Hranitelji po detetu imaju više novca nego prosečna porodica

Svaka hraniteljska porodica po detetu koje odgaja dobija mesečnu naknadu od 23.000 dinara, a u Centru za porodični smeštaj kažu da se ovaj novac uglavnom troši namenski.  

Savetnici za hraniteljstvo, kaže Spomenka Savić iz Centra, jednom mesečno obilaze porodice, pre svega prostorije u kojima deca borave, i kontrolišu nabavljenu garderobu, odeću i obuću.

Hranitelji su u obavezi da popunjavaju tzv. troškovnik u kome vode evidenciju o utrošenim sredstvima koja su namenjena deci, a mi vršimo procenu koliko su to zaista realno utrošena sredtsva za decu. Obavezan je i razgovor sa decom bez prisustva hranitelja – objašnjava ona.

Oni koji ne poštuju pravilnik o hraniteljstvu i obaveze koje su dobili od strane države, kaže, ostaju bez licence. Savetnici koji uoče manje propuste, dodaje, daju nalog o tome šta je to što treba da se koriguje i ukoliko se to ne ispoštuje prekida se hraniteljstvo i deca odlaze u drugu hraniteljsku porodicu.

Zaista je mali broj hranitelja koji ne ispunjavaju svoje obaveze, daleko je veći broj onih porodica koje u toj meri razviju značajne emotivne veze sa decom da ih doživljavaju kao sosptvenu decu i brinu o njima i kada država prestane da uplaćuje sredstva za njih – objašnjava Spomenka.

Osim ove mesečne naknade, dodaju, deca u hraniteljskim porodicama, kojih je oko 450 na jugu zemlje, dobijaju oko 3.800 dinara džeparca, besplatne udžbenike i jednu besplatnu ekskurziju godišnje. Na jugu Srbije se, dodaju, više od 650 dece nalazi u hraniteljskim porodicama, ali se ovaj broj konstantno menja. 

„Naknada od države više nego dovoljna“

U Centru kažu da je suma koju dobijaju od države dovoljna da se deci obezbede kvalitetni uslovi za život.

Znamo da u našoj zemlji prosečna četvoročlana porodica nema 23.000 dinara po jednom članu na mesečnom nivou. Prema našim procenama, ova sredstva su sasvim dovoljna za brigu o deci – dodaje Spomenka.

Država finansira hraniteljske porodice, kažu, sve dok su ona na redovnom školovanju. Kada su u pitanju deca sa smetnjama u razvoju, dodaje, ona ne mogu da žive samostalno i najčešće ne idu školu, pa oni po zakonu mogu da budu u hraniteljskoj porodici do 26. godine

Nakon toga oni mogu da ostanu u istoj porodici ali se to onda naziva porodičnim smeštajem i tretira se kao smeštaj za odrasle. Važno je da deca ne ostaju na ulici sve dok su hranitelji u situaciji da brinu o njima. Hranitelji i tada dobijaju pomoć od države jer se po zakonu i porodični smeštaj plaća kao i hraniteljstvo – kaže Spomenka.

Ona objašnjava da za razliku od hraniteljstva gde postoji obaveza deteta da bude redovan đak, kod porodičnog smeštaja imamo drugačiji tretman korisnika kao odrasle osobe, a ne kao deteta.

Edukativni paketi za decu iz hraniteljskih porodica

Stotinu dece sa juga Srbije koja se nalaze u hraniteljskim porodicama dobilo je edukativne pakete u kojima su se našle sveske i školski pribor.

Fondacija „SOS dečija sela Srbije“ tradicionalno pomaže hraniteljske porodice, sprovode se različite edukacije za hranitelje sa ciljem da se omogući kvalitetniji život dece. Ovaj projekat dodele edukativnih paketa omogućio je Britansko-srpski dobrovoljni fond – kaže Milica Mitrović iz fondacije „SOS dečija sela Srbije“.

Ovi paketi, kako kažu iz fondacije, treba da budu podstrek i pomoć deci za što bolji uspeh u školi.