Humanitarnim balom za decu koja su u pandemiji ostala bez roditelja poručili – uvek je srećniji onaj koji daje

Ovo vreme stradanja donelo je i nešto dobro, ljudi se okupljaju oko velike muke – reči su Nataše Stojiljković, jedne od 640 žena iz Ženskog solidarnog fronta, kojim je opisala suštinu Velikog humanitarnog bala za pomoć deci koja su od početka pandemije ostala bez roditelja, održanog sinoć u Vranju.

Idejni tvorac te akcije, zahvaljujući kojoj je je Vranje postalo i prvi grad u Srbiji sa obeležjem posvećenim Diani Budisavljević, Milica Anđelković Jovanović je i sama ostala bez oca za vreme pandemije, a pomoći drugima bio je, kaže, njen način da preživi.

Sve je počelo od statusa na Fejsbuku, rekla je Anđelković Jovanović u emisiji 15 minuta, a zatim se formirala i grupa Ženski solidarni front, koja trenutno ima preko 640 članica različitog nivoa obrazovanja, različitih profesija, starosti.

Znali smo da će život morati da se živi i nakon korone, samo nismo znali šta će nam doneti to vreme posle pika pandemije. Desilo se to da su mnoga deca ostala bez oca ili majke. Ja sam dete koje je ostalo bez oca za vreme pandemije i to je za mene koja sam tada imala 42 godine bio šok. Razmišljala sam ako je meni ovoliko teško, kako li je nekome ko ima 11,12,15 godina i ko je od roditelja morao da se oprosti na brzinu kao da sahranjuje kriminalca i onda sam shvatila da sve to mogu da preživim jedino ako imam podršku ljudi oko sebe i ako pomognem drugim ljudima koji nemaju moju snagu i moju energiju da shvate da nisu sami i da život mora da ide dalje – kaže Anđelković Jovanović.

Broj umrlih od kovida i dece koja su iza njih ostala se, kaže, ne zna, a biće raspisan javni poziv i moći će da se prijave sva deca i porodice kojima je potrebna pomoć.

Pomoć neće biti novčana, nego ćemo kroz individualne razgovore doći do toga šta je detetu i porodici najpotrebnije u tom trenutku i na šta mi možemo da odgovorimo u skladu sa sredstvima koja se budu prikupila – dodaje.

Jedna od žena koja od početka bila uključena u organizaciju akcije Nataša Stojiljković kaže da je pandemija i vreme stradanja na kraju donelo i nešto dobro.

Negde se ljudi okupljaju oko neke velike muke. Kao što je rekla Milica – izgubila je nekog, trebao joj je neko. Svi oni koji su nešto izgubili bili su upućeni na podršku i pomoć okoline i onih koji su prepoznavali njihovo stradanje. Ono što je svetlo je što su se ljudi okrenuli jedni drugima i krenuli da pomažu bez koristi. Uvek je srećniji onaj koji daje od onoga koji prima – kaže Stojiljković.

O inicijativi da Vranje dobije mural sa likom heroine iz Drugog svetskog rata i kako je došlo do toga otkrivanju murala prisustvuje Jelena Buhač Radojičić, žena koju je heroina spasila iz Jasenovca, možete pogledati u emisiji na vrhu teksta.