Gradonačelnica Niša negira da su stanovi “socijalni”, ali u gradskim dokumentima i planovima jesu

Stanovi u koje planira da se useli i zet gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski jesu građeni, kako piše u zvaničnim dokumentima Gradske stambene agencije, kroz gradski Program socijalnog stanovanja. Parcele na kojima su stanovi izgrađene nose oznaku “SC” i predviđene su za socijalno stanovanje, a zakonom je jasno definisano da su to objekti za one koji “ne mogu sopstvenim sredstvima da reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima”.

I sam Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je termin “socijalno stanovanje” prepoznavao kao kategoriju sve do 2016. kada je ona promenjena u “stambena podrška”.

Ipak, akti Grada Niša i dalje prepoznaju socijalni stan kao zvaničnu terminologiju. Gradska stambena agencija kao preduzeće je, kako piše, između ostalog nastala iz potrebe izgradnje socijalnih stanova, pa su tako i stanovi u Ulici Majakovskog, lamele 7,8 i 9 građene na osnovu Programa socijalnog stanovanja Grada Niša.

Kao nastavak sprovođenja Programa socijalnog stanovanja Grada Niša krajem juna 2019. godini počela je izgradnja novih objekata od L7 do L9, spratnosti Po+P+5+Pk, na lokaciji Majakovskog u Nišu. U ova tri stambena objekta projektovano je 106 stanova različitih struktura, od jednosobnih do troiposobnih. Bruto površina objekata je 7.926 m2 , a neto stambena površina 5.990,44 m – piše u Programu poslovanja GSA za 2021. godinu.

One su ujedno poslednje 3 lamele u kompleksu zgrada koje su poslednjih nekoliko godina građene na istom potezu u ovom delu Niša i u kojima su svi stanovi prodavani po nižoj ceni baš zbog socijalne kategorije koju imaju.

Zvanični urbanistički planovi, parcele na kojem su građene ove zgrade, prikazuju uz oznaku “SC”, što kako piše u samim planovima, znači da je zemljište namenjeno izgradnji zgrada za socijalno stanovanje.

Advokati sa kojima su razgovarali novinari Južnih vesti kažu da je poprilično jasno kome i čemu su namenjeni socijalni stanovi ili objekti izgrađeni kao podrška stanovanju.

Stanovi za lica koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stanove po tržišnim uslovima. Kolokvijalno se zovu „socijalni stanovi“, što možda nije adekvatan termin, u pravnoj literaturi i praksi se koristi termin „socijalni kvadrat“ – kažu advokati.

Isto piše i u pomenutom Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, tu je definisano i 8 kategorija korisnika prema kojima se definišu i programi izgradnje ovakvih jedinica:

1) beskućnik;

2) privremeni beskućnik, odnosno lice koje je ostalo bez stana ili su mu značajno narušeni uslovi stanovanja usled konstruktivne nestabilnosti objekta, odnosno usled elementarne ili druge nepogode, a koje nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu;

3) žrtva porodičnog nasilja bez stana ili odgovarajućeg stana, koja nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu;

4) lice bez stana koje je korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć u smislu zakona koji uređuje socijalnu zaštitu;

5) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje ima svojstvo borca I kategorije, kao i korisnik prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata;

6) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje je osoba sa invaliditetom;

7) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana, koje nema dovoljno sredstava da obezbedi stan na tržištu za sebe ili za sebe i svoje porodično domaćinstvo, odnosno da unapredi svoje uslove stanovanja;

8) lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave.

Ovo je potvrđeno i u samom konkursu za dodelu stanova u Nišu, gde su dva kriterijuma za bodovanje bila stambeni status, zdravstveno stanje i stepen invalidnosti.

Međutim, gradonačelnica Niša je pravdajući odluku Komisije da na listu onih koji mogu da kupe stan po nižoj ceni stavi i njenog zeta uporno tvrdila da stanovi nisu “socijalni”.

Nisu socijalne kategorije, to je podrška stanovanju da po neprofitnim cenama stanove kupe. Nama je u interesu da što više naših ljudi bude zbrinuto zato se i ovoliko gradi i ovoliko kupuje. Ti stanovi se ne dobijaju, ti stanovi se kupuju. Šta je nadzorni odbor tražio od uslova to morate sa njima da definišete – rekla je Sotirovski.

Podsetimo, njen zet Vedran Ivanović je zamenik direktora “Apoteka Niš”, a pre toga je u ovoj javnoj ustanovi radio u sektoru javnih nabavki.

On se, kako je rekla njegova tašta, nalazi na 24. mestu i planira da u Majakovskog kupi stan od 48 kvadrata.

Sotirovski se povodom ovog slučaja obratila Agenciji za sprečavanje korupcije i kako je rekla, njen zet će odustati od kupovine ukoliko Agencija kaže da je u sukobu interesa.

---

Dveri: Komisija bila pod uticajem tašte

Povodom slučaja kupovine stana zeta gradonačelnice Niša u lokalnom odboru Pokreta Dveri kažu da nije potrebna odluka Agencije za sprečavanje korupcije, već da se radi o moralnosti, odnosno nemoralnosti.

Sam čin konkurisanja zeta gradonačelnice za tzv. „socijalno stanovanje“ beneficirano parama svih građana i njena banalna opravdanja takvog postupka duboko su NEMORALNI. Visoko mesto na rang listi koje je Komisija dodelila zetu gradonačelnice govore da je bila pod uticajem, pritiskom i pristrasnošću zbog funkcije njegove tašte – piše u saopštenju.

Dodaju i da Sotirovski ima imovinu u Nišu i Sokobanji, kako kažu, u velikoj vrednosti, ne računajući imovinu njenog supruga ili ćerke i zeta.

Naravno da svi mogu da konkurišu za tzv. „socijalno stanovanje“ koje se obezbeđuje podrškom Grada, i koje plaćaju svi građani Niša. Ali dok se vrednost njihove imovine ne utvrdi, zet „prve dame Grada“ svakako, kao pomoćnik direktora javne ustanove, ne može biti lice u stanju socijalne i zdravstvene potrebe da ne može da „zbog socijalnih, ekonomskih i drugih razloga obezbedi sebi stan pod tržišnim uslovima“ – kažu Dveri.

Pozivaju gradonačelnicu da javno objavi vrednost imovine svoje porodice, a dok to ne uradi Dveri su pokrenule “akciju” solidarne pomoći porodici Sotirovski kako bi, kako kažu, mogli po povlašćenoj ceni mogli da kupe još jedan stan u Nišu.