Da bude više priča sa juga Srbije, posebno o “običnim” ljudima, te da se o Pirotu, Vranju ili Lekovcu ne izveštava na javnom servisu samo kada su predizborne kampanje i poseti ih neki državni zvaničnik, već i kada ima problema sa divljim deponijama ili nešto ne funkcioniše u bolnici – neke su od preporuka građana koje su kao pismo poslate Programskom savetu RTS-a.
Koje su potrebe i želje Piroćanaca, Vranjanaca, Leskovčana i Nišlija kada je reč o RTS-u, prošlih nekoliko meseci popisivali su predstavnici niškog Media i reform centra, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i Filozofskog fakulteta u Nišu.
Povod su bili rezultati istraživanja „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, koji su pokazali da veliki broj građana i građanki juga Srbije, čak 39,5%, smatra da RTS nedovoljno izveštava o temama van Beograda, dok čak 16,7% ispitanika smatra da su teme van prestonice na RTS-u potpuno zapostavljene – objašnjavaju iz Media i reform centra.
Jedna od preporuka građana Programskom savetu RTS-a, koji se stara o zadovoljenju interesa slušalaca i gledalaca u pogledu programskog sadržaja, jeste da informacije iz svih regiona budu zastupljene u jednakoj meri.
Da bi to bilo moguće, neophodno je unaprediti dvosmernu komunikaciju između centrale RTS-a i njegovih dopisništava, ali i drugih medijskih produkcija. Dakle, osim proizvodnje većeg broja priloga sa juga Srbije, trebalo bi omogućiti i emitovanje medijskih sadržaja lokalnih produkcija ili TV kuća u nekim od programa javnog servisa – navodi se u preporukama.
Južnjaci preporučuju da je potrebno da se više angažuju eksperti, predstavnici civilnog sektora i akademske zajednice sa juga, kao i da treba imati sluha za takozvane “obične i male” ljude.
Nužno je, ocena je stručnjaka, ali i građana, povećati i broj javnih rasprava, raznovrsnost lokacija na kojima će one biti održavane, i omogućiti građanima da tokom čitave godine imaju dostupne kanale za dvosmernu komunikaciju sa RTS-om.
Istraživanje, a potom i razgovori sa građanima i javne rasprave, kažu u Media i reform centru, pokazali su da južnjaci često osećaju da kao da nisu stanovnici Srbije, jer su na nacionalnom javnom servisu teme iz njihovih krajeva nevidljive.
Tako mnogi predlažu da se iskoristi prednost digitalizacije i da u vreme kada Beograđani gledaju Beogradsku hroniku, južnjaci mogu da gledaju Hroniku juga.
Građani ističu i da je jug vidljiv na RTS-u tek kada je u poseti neki zvaničnik ili se dogodi neka nesreća, a da je malo priloga na teme kao što su stranačko zapošljavanje, ekologija, stanje u vrtićima, školama ili zagađenosti vazduha.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Tako je.
a po kom osnovi naplacuju tv taksu onome ko nema televizor i onome ko ima nula potrosnju na brojilo i zasto kad se vidi na racunu za struju da je nula potrosnja zasto ne izbrisu tu stavku dokle lopovluk ana reaguj
Mislite Radio Televizija Beograd? Mislite organizator BEOVIZIJE? Mislite, na vestima cete cuti sta je radio Vucic i koja je cevka pukla u Beogradu? To nije javni servis Srbije, to je graditelj Beogradizacije kulture, jezika, ekonomije i politike.
Pričam ti priču. Bila je javna rasprava o novoj medijskoj strategiji u Skupštini grada Niša. Ko je bio od navedenih da iznese predloge? Niko.