Godišnjica proboja Logora „Crveni krst“
NIŠ – Na današnji dan, 1942. godine 105 logoraša iz Logora „Crveni krst“ izvelo je najmasovnije bekstvo iz nekog koncentracionog logora. Do bekstva logor je bio opasan bodljikavom žicom, a posle kompleks je ograđen zidom.
Iz dvorišta logoraši su pojurili na bodljikavu žicu. 105 logoraša domoglo se slobode, a 45 poginulo na zidinama logora.
Zbog ovog bekstva, kao odmazdu za izvedeni proboj, Nemci su izvršili masovno streljanje Jevreja. 17. februara 1942. godine na brdu Bubanj Nemci su izdvajali po 12 Jevreja i streljali ih u potiljak, do četiri sata po podne. Tada je streljano preko 1000 Jevreja, a među njima dve žene i 12 dečaka. Ako neka žrtva nije bila pogođena u glavu, jedan Nemac je išao i ubijao ta lica metkom iz revolvera.
Prema rečima svedoka, rake su bile toliko pune da je samo 10 cm zemlje moglo biti bačeno na leševe. Dva dana kasnije Nemci su na Bubnju nastavili streljanje i tada je stradalo još 800 Jevreja, Srba i Roma.
Do Drugog svetskog rata u Nišu su Jevreji živeli uglavnom na levoj obali Nišave, u samom centru grada, u delu koji se zvao Jevrejska mala ili Jevrejska mahala. Tu su bile jevrejska škola, opština, Sinagoga. Jevreji su pevački hor „David“, fudbalsko i skautsko društvo.
Pred Drugi svetski rat u Nišu je živelo 107 jevrejskih porodica sa oko 360 članova, a rat je preživelo 7 niških Jevreja u logoru ili izbeglištvu, 4 Jevrejke udate za Srbe i 3 Jevrejke iz Niške banje.
Nemci su u Niš ušli 9. aprila 1941. godine, a septembra su počela hapšenja i odvođenja niških Jevreja u logor na Crvenom krstu. Život tamo se odvijao u vrlo teškim uslovima pošto su Nemci tukli Jevreje i divljački ih mučili. Spavalo se na betonu bez higijenskih uslova, često bez hrane i vode, što je dovodilo do bolesti i epidemija. Logoraši su naporno radili 7-10 časova dnevno u magacinima, na želazničkim stanicama, na izgradji puteva.
Tokom leta 1944. godine, nekoliko meseci pre oslobođenja, Nemci su na Bubnju iskopali i spalili sve leševe i na taj način uništili tragove svojih zločina.
Crveni krst je jedan od malobrojnih sačuvanih nacističkih logora u Evropi, a u memoriajlni muzej pretvoren je 1969.godine, od kada je i stavljen pod zaštitu države kao spomenik od izuzetnog značaja.
Autor:
Lj.S.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
6Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
po tekstu samo su jevreji stradali u ovom logoru?! pre rata u nisu je zivelo 300 jevreja, a samo u jednom danu u znak odmazde streljano je 1000 jevreja?! od ovih 105 koji su pobegli preko zice, a ne preko zidina, koliko je bilo jevreja?
O strahotama drugog svetskog rata, za razliku od nas, nasa deca rodjena 90-tih godina, ne znaju skoro nista.
Uzasnem se, kada svom detetu pricam o tome i upoznajem ga s dogadjajima( skolsko obrazovanje je podeljeno na kosovski ciklus i ciklus nakon oktobarskih promena) – izmedju je prazan prostor – i vlidim da mu nista nije jasno. Kao da pricam nesto naucno fantasticno.
Mladi smatarju da od njih sve pocinje i da u zivotu niceg – osim zadovoljstava i ugadajanja sebi, nema!
Najmanje sto mozemo, kao ljudi, je da se s postovanjem i ljubavlju setimo svih stradalnika – i to ne samo povodom neke godisnjice, nego svaki dan.
Koliko je zapravo Srba streljano u koncentracionom logoru „Crveni Krst“ u Nisu? Na tabli u logoru pise 30-50,000 stanovnika iz Nisa i okolnih sela.
Najstrasnija je nasa nebriga o Logoru, kao istorijskom spomeniku. Grad je obecao sredstva u saradnji sa Republikom, a sada nije udostojio proslavu pristojnom delegacijom. Dosla je samo vacnica Dusica Davidovic, kao da starim postovaocima zrtava trebaju naocare. Oni i bez naocara vide da je u Nisu apsolutna nebriga o istorijskim spomenicima i kulturnom blagu.
Od 1963 moj pok.otac Jovan sa Bubanjcima slavio je 4 juli.3.nocili na Bubnju a ujutru veliki miting i familija slave.Ja sam sluzio majkama stradalnika kafu i secer.
Svakog 12.februara i danas na starom spomeniku je moj karanfil i upaljena sveca.Pratim stanje u S.P.Bubanj,zalosna situacija.Djubre sene cisti, polovina prema N.Groblju silne gomile smeca.Jad bozji!