“Južnjački dijalekti”, kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni” i smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.
Ona objašnjava da područje jugoistočne Srbije, čitavu južnu prugu, “većina građana Srbije doživljava kao jedno veliko selo, pri čemu se ignorišu posledice modernizacije”.
Isto se dešava i govornicima “južnjačkih dijalekata”: automatski im se pripisuje niz uglavnom negativnih osobina koje ih, bez obzira na njihov stvarni socijalni, kulturni i obrazovni profil, smeštaju vrlo nisko na lestvici društvene hijerarhije – kaže lingvistkinja Tanja Petrović.
Petrovićeva, koja radi u Naučnoistraživačkom centru Slovenačke akademije nauka u Ljubljani, kaže da je jedan deo objašnjenja za ovu označenost južnjačkih dijalekata pruža i disproporcija u odnosima moći između centra i periferije.
“Unutrašnjost”, “provincija”, “južna pruga” najčešće su odrednice kojima se označava jugoistočni deo Srbije, za koje se vezuju predstave o ruralnosti, ekonomskoj i kulturnoj zaostalosti. U ovom smislu jugoistok Srbije ne predstavlja izuzetak i deli sudbinu mnogih perifernih regija u Evropi i šire za koje se vezuju “čudan način govora” i kulturna i ekonomska zaostalost – objašnjava ona.
I dok su dela Stevana Sremca i Bore Stankovića pisana na dijalektu juga, a smatraju se vrhunskom književnošću, Petrovićeva objašnjava da je to zbog toga što se ona doživljavaju kao “unutrašnji Orijent” o vremenu koje prethodi modernoj srpskoj državi.
Dela Sremca i Stankovića gradski život u Nišu i Vranju prikazuju u svoj njegovoj raslojenosti; to je svet “čorbadžija, hadžija, zanatlija, pisara, praktikanata, čiraka, izmećarki”. Ova se raslojenost potpuno izgubila u modernizaciji Srbije – kaže ona.
Tako je, prema rečima Petrovićeve, govornik “južnjačkog dijalekta” postao čovek sumnjivih moralnih principa i problematičnih političkih stavova koji je u popularnoj kulturi savremene Srbije personifikovan u likovima poput Srećka Šojića i Tike i Đoše Stojkovića.
U svojoj studiji “Srbija i njen jug” ona navodi da se novoštokavski dijalekti, koji u svom sistemu imaju sedam padeža, smatraju “čistim”,“pravilnim” i stoga adekvatnim sredstvom za javnu komuikaciju. S druge strane, govornici “južnjačkih dijalekata” se doživljavaju kao neobrazovani, smešni i groteskni.
Neophodno je odustati od potrage za čistim i autentičnim govornicima i upotrebu dijalekta ne posmatrati kao datost, sudbinu i jedino moguće ponašanje, nego kao izbor i svojevrstan performans kroz koji se jezički i socijalni identitet govornika dijalekta manifestuje kao kompleksan i višeglasan – smatra Petrovićeva.
Napominje da upotreba “južnjačkih dijalekata” njihovim govornicima omogućava posebnu vrstu kreativnosti i za njih predstavlja izvor uživanja.
Sposobnost da govore na dijalektu danas za govornike predstavlja pre svega vrstu znanja – većina stanovnika jugoistočne Srbije poseduje znanje standardnog jezika, dijalekta, stranih jezika i širokog spektra različitih registara. Sva ova znanja oni koriste po potrebi i logici koju diktiraju jezička situacija i širi društveni kontekst – objašnjava ona.
Kaže da je svoje istraživanje počela kada je na društvenim mrežama videla diskusiju roditelja iz Beograda koji su se žalili da su njihova deca u državnim vrtićima “izložena” južnjačkim dijalektima, televiziji “Pink” i nestručnim vaspitačicama.
To što govore “južnjačkim dijalektom” vaspitačice ne čini nužno nestručnim i lošim pedagozima, ali je veza između određenih jezičkih varijeteta i kulturno uslovljenih kvalifikacija postala toliko jaka da način izražavanja postaje oznaka za pretpostavljene lične kvalitete koji nemaju nikakve veze sa jezikom – kaže Petrovićeva.
Da se južnjački govor može kombinovarti sa standarnim jezikom i tako pridobiti pažnja primer su tekstovi koji se objavljuju na Fejsbuk strani Koe ima po grad.
Ovde dijalekat poseduje sve osobine legitimnog komunikacijskog koda sposobnog da prenosi poruke vezane za sve društvene sfere. On uključuje urbanost, žanrovsku raznolikost i nikako nije sveden na predstave o ruralnom, zaostalom ili bizarnom koje mu se inače pripisuju – objašnjava Petrović.
Suprotstavljanje hegemoniji centra pokazuje i primer, navodi Petrovićeva, hip-hop grupe Southentik Crew koja u pesmi “Vlasotince slang like dis” ubacuje govor vlasotinačkog kraja.
U refrenu pesme smenjuju se lokalna oslovljavanja i elementi kojima se nedvosmisleno definiše dijalekatska pripadnost njihovog izraza: A prike (kvo?), snajke (kude?), bracke (z’što?), d’ugare (eve) / rođo (kam si?), vuči (koje?)Vlasotince slang like dis! – objašnjava lingvistkinja Tanja Petrović.
Napominje da upravo njihov stih oslikava tezu da je jug Srbije često jezički marginalizovan i da se ne doživljava kao legitimni deo srpskog nacionalnog prostora – Ovo je druga država iako ne’amo pasoši; Vi ste sa juga? Ne, mi smo sa zastavu. Vlasotinački uključujemo u nastavu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ja se ne stidim svog govora cak kada sam u kontaktu sa Vojvodjanima, Beogradjanima i zapadnom Stbijom Ja jos pojacam dijalekat i koristim stare reci.
Tako li ga ceniš?
Ova gospojica kao da zivi pod staklenim zvonom. Dijalekti jedne zemlje su njen zivot. U Hrvatskoj je razluka u govoru dalmatinaca i zagrebcana takodje razlicita.
Lepo, sada pročitaj još jednom tekst. Ovog puta do kraja i sa razumevanjem.
Pozdrav svima na jugu Srbije iz Požarevca. Južnjački dijalekti su bogatstvo Srpskog jezika. U Požarevac i okolinu doselio se veliki broj ljudi sa juga Srbije u prethodnih 40 godina, tako da taj govor često čujem iako ja lično ne potičem sa juga Srbije ali ga razumem.
pogrdno, ne poštujete nas kao i ostali severnjaci. Uzgred, za one koji nas ne razumeju obezbedićemo prevodioca.
Mnogo mi vise smeta kUpatilo,kOmaraca,mUskaraca,BORKINJA,STRELKINJA,SUDINICA,SOCIOLOSKINJA…- nego vas veoma simpaticni juznjacki.Ne dajte se, juznjaci.
Nema čega da se stidimo,Nišlije su zakon
Cu kazem i kude i kakvo,ali necu VAZDUPLOHOV.IMA,IMA MNOGO BOGATSTAVA NAS JUZNJACKI.TREBA GA NEGOVATI.Mladima savet da govore knjizevnim jezikom,ali da ne zaborave narodni,da iz svog vokabulara izbace postapalice i nakaradne zargonske reci.
И шта си сада поручио, какав је био смисао твог коментара? Изузев што си се саплео у том заједљиом покушају да „оправдаш своје“, па си га чак учинио и (траги)комичним, никаквог смисла није било у томе. „ВаздуПЛОХОВ“ је дислексични испад једног посланика а не језички обичај који се, тобоже, намеће као исправан. Чак, с обзиром на то да је дислексија говорни поремећај није ни лепо ругати се томе.
Ova snajka neka ide malo po beli svet da vidi da i tamo ima različiti dijalekti. A kad je V.Karadžić pisao padeži, ovaj južni deo je bio pod Turci, posle oslobođenja su nam ih nametnuli. To što se neko smeje nekome jer priča seljački je samo odraz njegove/njene kulture i vaspitanja.
Jeste. Ali uvek je dobro pročitati i razumeti tekst pre nego što se isti prokomentariše.
Isto važi i za tebe, Stojanke. Pročitaj tekst do kraja, i pokušaj da razumeš pročitano. Ne komentariši samo na osnovu naslova i pretpostavke šta u nastavku teksta piše.
Ovo devojce ce vodimo kod socioloskinju,pedagogicu i psiholoskinju.One ce gu razumu kakvo zbori.Deco,trudite se da pravilno pricate,ali ne zaboravljajte korene.Citajte i obrazujte se,radite na pismenosti sto vise.
Такође у писању користите ш,ђ,л,ч,ћ, није тешко да се намести на рачунару и на телефону. Наравно и кад год се сетите, а сетите се, пишите ћирилицом.
A ti si MISKO ili MIŠKO? Stvarno nije teško setiti se свега што си навео.
Odlicna tema, odlican clanak, zanimljiv stav! Potrebno je vise pricati o ovome. Interes Juga u Srbiji moze se sacuvati samo ako se izborimo da nas drugi postuju i uvazavaju. Omalovazavanje juga u Srbiji krece od naseg jezika.
Naravno, ne smemo ni mi da dajemo razloge za podsmevanje, kao sto zna da se desi nasem politickom sektoru.
Sta gi je ovi s minusi,svi verovatno govoru vazduplohov,moramo radimo,a ne moramo da radimo,kOmaraca,doktorica,Vlado Divac,a ne Vlade Divac,Knegine lopte,a ne Knegove i ko zna sve sta.Sve borci i borkinje za pravilan izgovor.A,tek 4 metara u sekundi? Treba negovati narodni jezik,a govoriti knjizevnim,ali ne KNJIZEVNIM KOGA PRAVE NOVOKOMPONOVANI STRUCNJACI.
Koji prave, a ne koga prave. Ne znam da li je neko čitao Pesmu o majci koju je napisao Conić , čini mi se iz Pečenjevca, a koja je jedna od najlepših pesama o majci.Arizani su takođe jedan od najboljih romana ali nažalost, nisu postigli uspeh zbog prezira ostatka Srbije prema Južnjacima. Niška Prosveta je štampala dr rad jednog Francuza o južnjačkom dijalektu a niko na jugu tome nije posvetio pažn
Najveci prblem je kada mladi ljudi pocinju na silu da govore starim niskim jezikom,pa ga toliko izvitopere i od njega naprave papazjaniju.Deco,pamet u glavu,pa knjizevni jezik.Narodni negujte i trudite se da ne bude sangarepa,relna,tarasa…To je nezhanje,a ne JUZNJACKI.
Tvrdim,da stare Nislije postuju padeze,ali akcente- nikako!Tema koju ova zena apostrofira je tacna u smislu,sto se u Nis,zadnjih 20-30 godina naselilo mnogo onih,kojima gramatika i knjizevnost nisu jace strane,pa je ,arhaicni,staroniski nestao!Cast Petku Nisavcu i Ljubi Kosticu!A,sto se „beogradjana“ tice i njihovog podsmeha,sami smo krivi,jer im povladjujemo i uporni smo da je sve ovde-„merak“.
Sta se kaze za slovece-Becki konjusari. Mlada dama sigurno ima komplels Srbija, a ja sam ponosan sto sam rodjen u carskom gradu Nisu.
Molim te procitaj pazljivo teks.Mlada dama pise afirmativno o juznjackom dijalektu i ne ruga se nasem govoru.Kako smo povrsan narod u pm
Mi sa juga ne udaramo u bandere. Mi imamo izvorni dijalekt. Ostali su morali da uče ono što im je nametnuto i ništa više od toga.
Aman,da li je iko pazljivo procitao tekst-pa autorka upravo govori o neopravdanosti potcenjivanja i marginalizacije razlicitosti i dijalekata…
A masovno napadate i omalovazavate devojcin rad koji zavredjuje svaku pohvalu…
Tacno, clanak je dobar, ali naslov nije bas najsrecnije odabran. U svakodnevnoj komunikaciji sa bliskim ljudima upotreba elemenata dijalekta nije problem niti nesto cega se treba stideti ili izbegavati. U nekom visem registru komunikacije treba svakako postovati standardni jezik (koji je i sam po sebi jedan dijalekat, ali standardizovan).
Da se vratimo malo natrag u vremenu…
Da nije bilo tih:“kulturno zaostalih, ruralnih i komičnih“ ljudi sa juga Srbije, pola Evrope bi i dalje govorila turskim jezikom. Mlada dama, uzevsi u obzir prezime koje nosi, sigurno potice iz ovih krajeva (otac, deda…), pa na ovaj nacin pokusava da izleci neke komplekse i odjednom postane „slovenka“ – pofarbanci!
domaćini sa juga,koji koriste padež i po,bili bi neuporedivo bolji ministri i premijeri, za razliku od svih dosadašnjih severnjaka. Sedam padeža nikome od njih nije pomoglo da od ove države naprave bolje mesto za život. Koliko im znanje i sposobnost govori sve veći broj ljudi koji pakuje kofere i kupuje kartu u jednom pravcu. Najjednostavnije im je da svoju nestručnost sakriju ismevanjem južnjaka.
Konkretno, padezni sistem od 7 padeza bi trebalo postovati, jer ako jedan Srbin prica sa 7, a drugi sa 2 padeza, oni se nece razumeti. Akcenat je, medjutim, drugo pitanje. Kao sto imamo dva izgovora, ekavski i ijekavski, pa je „pravilno“, tj. standardizovano, i „lepa devojka“ i „lijepa djevojka“, tako moze da bude standardizovano i gOvorim i govOrim, i gImnazija i gimnAzija, i dOlazim i dolAzim.
Bravo, Dusan Babic
Dečko pišeš ošišanom latinicom. Ne znaju ni svi Ameri da speluju pa ništa.
Stvar je u tome što ti sa tih tvojih usranih 7 padeža ne možeš da razumeš onog sa samo 2, a on tebe može u potpunosti… što tebe dovodi u situaciju da moraš da zavidiš nekom i u situaciju da moraš da omalovažavaš ne bi li nekako onog drugog spustio ispod tebe. Kažem omalovažavaš jer kažeš da je nepismen ako ima samo 2 padeža…
7 padeža nisu nikakav preduslov za uspeh. Niški gradonačelnici se trude da govore pravilno, verovatno svi govore i engleski, a doljevački predsednik opštine koristi 2 padeža, a Leoni je izgrađen u njegvoj opštini, akva park uskoro kreće u njegovoj opštini…u Doljevcu se radi, gradi, kao malo gde,investitorima nisu problem njihova 2 padeža, sporazumevaju se bez problema. Poštujte 2 padeža.
Samo sam hteo da dam primer kako u srpskom jeziku mogu da budu standardizovana 2 izgovora, ekavski i ijekavski (kao sto i treba da budu), ili 2 pisma, cirilica i latinica, a da to ne utice negativno na jedinstvo jezika. Stavise, 2 izgovora i 2 pisma predstavljaju bogatstvo jednog jezika kojim se retki mogu pohvaliti. A mi u stvarnom svakodnevnom srpskom jeziku imamo i 2 akcenatska sistema…
Kod padeznog sistema, mislim da je nemoguca standardizacija 2 padezna sistema jer bi to moglo u pojedinim situacijama da dovede do nerazumevanja. Ja ni za kog ne kazem da je nepismen, niti bilo koga omalovazam, niti koristim vulgarnosti u komentarima. A sto se tice padeza, imate i romanske i germanske, pa i slovenske jezike koji imaju samo 1 padez, pa su i divni i melodicni i zvucni.
Sustina je u tome da se postigne jezicki/knjizevni dogovor koji ce odslikavati stvarno stanje u zivom jeziku i ispostovati regionalne razlike koliko god je to moguce sve dok to ne utice negativno na jezicko jedinstvo. Mi se ugledamo na EU i na to kako oni postuju i neguju posebnost i razlicite tradicije svih svojih clanica, a u sopstvenoj zemlji cesto to ne cenimo.
Ama zašto bi smo se ugledali na EU kad hoće samo da unište naš indentitet, i zašto bi vraćali srpskohrvatski da ga standardizujemo? Nemam ništa protiv Hrvata, čak što više divim im se. Ja kod kuće pričam torlačkim dijalektom, ne tražim da svi u Srbiji razgovaraju tako, ali nemoj da tražite uvođenje „j“ i „ij“ u srpske reči, jednostavno na srpskom je „lepo“ a ne „lijepo“, kod mene bi bilo“ubavo“…
Ostavio sam komentar ali nije prošo…ponoviću se. Što bi se mi ugledali na EU kad oni hoće samo da unište naš identitet i kulturu?
Onaj koji ne zna svih 7 padeza jeste nepismen i tacka! Svi smo isli u skolu i ucili ih a onaj koji ih nije naucio onda ne zna srpski jezik. Dijalekti su druga stvar i oni su van te kategorije standardizovanih jezika
Idem u Nis, bio sam u Nis , dolazim iz Nis?? Da li me razumete?? Normalno je da me razumete. Ovde se o tome ne radi! Normalno je da svako sa juga zna padeze ali to je takav nacin govora. Ja sam iz Aleksinca pa ne govorim na takav nacin, ponekada. I ja nekada kazem ce gi bijemo ali to je zezanje..ljudi sa sela vec pricaju uglavnom bez padeza, to nema nikakve veze da su zaostali! To je uvreda.
Сами смо ми Јужњаци криви за то што нас ови „београђани“ омаловажавају! Докле год на Југ Србије пишемо малим словом или Јужњаци исто тако, докле год на Југу не постоји политичка странка која ће заговарати аутономију (Републику, што да не), дотле ће да нам се сви редом подсмевају!Мене баш брига за БГ и север! Република Јужна Србија, много, много лепше звучи (са химном, грбом и заставом)!
Ти „Београђани“ који те омаловажавају су управо твоји „земоси“ који на тај начин лече своје комплексе у свом самопрезиру. То је синдром покондирене тикве. А што се тиче тих сепаратистичких порука оне свакако заслужују презир и ругање. У осталом, и „Северњак“ у „Јужњак“ су начин да се људи деле а постају и говор мржње.
Ja obozavam da pricam pirotski. Kada dobjem u Srbiju i krenem u Pirot, odmah posle Sicevacke klisure u mojoj glavi je samo pirotski. Kako sam starija sve mi se vise to svidja. Ja i moja drugarica u autobusu u Beaogradu pricamo pirotski. Kada joj se nesto pozalim a ona meni kase: „Cef si teraj“ a ja odmah zaboravim problem. Pirot grad mladosti moje. Mnogo ga obicam. Leleeeeeeee.Ubavo.
242 km, koliko ima od Niša do Beograda, može da bude civilizacijska razlika samo za one koji, siroma’, nisu išli dalje od Bubanj Potoka; o nama znaju koliko iz Šotrinih filmova/serija, a nacionalna svest im je skučena, po principu ‘Zbogom Bosno, odoh ja u Sarajevo’.
Jezik je „materija“ koja funkcioniše tako što povezuje ljude. To što neki lingvisti nemaju pametnija posla i pokušavaju da seku svoje korene ili korene naroda nekog drugog podneblja, to je već bez komentara, takvima treba oduyeti diplome, jer se ponašaju kao separatisti i diskriminatori. Meni je smešan beogradski akcenat, pa nisam još objavio knjigu u vezi sa tim. Moraću.
A reci ti meni brajo moj ako je on nepismen kako to da razume dva dijalekta a ti samo jedan?
I „lijepa“ je na srpskom čistom? blah …
Prvo, ja licno razumem, a mogu i dosta precizno da pricam na skoro svim dijalektima svog maternjeg srpskog jezika. Uz to, i na jos par stranih. Ali, to ovde nije bitno. Bitno je da ja ni za koga nisam rekao da je nepismen niti bilo koga omalovazavam. Naprotiv, zalazem se da svaki dijalekat bude postovan, a da ono sto je standardni jezik obezbedi i jezicko jedinstvo i uvazavanje razlicitosti.
A,“lijepa“ jeste na cistom srpskom, tj. na jednom od 2 standardizovana izgovora. Mozda si cuo za, npr, Gorski vIJenac, jedno od najvecih dela srpske knjizevnosti koje je napisao jedan od najvecih srpskih pisaca i umova svih vremena. Ili bi hteo da mi njih lepo zanemarimo i ignorisemo. Ako tako „usko“ razmisljamo, nismo nista bolji od tzv. prestonicke kulturne elite koja nas Juznjake nipodastava!
Dule jeste Njegoš srpski pisac, kao što je i Bora stanković, što ne znači da je Vranjanski/Torlački pravi srpski. Tako isto ne podržavam Štokavsko narečje, mada se ja ne pitam… Inače za Šumadiju kažu da je srce Srbije, pogledaj onda kako tamo zbore/pričaju.
Vazno da oni koriste strane reci koje ni sami ne razumeju.I da su svi ti ,,beogradjani,, j…..e veci seljaci, izvinjavam se pravim, jer mesto i obuca te ne cini gospodom.
Odavno tvrdim da je napravljena velika greska sto su se stanovnici jugoistoka Srbije odrekli svog jezika nakon oslobodjenja od Turaka i prihvatili istocnohercegovacki govor kao standard. Takodje tvrdim da Torlacki govor nije dijalekat srpskog jezika vec poseban jezik sa svim karakteistikama koje jedan jezik mora imati. Nadam se da ce neko poceti ozbiljno da radi na revitalizaciji ovog jezika.
Тачно, торлачки није српски дијалекат и нема потребе посрбљавати га. Као ни људе који говоре тим и сродним дијалектима. Такође,“јужни говори“ имају превише утицаја бугарског, македонског, па их је тешко прихватити као српске. То су мешани говори као и људи са тих подручја. И мада смо сви по националности Срби,јер је нација као клуб у који се свако може учланити,дотле по етничкој припадности нисмо.
Meni je recimo bilo porazavajuce da je jedan lingvistika srpskog jezika, ne znam tacno kako se zove, rekao za dijalekte sa juga Srbije, konkretno na prizrensko-timocki, da je to dijalekat za seljake i neobrazovane. Koliko ovi sa severa zemlje nas omalovazavaju, pa to je cudo. Mnogo mi je krivo sto nam dijalekat izumire bas zbog ovakvih ljudi koji ne prepoznaju blago i bogatstvo naseg jezika.
Колико ружних коментара, неразумевања,.. страсти. Појмови „Јужњак“ и „Северњак“ као да носе неку мржњу и дељење, при чему су потпуно сувишни. Не заборавите да су Београђани, на које се жалите, управо потекли из ваших крајева па по угледу на покондирену тикву, у том паланачком доживљају света и самопрезиру, имају потребу да се ругају како би се представили бољима. Сви ми Београђани смо овде дошли.
Са друге стране, облици са га, ге гу,.. губљење падежа, и све остало, јесу примери расрбљавања. Торлачки дијалекат, као и Торлаци, није српски и нема потребе посрбљавати га. Погрешно је, и лоше, у српско етничко биће увлачити туђе етничке елементе. Нација је као клуб у који се свако може учланити, етничка припадност није. Мешање са Торлацима, Власима, Цинцарима, Албанцима сем што је довела до..
Raznolikost u jeziku je ogromno bogatstvo, a ne nešto zbog čega ljudi treba da se stide…to što neko razgovara drugačijim akcentom ili dijalektom ne znači da ti treba da ga smatraš tuđinom…
@Urijel, Имам утисак да си, као и многи овде, само полетео да коментаришеш а да ниси ни прочитао шта пише. Утолико нема ни потреба да ти одговарам. У осталом, коментар под којим коментаришеш је део једне веће серије мојих коментара па није издвојена целина. А, што се богатстава тиче овде се поставља питање у којој мери је то богатство настало на одрицању свога и угледања и усвајања туђег.
Vidi druže, nisam ostavio komentar samo da me vidi neko, žao mi je što tako odvajaš ljude. Zar prema tebi oni koji žive u Srbiji a razgovaraju Torlačkim dijalektom nisu Srbi? Kažeš da se u „tim krajevima“ raduju Bugarima, a što misliš zašto je tako? Uvek je išlo samo za Bg a ništa nazad, sirotinju ko jebe, a ako ćemo tako možda znaš da Torlake drugačije nazivaju „Šopovima“ epa vidi oni Bugari…
..мешања култура, довела је и до промена у етничком саставу. Чудно је како се у тим крајевима радују Бугарима, који са своје стране тај простор и доживљавају својим, као да нам Бугари нису међу највећим непријатељима? Сем у језику и култури, све ово се може препознати и на плану антропологије, и слично. На крају, остаје питање како то да тамо Бугари,Македонци, и остали нису постали слични Србима?
Срби су као виолате које су се заљубиле у свог злостављача. Чије су димије, шоте, дајре,..? Чији је тај мелос – српски? Коначно, пошто је овде реч о језику, чији је то језик? Сматрам врхунским примитивизмом и неваспитањем било какво омаловажавање, а нарочито оно које се тиче унутарсрпских тема. Са једне стране квазинационалисти (ура-патриоте и форум-интелигенција), а са друге псеудо-грађанштина ..
..и умишљена урбанштина (овде се прозива тзв. београдска). Ни једни ни други носу добри за Србе. Понекад пожелим да је ово народ неког мог непријатеља. Нит мање земље и народа, нит веће склоности ка поделама, отуђивању, расрбљавању,.. У једној Француској,Немачкој,Британији,.. разлике су међу људима толике да су неретко странци међусобом – па чувају своје. А ми,шака јада, нашли да се регионалишемо.
Не ваља то!Нека свако чува своје: Бугари, Торлаци,Власи,Македонци,Албанци,.. Нека се свако окрене свом етносу и култури. Тако и они који су етнички Срби треба да проналазе наша обележја и да их афирмишу, да одбацују туђе а нарочито непријатељско. Ако смо покондирени и изгубили своје наслеђе увек можемо почети да стварамо ново, па ће и оно постати традиција. Тако и говор треба прилагодити том циљу.
Dijalekte treba brendirati!
…koji žive u Bugarskoj kao i kod nas nazivaju ih „šopovima“ i tvrde da nisu Bugari… ja sam etnički Srbin, moji preci su se doselili posle oslobođenja od Turaka u takozvani torlački kraj, i pričam Torlački/Šopski, i slobodno ti pričaj kako to nije Srpski jezik… buniš se zašto Torlaci koriste Turske reči jer nisu Srpske, a šta je sa onim Engleskim rečima koje koriste „emancipovana“ gospoda?
Торлаци нису Срби, а да ли су независна етничка група, подгрупа или бугароди то не мења на ствари. Суштина је да се Срби вазда хвале колико личе на неког, уместо да се труде да личе на себе. Зато смо и изгубили културу. У осталом, Бугари нису усвојили српски језик, ни Македонци,.. А та ута-та примедба са енглеским не заслужује коментар, али говори о теби. Благо Србији док се Срби хвале туђим.
Nisu prošli svi komentari pa nisi razumeo suštinu ali nema veze…
Слична примедба као и за тобожње англицизме важи и за онај хистерично-комплексашки коментар о „сељењу за Београд“. Но, важно је приметити да си сагласан са тим да се тамо Срби радују србоубицама и својим злочинитељима. У сваком случају бизарна потврда, као и оправдање које си навео. Коначно, да ли је торлачки срп или буг дијалекат? Зашто ти као етнички Србин славиш туђе? Зашто га чак својаташ?
Druže, isto tako kao što osećam da ti sa podsmehom gledaš na Torlački dijalekt, veruj mi takođe deo u Bugarskoj istočno od Sofije rade njihovim tako reći Torlacima ili ti Šopovima(kako ih i ovde neki oslovljavaju). Da sigurno ima dosta turskih reči tu, ali takođe postoji dosta srpskih koje nisu pretrpele izmene kroz istoriju. Bitno je da razumeš poentu, naravno svako ima pravo na svoje mišljenje.
@Urijel, Нисам се уопште ма каквим подсмехом освртао на ма који дијалекат (?!). Овде је једино питање зашто неко ко је Србин има потребу да се одриче свога, да прихвата и слави туђе? Та аутокултуроцидна склоност нас је коштала губитка културе и идентитета. На тим просторима то се, на жалост, упадљиво види. Нису у питању само туђице, турцизми, већ и остала језичка питања као и културна (фолклорна).
@Urijel, Коначни, и овде морам да поновим и подвучем, јер имам утисак да не допире до тебе оно што желим рећи: Торлаци НИСУ Срби, и то није лоше, напросто нисмо исто. НЕ ВИДИМ потребу да неко ко је Срби усисава и присваја туђе обичаје и културе, туђ идентитет и да га затим представља својим – „културождерство“.То можеш чинити али томе не треба стављати одредницу „српско“-то НИЈЕ моје, није српско.
Никакве чорбаџије, кујунџије, куршумлије, скадарлије,.. нису српске, напротив – припадају наслеђу које је за нас било и геноцидно и културоцидно! Никакве димије, оријентални мелос,.. нису део мог наслеђа, већ туђег. Ни бугарско, ни торлачко, ни македонско, ни албанско – ни у језику, ни у култури, ни у фолклору,.. Јаки народи су они који чувају своје и себе. Ми смо, напротив, покондирени и слаби.
Druže, složićemo se da se ne slažemo, očigledno smo čitali drugačije istorijske knjige.Težimo ka drugom cilju, ne moraš da ponavljaš. Prijatno…
Krajevi u kojima se koloritnije govori kod nas su, u materijalnom smislu, daleko iza ovih bogatijih u kojima se govori „pravilno“. A siromašan rođak je uvek daleki rođak. Da smo nešto u provinciji bogatiji, itekako bi voleli naše akcente… nisu moje reči ali se slažem u potpunosti.
Да, и моје последњи коментар нису псотавили (?!). У сваком случају, разумем, али се не слажем у потпуности са таквим виђењем. Поврх свега, да је исраван био би неприхватљив. Проблем „провинције“ је у томе што је сама утопљена у тај дух и у њему налази оправдање за све. И „непровинција“ није боља – тамо појединци друштво чине бољим а остали су паразити и кицоши.
Прво и прво,тражим да се разјаснимо да ли говоримо срБским или срПским језиком – а за дијалекте,падеже и акценте ће мо лако/лсно.
Све то се ради да би „јужњачки говор“ једном нестао и сродне језике направио неразумљивијим. Захваљујући познавању наших старих и „јужњачких“ речи, веома добро разумем бугаре. И да ми није познато да бугари потичу од Срба, на основу речи које они користе, дошла бих до истог закључка.
Inspirisana tekstom…
Gugulica
Kude ti jezik turiše
sas kakvo gajle da se nosiš
kakoj sas mazgu da prosiš
Vikav zaostaja si
zatoj što ne zboriš k’o oni
a na tatka vikaja si
– Praćaj me na Sorboni,
u Belgrad, da ne mi se smeje selo
onoj arno golemo Barajevo.
I ne te slušaja samo ti vikaja
– Sedi tuj, guzicu gi brani od dušmani,
ne si tij za njine rabote,
samo izvoljevav dovlete,
mi smo br
Vise razumem bugare i makedonce od njih.Koji je to govor boze sacuvaj