Gradski forum o zagađenju vazduha: Nije normalno da smrdi u Nišu

Gasifikacija, manja upotreba automobila, ozelenjavanje urbanih delova grada, ali i smanjenje pušenja, neke su od mera koje predlažu stručnjaci i aktivisti da bi se smanjila zagađenost vazduha u Nišu. Dodaju i da nije normalno prihvatiti postojeće stanje i reći da u Nišu mora da smrdi jer građani ne žive na Zlatiboru, kao što je nedavno izjavila doktorka iz Instituta za javno zdravlje.

Jedna od najaktuelnijih tema u Nišu – zagađenost vazduha, bila je povod i današnjeg Gradskog foruma u Medija centru. Ipak, debate sa gradskim strukturama vlasti nije bilo jer su i Aleksandra Brzaković iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Niša i predstavnik Instituta za javno zdravlje Niš odbili da učestvuju.

Amelija Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu navodi da informacija o kvalitetu vazduha u Nišu moraju biti jasne i dostupne svima. Objasnila je i da se sumpor dioksid ne prati pri emitovanju iz difuznih izvora, odnosto kada se utvrđuje uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha.

Čestice PM2.5 su odgovorne za treću kategoriju kvaluteta vazduha u Nišu 2017. godine. Ove čestice imaju uticaj na pojavu respiratornih bolesti – navela je Đorđevićeva.

Adaptacija na zagađenost vazduha ne postoji, kaže Olivera Milošević iz Zelenog ključa, ali određena tolerancija može da se razvije.

U Nišu nemamo katastar zagađivača. U severozapadnom i istočnom delu grada ne sme biti industrija zbog pravca dominantnog vetra, a mi upravo tamo imamo fabrike. Struka treba da se javi i da da određene predloge za preduzimanje mera. Gasifikacija, izmena voznog parka, manja upotreba automobila neki su od faktora koji smanjuju zagađenje. Ovo nije političko pitanje, već pitanje javnosti i struke – objasnila je Miloševićeva.

Dodala je i da lokalne samouprave treba da se bave ovim pitanjem, a da je ozelenjavanje urbanih delova grada jedan je od načina prevencije zagađenja vazduha.

Da li postoji rešenje?

Bivši poslanik i aktivista Miloš Bošković navodi da je u jesen 2017. primetio da se govori o kvalitetu vazduha, a kako je bio u Odboru za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije, postavljao je pitanja o kvalitetu vazduha, ali nije dobijao odgovore. Izjavu doktorke Gligorijević, datu televiziji N1 pre nekoliko dana, da građani žive u Nišu, a ne na Zlatiboru, ocenio je neprimerenom.

Pokretač mog aktivizma je status quo – normalno je da smrdi u Nišu. To je pogrešno – kaže Bošković.

Dodaje i da probleme sa zagađenjem imaju i u Prištini, Skoplju i Sarajevu, pa navodi i neka njihova rešenja.

U Skoplju su gasifikovali grad, u Prištini je bilo rešenje par-nepar tablica automobila – napominje Bošković.

Iako su učesnici foruma naveli da zagađenje nije političko već pitanje struke, reagovale su i niške opozicione političke stranke.

Demokratska stranka navodi da su građani zbog skupog grejanja preko Toplane prešli na druge izvore energije koji zagađuju životnu sredinu.

Predlažemo da se ranije krene sa raspustom dece školskog uzrasta, kao I da se zaposleni sa hroničnim bolestima osobode radnih obaveza dok traje ovakvo zagađenje vazduha. Da se uvede besplatan gradski prevoz, kako bi što veći broj građana umesto svojih automobila koristili gradski prevoz. Da se računi za grejanje umanje I da se uspostavi sistem naplate daljinskog grejanja koji bi bio ekonomski prihvatljiv za građane – predlažu demokrate.

I odbornik Branislav Jovanović ukazao je da Nišu nedostaje gasifikacija.

Podsetimo, u emisiji „15 minuta“ pulmolog Goran Janković naveo je da za zaštitu od čađi, gara, pare i štetnih gasova nisu dovoljne hirurške, već specijalne 3M maske.