Gospodin Vahram, prvi niški obaveštajac

Niš je oduvek bio privlačan i zanimljiv za obaveštajne agente Evrope, a sam geopolitički položaj, granica između istoka i zapada, bila je primamljiva za svaku vrstu špijunskog rada. Južne vesti vam otkrivaju ko je bio prvi zabeleženi niški agent kada su počele borbe za Niš 1876. godine.  

Kroz Niš je nekada morao da prođe svako ko ide iz Evrope u Carigrad i obrnuto, tako da je Niš zapisan u mnogim putopisima i to, ne toliko zbog lepote kraja, nego zbog objašnjenja teritorije koju na tom putu moraju proći i pojedinci i vojske.

Sigurno da ustanak protiv Turaka 1876. godine ne bi uspeo da nije bilo izvesnog gospodina Vahrama koji se beleži kao prvi obaveštajni agent slobodne Srbije. On je odavao tajne turske vojske direktno Nikoli Koletu Rašiću koji je s tim informacijama znao tačan raspored snaga, broj pušaka i sve ostalo što je bilo neophodno da bi se ušlo u borbe. Istina, ovaj rodoljub koji nije ništa zauzvrat tražio, malo je poznat niškoj javnosti, odnosno nepoznat je, a za ustanak je bio od velikog značaja.

Gospodin Vahram je bio Jermen, turski podanik pravoslavne vere. U niškoj Tvrđavi služio je kao šef turskog telegrafa. Vojnici su mu odavali počast kao oficiru jer je telegraf imao vojni značaj. Niška Tvrđava tada je bila jedina komunikacija sa svetom s kojim su se Turci dopisivali takozvanim depešama.

Za vreme ustanka, odnosno pred njegov početak, gospodin Vahram je nekako došao u vezu sa zaverenicima Koleta Rašića. To je bilo vreme kada se zbog razgovora s „neprijateljem“ gubila glava, tako da je Vahramova hrabrost utoliko bila veća jer je bio u dosluhu sa ustanicima. On je depešama u Aleksinac, ali i u Beograd, slao brojno stanje vojnika, količinu nabavljenog oružja, stanje političkih zatvorenika i druge važne obaveštajne podatke. Možda se čini najvažnije to da je slao depeše Carigrada koje su stizale načelnicima u Nišu, tako da je Kole Rašić uvek bio „korak ispred svih“, odnosno saznavao je naredbe pre od onih kojima su poslate. To je u takvim situacijama bilo neprocenjivo blago od informacija

Šifre gospodina Vahrama

Vahram je imao svoje šifre jer evidentno nije mogao običnim rečnikom da odaje tajne Osmanlija. On i Rašić su se dogovorili da će se, na primer, vojnici zaverenici zvati „jarci“, barut -„hrana“, puške -„štapovi“ i sve u tom smislu. Tako je Vahram poslao jednu poruku Rašiću koja glasi: “Kupio sam 20 jarca, hrane nema“, a Rašić mu odgovara „Jarce hitno sprovedi u Kragujevac, tamo ima hrane“. Naime, Vahram je zavrbovao 20 momaka koji bi da se pridruže Rašiću, ali nema baruta za njih, dok mu Rašić navodi da se organizuju u Kragujevcu, kako bi opremljeni bili kada borbe počnu.

Na kraju je Vahram saznao slučajno da su Turci shvatili da imaju „krticu“. Gospodin Vahram je neopaženo prošao kroz Niš i izvukao se iz varošice. Uputio se ka Aleksincu, ali stigavši u selo Hum, saznao je da je potera krenula za njim i da su nadomak sela. Seljaci su ga sakrili u jedan bunar, star i presušen i pokrili ga suvim granjem. Turci su u selu bili šest dana, a malo seljaka se odlučilo sa hlebom da prođe pored bunara i ubaci neko parče. Preživeo je nekako tih šest dana, iako je bio polumrtav, žedan, gladan i promrzao.

Pop Manić tražio uverenja da je bio patriotski špijun

Đorđe Pop Manić rođen je 1833. godine u Nišu, a za vreme srpsko-turskog rata bio je briljantan agent srpske strane. Sarađivao je sa ruskim generalom Černjejevim, Koletom Rašićem, armijskim generalima, a sve iz rodoljublja kao tih trgovac tog vremena „koji gleda svoja posla“.

Zanimljivo je za njega da je od svih prvaka srpske borbe tražio uverenja da je pomagao ustanike i drugu vojsku koja je “zapela” da istera Turke iz Srbije. Da bi ih svojim potomcima ostavio, sakupio je desetak uverenja. Dekret po kome je on dobio ta uverenja donet je 1. jula 1878. godine.

Umro je 1889. godine i prvo je sahranjen u Beogradu, da bi kasnije njegovo telo bilo prebačeno na niško groblje.