Godišnjica korone u Nišu – lekari i građani iscrpljeni, prete im nove mere dok očekuju stari život

Tačno godinu dana od kada je prvi put zvanično potvrđeno da su u Nišu na lečenju pacijenti sa virusom korona, lekari su i dalje u skafanderima i ponovo upozoravaju da je situacija i pored vakcinacije jako teška i da su iscrpljeni. Doktor Steva Stanišić je skafander skinuo tek kada je morao u izolaciju zbog virusa koji je dobio pomažući pacijentu. Kaže da za 36 godina karijere ovakav tempo rada ne pamti, da predugo traje, ali da je ipak optimističan i veruje da ćemo do leta moći da odahnemo.

11. marta prošle godine Infektivna klinika u Nišu imala je prvih četvoro pacijenata na lečenju od korone. Godinu dana kasnije nema slobodnih kreveta, a u crvenoj zoni je i nova zgrada Kliničkog centra. Borba lekara sa zaraženima nije prestajala, nekovid pacijenti su u senci, a svi jednoglasno kažu – iscrpljeni.

Jedan od lekara koji iz crvene zone nije izlazio, osim kada je bio u izolaciji jer se na poslu razboleo, jeste infektolog i anesteziolog Steva Stanišić, koji priznaje da su medicinari na izmaku snage i svakodnevica im je već dugo ista – teška i napeta borba protiv i dalje nedovoljno poznatog virusa.

Mnogo smo okupirani svakodnevnim radom, stalnim prilivom pacijenata, a to sve traži da ste non-stop angažovani, skoncentrisani, nema vremena za opuštanje. A i ovo baš dugo traje, a taj predah jako kratko, gotovo da ga i nije bilo – ističe Stanišić.

Virus je u Niš, prema infomacijama koje su saopštili članovi Kriznog štaba, donela Nišlijka koja je doputovala iz Lugana, a ubrzo je počelo prenošenje među građanima, ali i zdravstvenim radnicima, pa je i prva žrtva korone u Nišu bila doktorka.

Samo nekoliko dana od prvog hospitalizovanog u KC Niš, 15. marta 2020. godine u Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog epidemije, uveden i policijski čas ili kako je tada objašnjeno – „zatvorio se život da bismo sačuvali život“.

Mnogi životi ipak nisu sačuvani, a upravo to doktor Stanišić pamti kao najteže trenutke za ovih godinu dana.

Nemoć, ne možete da kontrolišete bolest. Lekar ste, ali niste u stanju da pomognete pacijentu. To je osećanje poraza, jer uložite enorman trud, rad, činite sve što možete, a ishod ipak bude loš. Strahovit je to stres i za lekara i za čitavo osoblje, posebno kada se toliko trudite, a imate visoku smrtnost. To frustrira, zamara – opisuje Stanišić.

Takvih trenutaka za medicinare nažalost bilo je mnogo, ali koliko i dalje javnost zvanično ne zna. U Nišu su podatke o preminulima obećavali, ali nikad i zvanično saopštili, iako je najveća razlika u stvarnim i prikazanim brojevima upravo bila u ovom gradu.

Stanišić je i ranije javno govorio o tome da javnost mora da sazna istinu, a podseća da je i danas kriva smrtnosti u Srbiji neobična.

Slušao sam kolegu koji smatra da je naša kriva i teoretski i praktično neuobičajeno ravna, ta kriva smrtnosti, za razliku od svih ostalih zemalja. Jer imate dane kada se desi da na jednom odeljenju bude čak 10, 15 smrtnih slučajeva, to su pacijenti koji su danima bili loše i desi se da svi preminu istog dana, međutim sledećeg dana da to ne bude niko. E, sad, da li oni izbacuju taj prosek kao zvanični podatak to ne znam, to su neke nedoumice. Ja nemam mogućnost da se time bavim, jer sam okupiran svakodnevnim radom sa obolelim pacijentima – napominje lekar.

---

Korona i dalje iznenađuje

Virus, iako sve poznatiji, lekarima i dalje zadaje glavobolje i stres, a Stanišić pojašnjava da im je jedan od najvećih problema to što univerzalni lek ne postoji protiv korone i mnogo zavisi od samog pacijenta.

Zato je procedura lečenja menjana više puta, a kaže da je bilo mnogo i eksperimentalnih lekova. Neki su potpuno izbačeni, a pronašli su nekoliko onih koje koriste da spreče da pacijent sa obostranom pneumonijom koji je na kiseoniku dođe do respiratora.

Mi virus sve više poznajemo, ali je očigledno da mnogo toga o njemu ne znamo. I dalje karakteriše ovu epidemiju suvišno davanje ogromne količine antibiotika, ali mislim da je to sve u jednoj opštoj nemoći, uvode se jedni, isključuju drugi lekovi, menjaju terapije. Na primer hemomicin, davane su tone hemomicina, a ljudi su opet išli svojim tokom, u zavisnosti od karakteristika imunog sistema i trenutnog stanja – ističe.

Iako su nadležni u kampanji i tokom junskih izbora praktično proglasili pobedu protiv korone, rat i dalje traje i za lekare u Nišu nije prestao.

Za ovih godinu dana bilo je mnogo epidemiološki rizičnih događaja, a pre pomenutih izbora i jedan od onih koji je ostavio najteže posledice jeste ulazak virusa u Gerontološki centar Niš, gde je zvanično 50 korisnika preminulo, a više stotina njih bilo na lečenju u Kliničkom centru, o čemu su ranije lekari i govorili kao o najtežim trenucima tokom epidemije.

Stanišić već 36 godina radi, kaže da ovakve pandemije nije bilo, a da je specifična po tome što je mnogo neočekivanih pikova, posebno tokom leta kada su mnogi smatrali da će visoke temperature „ubiti“ koronu.

Iznenađujući su i ti novi pikovi, kada je bio pad obolelih niko nije mogao da pretpostavi tako nagle skokove i da će to biti tim intenzitetom. Očekivao se i pad virulentnosti virusa, da to budu vremenom samo lakše forme i da se manji broj ljudi inficira, jer iskustvo iz epidemija su da vremenom pada virulensija virusa i jenjavanje epidemije – pojašnjava.

Posebno ga je iznenadilo to što raste broj zaraženih i pored uspešne vakcinacije, a svedoči i da ima pacijenata na lečenju koji su se zarazili i nakon druge doze. Sumnja da bi jedan od razloga mogao da bude to što u Nišu vakcinalna mesta nisu bila dovoljno epidemiološki bezbedna.

Sigurno je da posle ovako intenzivne vakcinacije nismo očekivali ovako intenzivan talas i to kod ljudi koji ne pripadaju kategorijama koji idu po kafićima, zimovanjima i žurkama, to je starija populacija. Ali virus se ne predaje, kad mislimo da je savladan i da imamo epidemiju pod kontrolom, ona se razbuktava, potpuno neočekivano. A što se vakcinacije tiče – da li to epidemiološki nije urađeno kako treba, da je bilo mnogo pacijenata na jednom mestu, bez adekvatne ventilacije ili je nešto drugo treba analizirati. Što se tiče kvaliteta vakcina, vreme je jedini sudija, jer ono što sada znamo je da sve daju adekvatan imuni odgovor – navodi doktor.

---

Godinu dana kasnije prete nam novim zatvaranjem

Godinu dana kasnije isrpljeni su svi, za građane takođe postaje neizdrživo, jer život pod merama traje, a nadležni ponovo, kao već nekoliko puta do sada, prete policijskim časom.

Međutim, te nove, navodno hitne mere, još čekamo, jer dok medicinski deo Kriznog štaba traži zabranu kretanja, premijerka kaže da država nikome nije ni otac ni majka.

Doktor ne može da proceni da li bi lekarima značilo zatvaranje u kuće kao pre godinu dana, ali je optimista i vidi kraj epidemije.

Ja ne znam osobu koja nije preležala ili je potpuno vakcinisana, tako da očekujem da je ovo možda poslednji zamah ove zveri u obliku vrusa koja nam je toliko nevolje zadala. Nadam se da je ovo poslednji atak na nas, njegova ofanziva i da ćemo početi da slamamo virus i da ga stavljamo u okove i pod kontrolom. Mislim da će to sigurno da bude do kraja godine, čak se nadam da i leto bude takvo da imamo jedan ozbiljan pad, da se dovrši vakcinacija i da to bude konačno rešeno – zaključuje doktor Stanišić.

Dok se to ne desi sa kolegama će morati da nastavi borbu u Nišu, ali i u kovid bolnicu u Kruševcu u koju takođe odlazi da pomogne mlađim kolegama, a koja je, kaže, za razliku od Infektivne klinike gde je zaposlen, izvanredno opremljena, jer svi kreveti imaju monitornig i respirator.

Mi smo kao klinika i dalje zapostavljeni, kreveti su nam nikakvi, ako to poredimo sa ovim u Kruševcu naši se kreveti ne pomeraju, kao u kasarnama su, mnogima ne možete uzglavlje da podignete, stari su, ne funkcionišu. Od kreveta pa na dalje Infektivna klinika zahteva jednu ozbiljnu sanaciju. Razvili su nam samo na jednom spratu kiseonik, a klinika od kako je napravljena pre više od 40 godina nije sređena, mi smo zapušteni, ni kanalizacija nije sanirana – napominje lekar.

---

Kako smo živeli ovih godinu dana pored korone?

Korona jeste obeležila 2020. godinu, ali i pored nje dešavao se život – Niš je dobio novu vladajuću većinu na najčudnijim i za mnoge posmatrače, najneregularnijim izborima usred pandemije.

Život sa koronom izgledao je tako što su deca uglavnom „išla u školu preko interneta“, radnici u fabrikama više puta su se žalili da nisu zaštićeni u pogonima u kojima rade, jer se mere ne poštuju, ali su ipak najviše kažnjavani merama pojedini ugostitelji, koji kažu da im je zbog toga poslovanje ugroženo.

Vanredno stanje i policijski čas živeli smo 52 dana, ali će ga najviše pamtiti stariji od 65 godina koji su dugo bili zaključani, a potom su osim kroz prozor mogli da osete svež vazduh samo tokom noćne kupovine.

Ipak, za to vreme su naprednjaci i pored zabrane kretanje smeli na krovove zgrada zbog bakljada.

Letovali smo u Srbiji, uglavnom, a od festivala u Nišu pozorišni je otkazan, kao i Nišvil, ali su se Filmski susreti održali „na silu“, u polupraznim bioskopskim salama.

Novu godinu zvanično nismo slavili, kao ni krsne slave i novogodišnje praznike, u nadi da ćemo to da nadoknadimo ove godine.

Dobili smo po 100 evra pred junske izbore, a ponovo će građani moći da se jave za po 60, jer je Srbija zvanično ekonomski tigar. Nove mere država ne uvodi, jer kako kaže Vučić, jedan dan zatvaranja nas košta najmanje 190 miliona dolara.