnik za geografske informacione sisteme i urbanističke planove u progamu EUPRO Viktor Veljović, da mogu bez odlaska u Upravu dobiti informacije o tome šta se može graditi gde.

Omogućava uvid u različite vrste podataka koji interesuju građane, što se tiče javnih informacija. Da li su to usluge koje lokalna samouprava pruža, usluge različitih javnih komunalnih preduzeća, informacije o dobijanju dozvole, podaci o parcelama u slučaju da hoće da imaju investicije, da grade neki objekat, takođe vezano za turističke destinacije, šta god da ih konkretno zanima – objašnjava Veljović.

U praksi, ovakav sistem znači da svako jednim “klikom” na željenu lokaciju može dobiti čitav set preciznih informacija o lokaciji ili objektu.

GIS je i alat za promociju i sporovođenje razvojnih politika, alat za podršku u procesu donošenja odluka, takođe u definisanju različitih razvojnih prilika, jer pružanjem kvalitetnog seta informacija o bilo kom segmentu aktivnosti koje su u nadležnosti lokalne samouprave omogućava da se donesu ispravnije i korektnije odluke, a u isto vreme omogućava da se efikasnije promovišu potencijali koji su bitni za lokalni ekonomski razvoj opštine – rekao je Veljović.

Mogućnost da uz pomoć novca Evropske unije razviju ove sisteme na svojoj teritoriji predstavljena je u Nišu lokalnim samoupravama Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Za 1.200.000 evra odabrane lokalne samouprave dobiće računare i program, ali i obuku zaposlenih, s obzirom na to da je, kaže Veljović, GIS kompleksan sistem.

Ipak, čini se da neće biti lako dobiti projekat, s obzirom na to da je predviđeno da 10 do 15 njih dobije novac, a očekuje se bar 3 puta veći odziv.

Impresionirale su me teme kojima hoće da se bave, aspekt životne sredine, reagovanje u kriznim situacijama, promocija investicija, razvoj turističkih potencijala. Opštine su u obavezi i da urade određeni set tematskih aplikacija, koje su od interesa za lokalne samouprave, vezane za neku komunalnu infrastrukturu ili za promociju investicija ili za unapređenje turističke promocije, to mogu same da odluče – kaže Veljović.

Opštine koje samostalno konkurišu i dobiju projekt dobiće po 100.000 evra, a one koje smatraju da s obzirom na konkurenciju imaju više šansi kroz međuopštinsku saradnju 150.000 evra. Krajnji rok za konkurisanje je 30. decembar.

---

GIS Italijani koriste za socio-ekonomske pokazatelje, Nemci za investitore

Ovaj sistem već je oproban u zemljama članicama Evropske unije, a svaka je našla način da napreduje u različitim sferama. Tako Nemci, priča Viktor Veljović, rade jako ozbiljne komunalne sisteme, pa investitori mogu lakše da sagledaju koje su prednosti, mane i potencijali određene zone.

U Italiji su pak instrument za sprovođenje različitih razvojnih politika.

U Italiji se i na lokalnom i na regionalnom nivou ovi alati koriste za upravljanje teritorijom, gde se prati čitav set socio-ekonomskih pokazatelja, prate se trendovi kretanja stanovništva, ekonomskih aktivnosti. Tako da na neki način se GIS kao alat koristi za promociju određenih potencijala i usmeravanja aktivnosti, kako bi se lokalno stanovništvo osnažilo kroz različite projekte i podršku lokalne samouprave – priča Veljović.

Još 2007. godine počele su članice Evropske unije da se umrežavaju putem GIS-a, a preko direktive INSPIRE. Cilj je, pojašnjavaju na sajtu ovog programa, da se do 2021. godine u potpunosti primeni u svim država članicama. I Srbija, kao kandidat, ima obavezu da se “smesti” u ovaj sistem, ali za to ima narednih 7 godina.

S tim u vezi je i donet Zakon o nacionalnoj infrastrukturi prostornih podataka, koji ima obavezu da u narednih 7 godina uspostavi kompletan sistem, kojim će se standardizovati svi podaci koji su bitni za rad nacionalnih institucija, a takođe i za pravljenje analiza između članica Evropske unije – pojašnjava Veljović.

Sa INSPIRE-om je već povezan portal srpski GeoSrbija, u koji će se između ostalog uneti podaci iz geografskih informacionih sistema.

Inače, uzimaju maha i jer imaju ekonomskog potencijala, s obzirom na to da „Geospatial World Magazine“ predviđa da će tržište GIS sistema u 2020. godini vredeti 14,62 milijarde dolara, uz godišnju stopu rasta od 11,4%.