„Greške u nazivima nisu naše, ali ih treba ispraviti“

Nakon što su “Južne vesti” ukazale na više pogrešno napisanih imena niških ulica, Komisija za njihove nazive podneće nadležnim službama inicijativu da se greške isprave.

Ovo su na sednici gradske Komisije za nazive delova naseljenih mesta i ulica jednoglasno odlučili njeni članovi, uz naglasak da sadašnji saziv “ni po čemu nije kriv za ovakvu situaciju”.

Te table su postavljane pre 15, 20, pa i 30 i 40 godina, kada Komisija nije ni postojala. Ona radi tek od 2004. godine. Osim toga, naše je prema zakonu samo da predlažemo nove nazive, ne i da pratimo proces, utvrđujemo ili ispravljamo greške – kaže predsednik ove komisije Nikola Ilić.

Prema njegovim rečima, za postavljanje tabli odgovorna je Uprava za komunalne delatnosti, a od 2012. godine i Služba za katastar nepokretnosti.

Njima ćemo poslati inicijativu da se greške izmene, ali ona za njih nije obavezujuća. Meni je žao što Komisija nema veća ovlašćenja, kao što je kontrola celog procesa, od predloga naziva do postavljanja table. Ako bi se sutra menjao Statut Grada, to bi bio moj predlog – dodaje Ilić.

Objašnjava, na primer, da predlozi Komisije o novim nazivima ulica “prolaze 4 filtera” i da je zato mala šansa da se greške “provuku”.

Prvo mi damo predlog koji potom ide Službi za skupštinske poslove, dalje se prosleđuje nadležnom ministarstvu, pa se vraća Skupštini Grada. Ako mi propustimo grešku, imamo posle još tri službe koje treba da ukažu na nju – pojašnjava Ilić.

Komentarišući predlog “Niške priče” da na nivou opština budu formirana regulatorna tela koja bi proverila sve table sa nazivima na svojoj teritoriji i napravila popis, Ilić je rekao da je to dobra ideja, ali da je njihovo formiranje “stvar Skupštine”.

Ilić je novinarima pokazao i skupštinsko Rešenje o promeni naziva ulica, trgova i bulevara u Nišu iz 2003. godine u kom piše da je Ulica Prvog ustanka preimenovana u Hilandarsku.

To, prema njegovim rečima, znači da je greška u nazivu “Hilendarska” nastala prilikom štampanja.

 

---

Stefan ili Stevan Prvovenčani?

U istom rešenju piše da je Ulica Filipa Kljajića dobila nov naziv – Kralja Stevana Prvovenčanog.

Poslali smo dopis Filozofskom fakultetu, Departmanu za istoriju i tražili da nam pošalju objašnjenje da li je on Stevan ili Stefan. Kako smo učili u školi, on je Stefan – priča Ilić.

Stefan Nemanjić, sin Stefana Nemanje, je bio prvi vladar ovenčan krunom i vladao je Raškom od 1196. do 1227. godine.

On je naravno Stefan, Stevan ništa ne znači osim ličnog imena. Kasnije su svi Nemanjići imali prvo ime Stefan, pa svoje ime. To je neozbiljno, to je pitanje za lingvistiku, ne za Departman za istoriju – kazao je istoričar Nebojša Ozimić.

Pored Stefana, “novo ime” na tablama dobio je i slovenački književnik Oton Župančič čije je prezime „posrbljeno“ nastavkom “-ić”.

Greške su uočene i u nazivu “Sveto-savska” ili “Zajčarska“ u Leskovcu, dok su neke ulice dobile nazive sa rimskim brojem i tačkom, a druge sa arapskim i bez nje.